Narodna skupština
т
'
СТРАНА
НАРОДНА СКУНШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ
Пројектовани додатак код члана 24. Државнн је Савет мишљења да треба изоставити, на што Ви госиодине Миннстре нисте иристали. Нов члан 25., а по мишљењу државног савета, треба усвојити као што је у вашем пројекту. У новом „одсеку осмом" (судско уништење банчииих акција и исправа) чланове 25 б. 25 в. 25 г. 25 д. 25 ђ п 25 е, ио мишљењу Државног Савета треба усвојити по пројекту. У чл. 25. ж. у првом одељку другој врсти реч „огласу" требало би заменити са „уништавању" у другом одељку грећој врсти реч „иозива" ваљало би замеиити са „сазива" а у четвртој врсти истог одељка реч „излагати" замеднтп са „изложити." У чл. 25 з. у првој врсти иосле речи „рок" треба јасности додати „за уништање" иначе ио пројекту. На ове измене у члановима 25 ж и 25 з. Ви сте гоеподнне Министре пристали. Чл. 25 и., требало би по иројекту усвојити. У члановима 25 ј. и 25 к. боље би било где год стоји , „за господара" ставити „као господар." Чланове 25 л, 25 љ, 25 м, 25 н, и 25 њ, Савет је мишљења да треба усвојити ио иројекгу. Међутим чл. 25 о. ио мишљењу Савета треба са свим изоставпти, јер до сада судским путем учињеним унпштењнма не може се оспорити важност. Саопштавајући Вам господине Министре, изложене прнмедбе Државног Савета, менн је част и овом прилпком уверити Вас о мом одличном поштовању. Председник Државног Савета Др. Л. Докић. Министарство нар. привреде ПБр. 696 18. Фебруара 1891 год. Веограду Народној Скупштини Под 6. Јануаром 1883 год. (збор. 38. стр. 402) изашао је закон о Народној Банцц. Уписом на акције ова је Банка и конститујисана, и она је 1. Јула 1884. год. отиочела своје редовне послове. У течају рада управа Народне Банке и збор акционара увидели су, да су биле нужне извесее измене и допуне горњега закона и под 23. Септембром 1885. год. (збор. 41. стр. 494.) изишао је закон, којим су те измене и допуне усвојене. И после ових измена и допуна управа Народне Банке пажљивим праћењем и проучавањем радње банчине опазила је, да су оиет потребне извесне измене и допуне у закону (а после и у штатутима) Народне Банке, које би се измене и допуне клониле бољем уређењу Банке, проширењу круга рада банчиног и бољем остварању ирава банчпнпх и појединих акционара, а све скупа клониле би се потпомагању земаљске трговоне и радиности и потпомагању саме државие благајне, иа је управа банчина, по одобрењу збора акцпонара држаног 7. Марта т. год. предложила те пзмене и доиуне и молила да се надлежним иутем одобре. Од ових измена и допуна Влада Краљевска усвојила јс ове, које су изложене у ирпложеном под •/• пројекту закона о изменама и доиунама у закону о Народној Банци од 6. Јануара 1883. и од 23. Септембра 1885. год. и за које молим Народну Скупштину да их изволи усвојити. У исто време част ми је под */• поднети Народној Скунштини и мишлење Држевног Савета о овом иројекту. Мннмстар народне привреде К. С. Таушановић. с. р. Потпредседник — Предлог овај упућује се одсецпма. Секретар ЈБуба Јоксимовић чита :
У ИМЕ ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА ДЛЕКСАНДРА I по милости божјој и вол>и народној Краља Србије МИ НРАЉЕВСКИ НАМЕСНИЦИ На предлог Нашег министра народне привреде а по саслушању министарског Савета решили смо и решавамо: ,Овлашћује се Наш мпнпстар народне нривреде, да Народној Скупштпни сазваној у ирви сазив, прве периоде скупштинске може поднети на решење пројект закоиа о пољоиривредним станицама." Наш министар народне привреде нека изврши овај указ. 18 Фебруара 1891 год. у Београду. Јов. Рвстић с. р. К. С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. р. Министар народне аривреде К. С. Таушановић Ево га: ПРОЈЕКТ ЗАКОНА о Пољопривредним станицама I. Цељ и уређеље Чл. 1. Да би се пољопривредницпма дала прилика да прибаве арактичка зиања за корисно газдовање, и да би могли у ирактици видети све напретке учињене у иољској привреди, установљавају се пољопривредне станицо. Чл. 2. Пољопривредне станице нодизаће се у току првих 5 година (пошто се уставовп прва станица, Види чл. 29. ов. закона) арвенствено у сваком округу ао једна. А после овога рока, оне ће се ширити и даље, тако, да сваки срез добије бар ио једну овакву станицу. Чл. 3. Пољопривредне станице подизаће се бпло на земљишту државном, било општинском, било манастирском. Зграде на овим станицама подизаће округ у коме се станица установљава. Кад се пољопривредне станнце подижу на земљишту општинском и манастирском, држава ће путем погодбе са општином и манастиром или путем експропријације заузети нужно земљишге и зграде ако их има. Чл. 4. Установљавање појединих нољопривредних станпца обзнањује се Краљевим указом, на предлог Министра Народне Привреде, иошто се претходно прпбави земљиште, а окрузи или срезови подигну нужие зграде и пошто се за то најпре буџетом осигурају нужнп кредити. Чл. 5. У коме ће се округу пре, а у коме округу доцније установити пољопривредне станице и какав ће главни програм рада бпти на њима, решава Министар Народне Прпвреде по саслушању Привредног Савета. Чл. 6. Но ако који округ или срез, пре него што на њега ред дође, сам спреми све што је потребно за отварање пољопривредне станице (чл. 4. и 7. овог закона), н у своме окружном илп среском буџету стави погребну суму за издржавање те станице, Министар Народне Привреде дужан је најдаље у