Narodna skupština

СТРАНА 858

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Ну, министар, нротивно и реферату дотичног чииовника свог, не примн ово мишљење комисије и решењел од 12 октобра исте године X 2610 одреди другу колаудирајућу комисију. По свршеном ирегледу и ова друга комнсија нађе и оцени стање ствари, у свему као и она ирва, са разликом, што је изнашла вредност впше раду: веИу са 104.07 дин. Ову оцену и о њој ноднешени нзвешгај, министар решењем од 19 марта 1889 год. јб 538 усвоји и нареди : да се нредузпмачу нсилате зграде у свему по оцени ове комисије, одбијајући уједно комианију од захтева да се и трећа комнсија одредн. Шта више мннистар војнн, нредложи тада миинстру финанснја, да, у име државе-тужи нредузнмача за накнаде усљед иађенпх махна, двема комиснјама, на зградама. Све ово радио је г. Сава Грујић. И ие само да је имало законскнх разлога веровати, да је интање о целокуиној зградн иредузнмачевој расирављено на овај начин, него се управ ннје смело ни иретностављатн, да се цела ствар ова може на један чудан начин извитоперпгн. Али се догодпло баш оно, у шта се нн мислнти није смело. Ево како је то било: По другом доласку радикалног кабинета, молбом од 14 фебруара пр. године комнанија" обратн се поиова г. Грујнћу за састав Ш-ће комнсије ,вештачке и , да она ио трећн иуг прегледа н оценн све ове рачуне о касарни. И минпстар г. Грујић бацив за леђа сва ранија: и своје н свога нрегходннка пзвршена решења ио ономе нредмету, која су много раипје нсцрпно сву ствар расправпла, реши: да се образује л вештачка" комисија са задатком, који је у стварп бпо онај исти, што чу га две ранпје комнсије већ бнле извршнле и о њему поднешени нзвештај код истог мнниетра оглашен за тачан исараван иа и исилата наређена. Ова комиснја нашла је, да иредузимачу треба иреко уговора доилатпти. а). оа виши израђени посао 100.351-75 дин. (више да кле — 32.898-43 дин. него што је на овој иозицијн нашла друга колауднрајућа комнсија). б). Да га треба ослободити накнаде зе неизвршени носао на време са 13.920 динара. в). Да га треба ослободити накнаде за рђав патос: 43.846-58 дин.; тако исто за нећ: 122.72 дин. шго укуино чини : 43.909'30 дин. колнко су штету иредвнделе н обе раније комисије и она, коју је нзводио државни иравобранплац, иа најзад и ова четврта «вештачка к комисија с тнм још, да су оне две комисије тада учнниле одговорним за накнаду предузимача, те су за то н предложиле да се од њега узме накнадна кауција од 5000 г). Предложи да се предузпмачу иризна н исплати 6% ннтереса рачунајућн од 16 јула 1887 год. како на суму з«раде, дотле неисилаКену, тако и на ону веИ исилаКену у боновима; а тако нсто н на кауцију, која се сатојала у неиокретној залози, у пзносу (интер.) 16,830'41 дпн. д). Да се предузимачу на име „парничних такса"(?!) нризна и накнади иоловина истнх у 1920 дин. Све ове предложене позиције и иовишице на велико чудо, министар г. СаваГрујић, усвоји иризна и као што је такође иознато исилатити ире него је на то добио овлашћења ио буџету и аре него је тој исилати ирибављсно Височајше решење. Јер је , не водећп рачуна о свом ранијем решењу И . -Љ 1070, ио коме се исплата имала удејствовати, тек ио одобрењу буџета за ову 1891 год., по предлогу г. Љочићевом, на мађноннчкп начнн ову исплату извршно одма сутра дан. А кад се сума више рада, нађеном овом последњом компсијом, сабере са осталнм овде избројаним незаконитим издатцнма нод б, в, ги д, — онда излази, да је министар војни г. Грујић оштетио државну касу са равних 109.538'15 дин. Поводом тнм потнпсати часг имају предложити г. мпнистру војном аа одговор следећу пнтерпелацпју.

а). Како се могло н смело отићи у крајње незакониту и неследствену радњу, те оцене двеју колаудпрајућих комиспја нгнорнсати и онда, кад^су по њнма већ^бпла донесена п завршно мцнистарска решења, чпме је министар осведочпо недозвољен ирпнции порицања самог себе и своје радње у цељк да своје полнтпчке једномишљеннке на штету државе, оном огромном сумом наградп ? б). Како је могао протцвно нахођењу оних двеју компспја, ослободпти предузпмача накнада иод: б. и в. кад је својим решењем био већ усвојио њихово мишљоње, па и мере обезбеђења путем иарнице предузео? в). По коме се закову смела удејствовати исилата означене суме, кад је решењем од 5 јула прошле године 1070 наређен издатак само од 30.060, „а остатак да се унесе у буџет за ову рачунску годину, иа кад буде одобрен и кад се за исалату добије Височајше решење тада тек да се исалати и ? г). Сматра лн данашњи министар војни ону радњу свога претходннка за злоупотребу и према томе д). Мисли ли предузети мере, да се пнтереси државни услед представљеног оштећења час пре обезбеде ? Тражпмо да г. мпнистар поднесе Народној Скупштини сва акта о овом предмету. У Београду 24 фебруара 1891 год. Интбрпеланти: Јов. Ђ. Авакумовић, С. Д. Рибарац, Живојин Величковић. > Потпредседник — Ова интерпелација упућују се миипстру војном, да одговори на њу у законом року. Сад ирелазимо на дневни ред. На дневном јередупродужење претреса буџета. Изволте чутп г. известиоца. Известилац Риста Поповић чита у пројекгу буџета расхода мпнпстарства иностраних дела познције у иартнји: вминистарство" (стр. 44 ирилот 5 »Нар. Скуп.") Потпредседник — Одобрава ли Скуиштина прочитани креднт? (Одобрава). Известилац нрочнта позпцпје у одсеку иолптнчком. Потпредседник — Одобрава ли Скупштпна прочптани кредит? (Одобрава). Извествлац чнта позпцпје у одсеку администратпвном. Потпредседник — Одобрава лп Скупштина прочитани кредит? (Одобрава). Известилац чнта позиције у одсеку благајничком. Ја мнслим да чптам сваку партију за себе, јер има о њој нредлога за измену некнх нозиција. Прва је позиција благајник I класе 7000 дин. Ђока Анђелковић ■— Господо, ја мнслбм, да за овако мало министарство ннје нотребан благајннк са илатом од 7000 дин., јер ми смо и при првом читању усвојилп да се у опште у министарствима на место благајника уводе рачуновође. Ја држпм, да би и у овом мпнистарству требало на место овог благајника да дође рачуновођа, а он да се нремести у миннстарство финанспје, где би имао вкше посла или, да му се на другом неком месту нађе посао, који одговара његовом положају. Ја предлажем, дакле, да се овај благајник укине, а на место његовс узме рачуновођа, са платом, колико буде потребна, н која може бити од 2500—4000 дин. Ја молим 10 посланика, ако има да потпомогну мој предлог. (Потпомажу га). Љ. Јоксимовић — Са свпм је умесан нредлог г. 'Боке Анђелковића, ја сам ово и на нрвом читању иредложно. Заиста, посао је у томе министарству мали, и нема месга, да тако мали посао врши благајник са таком великом плагом. Овај благајнпк може се преместптн у министарство фпнанснја, 1де је иосао већи, а на његово место, да се поставн један