Narodna skupština

СТРАНА 812

НАРОДНА СЕУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

редакцнју, какву је одбор предложио. (Чује се: јесте — прастао је). Добро, онда ја ћу да говорим о одборској редакцији, која је уједно и мннистрова. Пре свега, видим, да у чл. 24 одборског пројекта долази једна друга ствар, која се разликује од оне, о којој смо иало час говорилп. Тамо је обележсно саучешКе онако, како то стоји у крпвнчном законику и казато је, да неко путем штампе може да постане саучесникон злочинства, као што може да буде на други начин. Овде иак, у чл. 24 или 25 пројекта министровог каже се да шоже неко да буде кажњеп кад иознва да се учпни извесан злочин, па ма да нза тога позива нпти је дошло дело ннти је дошао покушај. Као што се впдп, ова је кривица чнто штамнарске нрпроде. Овде се у овом случају хоће да спречн, да се нево корнсги штампом те да узбуњује јавно мншљење, н да се њоме шнре нојмовн кривични, те да се тако изазову људи на крпвице не интајућн, да лн је баш иза тога изазивања дошло дело или покушај, — или не. Чак и то се казнц сако ио себп, што је неко иешто наштампао, што би могло иекога да нзазове на крпвнчно дело! Ту, сад, није нико саучееинк, јер није нико саучеснпк, јер нпје бнло дела нп покушаја. С тога што се овде каже: иа н ако пза провокацпје нпје дошло ни дело нп иокушај, казнпће се затвором од 1 —2 месеца, илп од 300 до 600 днн., н шго се ово сматра као блажа штампарска кривнца, одређена је овнм н блажа казпа. Шго се је нашло за иотребно, да се и ова казна унесе у овај закон, то је на сваки начин с тога, што овде видпте, да се набрајају пзвесна злочпнста, која носе на себи онште онасан карактер, п то, ирво, злочпнства протнву безбедности и оистанки. државе, а после оиште онасна проста злочинста, као што су: иаљевине, убиства, пљачкање, похаре. То су, дакле, злочинства, која су у опште опасна ио друштво, и оно мора свима средствима, која има на расиоложењу, да стане томе на пут, п не сме трпети и доиустити, да се неко изазива на таква злочинства, а најмање сме да доиустп, да се штамиом, која служи другпм илеменнтпм цпљевима, може иеко да нзазове на пљачкање, убијање, харање п т. д., или да се учнин вегаго нротпву државе и њене безбедностп. Овде је одбор учинио измену за разлику од предлога мпнистровог, алн та нзмепа треба да отпадне, јер је уираво за штампу тежа и незгоднпја иего првобптнп иројект министров. Одбор је казао: „онн, који бп средствима, иобројенпм у чл. 11, иознвали, да се учпие кривпце, предвиђене члановпма 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91 и 91 а крив зак." (а то су кривице против државе), н даље: „којц би средствима позивалп, да се учине кривице: паљевине, убнства, пљачке, иохаре п у опште кривице простога злочииа"' (а то су дела оиасна ио друштво —) казниће се и т. д. Дакле значи да је одбор ирошириа већма обпм тих кривица, него г. мнннстар. Мннпстар се огранично само на иљачиања, убпства и иохаре, а одбор узима сва нросга злочииства. Решавајућн о овоме, ваља нмати на уму, да има злочинстава, која нису тако оиаспе ирироде, да се иеко мора казнпти, кад после позивања ннје било нн дела ни нокушаја. И према томе ја не знам, шга је могло рукозоднти одбор да то ирошири на сва злочинства. Ја дакле налазим, да је иајбоље, да останемо прп оиоме како је иредложено у ирвобитном минпстровом иројекту, те да се казни иозивање на опасна злочинства као што су : наљевине н т. д. Ја сам, дакле, за то, да Скунштнна решп, да овде одпадне ово: „п у оишге кривнце нростога злочпиства," јер без тога биће боље. (Чује се: врло добро). Известилац — Кад је, госиодо, овај члан био у одбору, ја сам се одвојио ц мислио сам, да ово треба овако да остане као што г. министар иредлаже, али остали члаиови одбора нашлн су да треба подвојити кривпце иростих злочииа од оних, које се номпњу у §-има 83, 84 и 85, па се овде поткрала погрешка ц стављеио је да треба доћи : поаре н у оиште ирости злочини.

Ја дакле прнмам као известилац то што предлаже г. Г. Гершић. Министар унутрашн.их дела Јован Ђаја — Остајући прц своме иредлогу у овомчлану, а усвајајући и оно шго је г. Гига Гершић предложно, ја бих још у интересу штампе иредложио да се овде мегну ове речи ...... изречно иозивање. . . . те да не дамо иовода да се може тумачнгп др^К" чпје. Кад се ова реч „изречно''* мете овде, онда нн један суднја не може овај члан тумачитп ногрешно, па да каже : овде нма позивања кад то ннје „нзречио" казато. (Врло добро), Панта Срећковић — Добро се узмпте у памет шта прпмате. Овде се каже: Оаи, који бп средствпма побројаапм у чл. 11, иозпвалп, да се учиае кривице, иредвнђеае члановима 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, јО, 91 п 91 а. крив. закона, на Еза провокације није дошло дело ни иокушај, казннће се затвором од 1 — 2 месеца, илн 300 — 600 дпн И го што има да се строго казни, ја не знам зашто је одбор смањио ту казну. Господо, у нашеи старом закоаодавству стојч: да се за аеверу а то је за нздају земљз, нрогпву краља, цара итд. казаи смртаом казном. У нређашња времена казнили су пздајпике „Погоком" т. ј. наи-Јдиу му на кућу п разнесу му све, а затпм га одведу у ропство. Даиле, ко хоће да ствара неприлнке нашој држави н земљу да уироиасти, тај онда треба п да се казнп строго. 1Пта се калге у овпм параграфима, Каже се ово: у §. 83 крив. закона стоји: Србнн, којп са страпим нравитељством у спошење стуии, да ово на рат иротнву СрбиЈе наведе, да се као издајнпк огачаства казни робијом од 10 до 20 год. Ако је чрез то рат заиста нротнву Србпје поведен, да се казни смрћу. У чл. 8., стојн: Србнн, којп у време рата, којн се води, прпми се службе у непрпјатељској служби..... да се казнп смрћу. § 85. стоји: Србин, који, докле рат иротпву Србије траје, снлу непријатељску са знањем иотпомаже да се казнн робпјом до 10 годнна. Или н. пр. планове ратннх онерацпја, планове тврдиња нли утврђених места да се казни смрћу. §. 86 стојн ово: Робпјом од 5 до 20 год. да се казнн, ко намерно; а.) тајие државне или илапове тврдиња или какве документе, акга или извешћа.... неиријатељу саопштп... п т. д. У §. 87 стојн ово: Предузеће које пде на то: а.) Да владајућн Краљ буде убијен нтд. б.) Да се закони ред наследства или Устав земаљски иасилно нроменн Да се казни смрћу. У §. 88 стојп ово: Ако су два нли више лица нзвршење издајничког предузећа (§. 87.) уговорпла, да се казне од 5 до 20 година. Дакле, ја мнслнм, да ове казне осгавимо, како је но крпв. закону. Зар на нр. да се не казни најстрожпје онај, кога пепрнјагељ погкупи за 20.000 дпн. да изда какву тајну иутем штамие, п он зпајућн да ће за то одлежатн свега годпау дана, он ће го учпнптн. Јер шта мари оп, што ће одлежатп 1 годпну, кад ирпмп 20000 днн Ја мпслпм, дакле да за оваква дела буде казаа врло строга а молпм вас, да пе умањујемо ове казпи, јер ма пмамо врло много ненрпјатеља. Дакле, иемојте да бранпте шдајапке, разбојпике и убпце, п осгавимо да се они казне ио овим нараграфпма нз крнвич. закона. Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Госиодин нредговорник номешао је две сгварп. Дела, која се сиомнњу у оном § 84 који ј< аавео, казне се ио кривичном закоау; а овде је говор, кад аеко нозпва друге да ураде аешго, па пема дела нн покушаја, него Је само ипсао и иодстнцао људе на хрђаво дело. За то и јесге овдв блажија казна. Алимпије Ваеиљевић — Мени је жао, што се не могу сложпти у мншљењу са мојим нрпјатељем Пантом Срећковп-