Narodna skupština

СТРАНА 865

кирнју за квартове београдске, него је то обнчаЈ, оида ми да нротумачимо тај обпчај, да више ие вредн За то сам ја тротиву овога нредлога. Димитрије Ђирковић — Ја сам на нрвом читању доказао, да мп имамо за Београд наше општпнске квартове, нашу оиштинску иолицнју, за нас београђаие не треба 7 — 8 квартова, ја мислим да нп ио каквом ираву не може држава натератн општпну, да она нлаћа 7 — 8 квартова. Ја бих молио госиоду правинке да иротумаче, може лн влада да натера онштину, да илаћа те квартове. Тп квартовп нису само за београ1)ане; из деле Србпје долазе у Београд свакојаки људп и мора се водити рачуна о њима, о добрпма и рђавпма. Вама је познато колнко странаца нма овде у Београду, држава мора о њима да води рачуна. Београд је ирестоница, Србпје у Београду су страни иосланици конзули, минпстарства и друга надлеаГателства целе земље, и онда је лн право да београдска општина плаћа кирпје за она надлежателсгва, која су иотребна и ррше службу за целу земљу. За то сам да се предлс>г фпнансијског одбора одбаци. Јокеим Павловић — У свези моме малоиређашњем говору, ја имам да учиним једаи формалан нредлог, тај ће гласатп овако: да се пз одељка „Управа вароши Београда," место б чланова мете б и да се у мссто цифре 18.187 буде 15.156 днн. 11од брјем 10 да се мссто 12.000 остави 9.000, јер ог,де се илаћају 4 кварта а за остале пмају државие зграде. Ја бих молио 10 иосланика, да ме у овом нредлогу иотиомогну. (Потномажу га; Министар унутр. послова Јован Ђаја — Ово је неспоразум. Није овде уведен пикакав нов члап,те оно нрогпву чега говори г. Ратарац не стојп. Он каже, да ће устанокљење овога кварта конггатп државу 10.000 дин., а ја вели.м да то државу неће кошгатп ништа, јер је одбор смањио буџет писара, и чпновника , те дакле нема нц једног новог члана. У том новом одељку био је један писар , којн бн тамо вршио дужност, Дакле то не бн нпшта коштало сем те мале кприје, II кад тај кварт не би ништа државу коштао , нема смисла не ирнмити га. Број иисара одређен за унраву вароши Београда одрећује се нрема послу н њпх у целом Београду расиоређује управник. Сем тога вели се , да иема никаквог закона на основу кога држава мора да нлаћа те кирије , иа п ја кажем, да нема, али нема исто тако никаквог закона , да држава мора илаћатп кирије за гимназије и мииистарства. Ви знаге, да се све те зграде узнмају иод кирпју н нема никаквог закона, да пх општина мора нлаћати. Ја не знам како се може да каже, да се н ова иозиција нзбрпше , иа иека минастар иађе пуга како ће натерати општнну, да она плаћа ту кприју! Као што сге се уверпли иема згкона да држава не мора да нлаћа кирију на квартове, а тако исто межете се уверпти, да нема закона, по коме бн миннстар могао натерати оиштину, даона нла!.а ту кирију, иа кад нема, онда како можете овај кредпт брисати ? Ја не говорнм , да ово није право или да јесте , него донесите заков, на основу кога бнх ја могао, да натерам општнну, да она ту кпрпју илаћа, а немојте ме остав^ати овако у иепрнлпцп. Ја вас молим, донесите закон, да онштпиа плаћа ту кирију, па онда нећу нмати ништа иротнву тога, али док то не донесете, не можете овај кредит брисати. Молп вас, дакле, будите иристуначнп овим разлознма и верујте, да није могуће избрнсати ову суму , док се о томе не допесе закон, јер ако ошнтпна не хтедне те кпрпје да плаћа, шта да радим.? Мидош Богдановић — Леио је казао г. мнипстар, да нема закона, ио коме држава може натераги општпну, да плаћа ге квартове, а тако исто ирнзнаје, да нема јасног закона по коме мора народ државиим буџетом да нлаћа. — Кад је то тако, онда мени се чиии да ту не треба пнкачвпх предлога законскпх, да онштина нлаћа ту кнрпју, него треба да нротумачимо шта су ти квартови. За управу београдску ннсу нпшта дрјго , пего што су срезови за иарод у \ нутрашњости.

Ж кад народ плаћа своје среске трошкове , онда и Београд треба да плаћа своје у вароши, јер се и он налази у рејону те уираве. Г. Тгпрковнћ каже није нама иотребио 7 квартова. Па није нп свуда иогребан срез, али га народ ниак илаћа. Ни у једном срезу нема внше од 10.000 глава, а овде у Београду нма 60.000 становника, довољно је то за дока-. , да нрема самој овој сразмери треба само за Београд гаест квартова. Дакле кад се у Уставу каже , да су свн Србп нрод законом једнакн, онда од куда и но ком ираву, да осгали народ илаћа сво.је среске тр 1И1кове, а Београд, да тај терет ин у ком погледу че сноси. Од куда београђани могу да се изузнмају од осталнх грађана у овоме погледу. Сам закои о томе што бн се гребао донети ио моме је мпшљењу , да се сада у буџету ова цнфра одбаци јер је и буџет — закон, то је све. Скупштина треба да каже , да ово треба да сстане и тим је н закон донет. Мих, Веселиновић— Предлог Виће Радовановића, који је потпомогнут од Рапка , врло је умесан н праведан. Алн знамо врло добро, да нема ниједнога среза нптн вароиш где му ту кирију плаћа цео нар >д, него нлаћа сам срез илп сама варош. Зпамо и го, кад јз 1876 године изгорео књажевачки округ, да је све среске каниеларије и окружна начелсгва иосле ове иропасти морао народ тога округа да плаћа но 50 — 60000 дин. за једио падгешгво и гај народ ипје иитан, има ли да плаћа илн нема. То је наметнуто само да се обогате некп лиферантн. С тога , дакле , кажем , да је ово неиравда, јер Београд треба сам да сноси и да нлаћа кирнје за сво.је кваргове ; друго је интање односно органа иолицијскпх. То је наша дужност да ако је потреба, да дамо ; алн штосетиче овнх квартова њпх треба да плаћа варош Београд. Ако не учпнимо овако, мп ћемо се онда огрешитн о наш народ, који је могао да плаћа у иајгоре доба но 50 — 60000 дии., за поједина иадлештва. Живан Живановић — Ја бнх се сложио, да ово пнгање остане оном закоиском иредлогу, којп је предлог иоднео Внћа Радовановпћ , и оида ће за београђаие бпти јасно и разговегно, да то није бпло у анат, пего је то решено законским путем. Што се тиче партије новога кварга , ја мпслим сваки* онај , који је позпаг са оним разноврсним „народом којп станује на периферији БеоГ|>ада, та.ј ће пре прнсгати , да се једаи сгарп кварт укине, него овај нов да се не гаведе. Алекса Ратарац — Ја пмам да се објасним еа госп. миннстром. Г. минисгар је рекао , да односно мога предлога ништа овде не счоји. То нзгледа као ја да нпсам био иисмен , те да читам или да сам говорпо за ннат. Госнодо, у овоме шематизму овде чисто н јасно ипше, да има свега осам људп, којп врше ту дужност, овде дакле иише: трн прве класе а једаи друге класе. (Чује се : то је укинуто). Из извештаја I одборског то се не впди. Алимиије Васиљевић — Престонпца српска то је оишге достојање народно, го Је опшгн нонос срнскн, н по томе не може се поредпти са иоједнним оиштинама у Србији, Ја мислим, да нема у свету ни једие Скунштпне, која бп поредила ирестоницу са другнм оишгииама у упутрашњости. Престонпца треба да има вишс угледа него друга онштпна. Тома Јовановић — Овде је казао г. мтшстар, да ни у ком закону не стојп да може ирнморатн ошнтину, да илаћа ; за кваргове кирију. Ја ппгам г. минпсгра, у ком закону оиет стојн, да народ илаћа за београдске квартове. Шго каже г. мпнпстар, ап г. иослаиик Ћшжовић, да овде греба да имамо веће спгурности н, безбедности, јер овде су конзули нстранн ; засгуппици, краљ, миннстри н т. д. знам, али ти конзули троше но два дуката дневно за зелен и друге нотребе , илаћају 15 гроша иар нилића. Нека се они преселе овамо код нас • иа ћемо ми плаћати све то , а нећемо тражити , да го цео народ нлаћа. Знам, да ноједиие онштипе гражз, да се нензиј нарп иреселе пз Београда, да тамо жпве и да ие илаћају нпкакав онштниски нрирез. Јане знам за што ми да плаћам<1