Narodna skupština

СТРАНА 878

Ја прммам ову опомену н кажем да ћу пад питомцима водитп назор, колнко год се може. Они, кад ноложе, у одређеном року испнте, ја ћу да нх натерам да иснуне своје обвезе ио уговору и нећу дати да се деси овакав случај, као што се деспо с доктором г. Видаковпћем. Држии да их пе треба с толико жестнне осуђивати н чак нредлагати. да се ова позиција вратн одбору, те да оп види колпко има нитомаца, каквн су и т. д. Овде је говор само о томе, оћете лн ову цифру да одобриге, а ово што је говорено ја иримам к знању, да иа њих обратпм већу иажњу. Потпредседник — Лрегрес је свршеи. Ранко Тајсић — Ја хоћу да учиним једну иримегбу. Ја се слажем Потнредседник — Пошто је претрес свршен, ннко не може добнтн реч. Ранко Тајсић— Зар је онда решено, кад њих неколико одавде из центра кажу да се реши, ако се тако разуме ја сажаљевам. То ме иотсећа иа неке иосланнке у Нншу, којн ! су једнако говорилн да се реши, те нико нпје могао говорити од оиознције, Потпредседник — Нредседниш I во се држп иословиака. Ннкоме се реч не може закратити, сем онда, кад иико више ие тражп реч н реши се, да се дебата прек ше. Тада не може говорнгп онај, којп је један пут говорно, а колико год има јављепих говорника дотле они могу говорнтп. Ранко Тајсић — Кад се ви г. иредседннче држите строго пословника, ја се држим строго свога нрава носланнчког. Вп г. :.редседниче нисте ни ннталн Скупштину, „је ди вољна да се реши." Потпредседник — Нисам ја сам овде, ни г. 'Гајсић. Можете иитати Скупшгпну. да лп сам ја сгављао то нитање. (Чује се: јесте, јесте). Стављам на гласање: Ео је за то, да се траженп кредит од 60.000 дин. одобри, .... (Тује се : треба решнти о предлогу Љубе Ћирпћа, који је иотпомогнуг). Молим вас. господо, иредлога писанога немам ниједног а бнло је говора о једпој н о другој сгварн, но мени није иоднет ннкакав предлог нлписан. Но иословнику треба да се иоднесе наиисан нредлог. С тога ћу ја и да ставпм овај кре- | дит на решење. Дакле, ко је за то, да се тражени кредпт од 10.000 дин. одобрн, иека седи, ко је иротиван, нека усгане?! (Већпна седи). — Већпна је седпла, и прематоме објављујем, да Је Скупшгина одобрила овај кредит од 60.000 дин. Известилац чита лознцпје на опшге кредите (стр. 136). Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Као шго впдпте, одбор Је предложпо да се са свим избрише ова цифра па пензноннсање лекара, који су сад у служби, а ја бнх вгс молио да не останете ирн томе, јер н лекари имају ирава по закону, да кад наврше нзвесне године службе, да траже нензију, н ми то не треба да им спречавамо. Таквнх лекара ми већ имало, а један од њих, који навршује годпне службе, сирема се да с правом тражи иензију, На хоћемо ли га одбичи? И можемо ли? И би ли било корисно задржати га обремењена годннама и иезадовољна што се не иензиоинше? Ја држпм, да је у интересу санитетске сгруке, да се не трпе више у службп старн лекари, којп ие могу да врше своју дужност. Ви знате да је то дужност, која је скопчаиа са већнм напрезањем, иа тражити од тих старих људн да врше ту дужност, значн стварати много већи број болесника, Дакле, да би се могли пензионисати ови стари лекари, а да би се ииак уштеда учинила, ја бих молио Скунштнну, да ову суму од 12.000 дннара, сведе на 10.000 дна., како бнх могао пеншонисати ове најстарије лекаре. Ранко Тајсић — Кад је на решењу ова цела партија, онда ћу да говорим само о двема тачкама. Нрво н прво молићу Скупштину да ми усвоји иредлог кога ћу даги нанисаног, да се ич ових 4 лекара кад се буду постављалп за лекаре, један постави за срез драгачевски а из разлога овог: драгачевск.и је срез имао једнога иитомца кога

је издржавао на страип да шучн лекарске науко. И ои иошто је свршио лекарску школу и положио тамо све исинге дошао је у свој срез. Кад је дошао у свој срез њега је за време напредњачке владавпне познати Илија Аврамовић канетан почео гонити и иотрзатп на одговор и вући тако да је иајпосле морао утећп из среза драгачевског п прешао је под државу. Ои је сада у Београду алп мп немамо ираво да га гражпмо да нам служи, иошто му је рок службе шестогодишњи као интомцу нашем прошао. То је једио а друго шго у срезу драгачевском ностоји бања овчарска. Ту долазе доста људп са стране а и ове године било је преко 2600 болесника, алн на жалост ту нема нп једнога лекара, који бп их саветовао и руководно како да се унрављају болесницн, него се управљају онамо како којн лна и уме. Дакле ту долази сваке године доста вешки број болесннка, на чак има п шапчана. 'Го је бања за ремагпзам и то је једна од најбољнх бања где доста њпх вађу лека па иду кући. Да би, дакле, драгачевски срез добио свога лекара и да бн тгј ле ;ар могао бити и у бањи овчарској, која је бања у овоме срезу, ја мислим да би било врло удесно да се једаи лекар посгави за овај срез, који био у једно исто време лекар у бањи овчарској. Истина да ми нмамо једнога врло доброга и ваљаног лекара, за срез трнавски и драгачевскп али тај локар седн у Чачку н он кад излази у срез драгачевски ради лечења болесника он прелазн преко среза трнавског, нутује по 8—10 сата док дође, док види шта му је, док наиише рецент за лекове и док се оде у варош да се купе ти лекови, тај би болесннк морао умрети да је јачи од вола. То би тако псто било кад би ви седели у Београду а лекар на Убу ц док би вам он дошао у иомоћ ви би огегли иаике. Из овпх разлога ја бих молпо Скуишгину, да нам од ова четнри лекара да једнога за лекара и да о томе постоји скупштинско решење т. ј. да тај лекар буде лекар за срез драгачевскн и уједио за бању овчарску. Молим 10 посланика да ме иотномогну. (Номажу га). Минист . унутр. дела Ј. Ђаја — Ја изјављујем пред Скупштпиом да једаи од ова 4 питомца, кад буду постављени за лекаре, да ће један бпти иосгављен за срез драгачевскн. (Врло добро). Богосав Поповић — Нод бр. 9 стоји наргија 20.000 днн. „на унапрсђење н исннтпвање мннера1них вода". Мени се чнни да се ова иаргија сгавља сваке године у буџет а мало се што њоме корнстнмо. Да је го тако ја ћу навести нрнмере да има у нашој држави доста минералннх вода, које нису прегледане а врло су лековите. На нодножју Коиаоиика има више бања, тако: једна бања у срезу јабланичком, две у сре^у косаннчком, но на жалост још ни једаи лекар ннги које сгручно лнце није дошло да види н да исиига какве су то бање. Међутим су луковичка а особпто куршум.шјска бања, врло добра где долазе госгп са стране сваког лега но 200 душа, где добијају помоћп, али оне до данас још ннсу исиитане нити пак уређене. Нарочиго куршумлијска бања је врло добра, која се састојн из сумпора н јода, а иомаже од ревматизма нтд. Црема гоме ја бнх молио Скупшпшу а и г. министра да одреди лекара да нрегледа те воде иа оида да се радн на њиховом уређењу и унапређењу. М. Дешјанин — Пошговани иосланик иои Богосав напоменуо је једну бању у јабланпчком срезу. Ја мислим да ће то бити бања свирачка (Јесте). Ја сам био гамо н заиста могу рећи да је та вода обилата н лековнта, али је само незгодно што се она налаз; на самој границн и тамо нс сме нико да отндие од наиада Арнаута, ни само да нреноћи а камо ли да тамо дуже седи и да се лечи. Дакле то је једно тако опасно месго на самој гранпци, да би ми требали најнре да узмемо Стару Србију и Македонпју, на тек онда иошто се обезбедимо са те стране, да иочнемо ову бању да нодигнемо н да тамо идемо да се лечнмо. Даље је наиоменуо г. Богосав лукова чку бању. Може бити да Је и ова бања ваљана и лековита, али је она у је-