Narodna skupština

СТРАНА 784

НАРОДНА ОКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Нека госиода веле: иа за што ми не можемо радити у иогледу штампе што и Фраицузи, Енглези и Амернканци ? Из тог њиховог говора изгледа као да у тим земљама људи могу радити и иисати шта хоће. Допустите, господо, да у одговору на тај ириговор, изјавим: да у Енглеској има таквих одредаба, које, да сам ја предложпо, био бнх изложен тешкоме прекору реакционарства, јер тамо на ир. може се увреда учнњена путем слике доказивати са два сведока. У Амерпци је истина слобода иотиуна, али онп имају кривичне законе, којп су савршенијн од нашпх, и по њима се казни свака крнвнца. Но и при свем том осетљивп Американци нису тпм одредбама крнвичног закона задовољни, већ се и сами труде да мпмо н>пх ирибаве себи задовољења. Са тога у свакој американској редакцнји има снисак убнјених уредника, јер увређени Јенки неће да лду суду већ се зову на двобој, па сами крвљу поирављају пзгреде учињене штампом. Не могу се, дакле, сложити с тпм, да је законима о шт^мпп, остављено свакоме на вољу, да пише шта и како хоће, него је та слобода свуда ограничена пзвеснпм одредбама, али управо могло бн се рећи, да .је она тим одредбама ујамчена. Јз не долазим у ред људи, који сматрају, да је слобода штамие у томе, што сваки може грдити кога и како хоће, а да га нпко за то не може казнити. У овом пројекту унесена је пооштрена још једна ствар, а то су казие за личне увреде - за увреде части. Ја мислнм, да је крајње време да станемо томе на нут, и с тога се не бих могао сложити са г. Васпљевпћем. да го треба оставити исправкама. Кад се ириватан човек нагрди зликовцем и лоповом, или кад се част девојке или жене у 4000 екземплара нзложп на поругу у опд.те, ја тражпм, да се то не може псправитп исправком, и да то није ни мало иотребно допустути у интересу државном н моралном. С тога д ].'Жим да је крајње вреие, да томе, као што рекох, станемо на пут. Поменух, мало час да се у странпм земљама увреде, нанесене иутем штампе, решавају двобојом. То код нас није уобичајено. Али, можда баш са недостатка тога обпчаја, код нас је осећање части и пало гако ннско, да људи, једаи другоме говоре : полтрои, лонов, н т. д. па се го сматра, као да нншта нпје ни казано. Ја држим, да .је велика штета и за јавни морал и за наш сваковрсни иолет, што је то осећање части отуђено, што га нема — бар у многих. И ми ћемо још више допринетп, да то осећање отуђпмо, ако допустимо, да се у новинама може казати свакоме и лонов и шинјун и полтрон и т. д. а да се то прође без икаквих осетних посљедица. Ја држнм, да је дужност законодавства да спречи личне увреде и очува част појединнх људп, жена п девојака. С тога је унесена таква одредба у овај иројект, да се стане томе ва иут, па ја ипак верујем, да тпме није ни у колико спречена слобода штампе, пошто се о јавним радњама може писати н говорити како се хоћс н колико се хоће. Г. Панга Срећкивпћ. мало ире, нанвно рече : треба казати истину. Донуштепо је само казати нстпиу. И што то да се брани ? Јесте, господо, истина је доиста најчистији израз непокварене душе човечије, али нитање је, шта је истива. На то иптање ни Исус Христос Пилату није ништа одшворио. Његова тежња, да се истина каже не заам како би се могла уврстити у ред остварљивих жеља ! Има још једна чињенпца, на коју морамо обратпгп пажњу, утврђујући одредбе закона о штамии, а то је — положај наше државе. Ми смо на једној оиасној раскрсницп; ми смо нзложенп свакојаким страним елементима, а шго је још најгоре, наша је штамиа сиромашна. Ви зната како кубуре поштени нсвинари, и како једва могу крај с крајем саставнтн. У таквом

стању оставити штампу , без икакве гаранције , без обезбеде, омогућитп да неко, којп је у стању уложпти впше новаца, да може ^нтересе наше државе напасти и да те наиаде , иаша еиромашна штампа не може одбити , мнслим да не би било паметно. Међутнм треба и то имати увек на уму, да се може врло лако -- а то и бива — непријатељскнм новцем држати једна штампа, против чнјег војевања наша штампа не би могла успешно да се бори. (Одобравање). Ваља, дакле да имамо на уму да ми ннсмо у оиим истим приликама у којима је новинарство у Бечу, Паризу, Лондову и т. д. Закључујући овнм свој говор, ја вас уверавам, да је н моје и владпно мишљење , као и целе страике , да пзведемо иотуну слободну штамиу , да одредпмо прецизно казне за крнвице учињене шгамном, т,а их одредимо блажијим од оних у кривичном закону, да заштитимо личну част појединаца, па вас молим да за основу дебаге прнмпте пројекат владе , а кад иређемо на иоједнностп, тада ћемо постепено уноситп измене, на које будем могао пристати. Еад довршимо овај посао , ми ћемо тада с пуно нрава казати, да смо једном у Србијп увеш слободну штампу. Витомир Младеновић — Нисам мпслпо да говорим у начелу о шгамии, али морам да кажвм неколико речи иоводом онога прекора, што га учини већини скупштпиској мој поштовани друг н известилац Љ. П. Ћирић. Нисам мислио да говорим у начелу о слобод!! шгамие, а држим, да и већнна скунштинска, на коју је пзвестплац бацио ирекор, неће да говори, с тога, што су начела слободне шгампе унесена у Устав и закоп о штампн имао је та начела тачно да одреди п прецизира, и ова Скуиштпна нозвапа је да и то свршп, као што је у нрелазннм наређењпма Устава и наређено. Сматрам да су допста нзлишне дуге дебате н говори у начелу о штамип данас, кад је слобода штамне ујемчена Уставом и кад се пракгикује ево већ две годнне од доласка радикалне владе. Једво с тога, друго што су ти ирннцнип утврђени самим Уставом, п с тога, што и сама ирактнка јасво је доказала, као што поменух, да није до сад нико спречавао слободну штамиу за иоследње две године. Две су године како је дошла радикална влада на уираву земље и нпје спречавала слободу шгампе у Србијп и нрема томе није сад нужно водитн дуге дебаге, као у оно доба, кад ннје бнло слободне штампе и кад су наши посланицн подизали глас у Скупштини у заштиту слободне штамие. Чини ми се најмање је имало места да известилац баца тај прекор на нас и да изјављује негодоване, што нико не говори у начелу, нарочито с тога, што је тај пројект поднео миннстар, и одбор је тај пројект прегледао и нанравио неке нзмене, с којзма јеее минпстар сшжио а оне са којима се нпје сложно решиће се у снецијалној дебатп; па због тога ве бп имало шга у начелу и да се говори, него само у појединостнма има нешто да се расирави. Међутнм и од посланпка нз опозицнје, који су говорпли у начелу о слобод. штампи, није се нико нзразио протпв, вије чини ми се нико тражно да се овај нројект одбацн сем неколпко речп, које је изјавпо г. Панта Срећковпћ. Па иошто ни известилац мањпне није устао да тражи да се његово одвојено мишљење узме за основпцу нретреса. ја сматрам да је нзлншно дуго говорити начелно, него треба одма приступити појединостима и код појединпх чланова треба обратити пажњу и удесити их да одговарају духу слободне штампе, и духу Устава. 0 томе може бпти речи. То сам сматрао за нужно да кажем поред онога, што је министар казао. Сматрам дакле, да је овпм пројектом осигурана слобода штампе, и да је она п у нрактнци освештена за иоследње две год. и не налазим иовода : да би потребно било дуге беседе сад говорити о штампи и тражити да се у начелу осигура њен оистанак, који је Уставом гарантован. (настдвиће се)

Одговорни уркднаа Раико Пстрови}.

ШТАМНА КРАЉ. СРПСКК ДРЖАВВК ШТАНПАГИЈ«