Narodna skupština

81 САСТАНАК — 1 МАРТА

СТРАНА 9Б5

изнела годишње мање, него што износи сеобнина но одредбама овога заиона за њ, за његову нородпцу и за његове ствари, онда му се разлика надоинађује сеобннном. ' Чл. 20. Рачун о сеобнини иодноси се онако исто, као и рачунн о дневннци н иодвознини. Т. Опште одредбе. Чл. 21. Одредбе овога закона, како у иогледу на дневнИцу, тако и у иогледу на нодвознину и сеобнипу, иримењују се и на чиновнике, који су на расположењу владе, у ненсијп пли у недејству, Ј[ свн се онп увршћују у онај ред, у којн долазе ио нлатама, са којих су дошли на расиоложење, у пенсију нли у недејство." Ово важи и за контрактуалне чиновнике, у колико го уговором није друкче предвпђено. *Чл, 22. Кад се чпновник или ко други по државном послу изашиље ван земље, или се тамо из једнога места у друго нремешта илп упућује, Мпнистарскн Савет, на нредлог Министра, којп изашнљање то врши, решиће у сваком иоједином случају, колико ће се дотичноме изасланику датп у име дневнице, нодвознпне и сеобннне, и то бнло укупно било по на особ, бпло најпосле ио иоднесеним рачуннма. Чл. 23. Дневница и подвознина неслужбеним лицима дају се по оном истом размеру, ио којем се дају народним иосланицпма. Чл. 24. Дневница, подвознпна и сеобнина плаћају се ио најкраћем и но државну касу најјефтинпјем нуту. Изузетак од овога правила чинп се само онда, кад се нарочито нареди да се дужим иутем иутује, или кад се докаже да се краћи пут ннје могао уиотребитп. Чл. 25. Дневница и подвозннна ио овоме закону плаћају се без обзира на то, да ли их илаћа државна каса или ко други, који је иутовање нзазвао. Чл. 26. Сва потраживања ио овоме закону застаревају за годпну дана од дана, које га су решена. VI. Обим, ограничавање и почетак важења овога закона. А. Обим важења. Чл. 27. Одредбе овога закона важе за све чиновникз и друге службенике државне, било војнога било грађанскога реда. В. Ограничавање важења. Чл. 28. На случај мобнлпзовања и за све време рата па до свршетка демобилпзовања, ни службеници војнога ни они грађанскога реда, који врше војне дужности у земљи, не добијају, по овоме закону, никакве накнаде у новцу. За ово време они добијају од државе све накнаде трошкова у натури, што ће се, на иредлог Министра војног, одредитн решењем Минвстарскога Савета. Чиновнпци и службенпци војнога реда, кад по свршетку демобплизовања, по днслокацијп у мирно доба, а по потрсбп службе, мењају гарннзон, у којем су били до мобнлизовања, добијају сеобнину ио одредбама овог закона, н то од места, у којем им је био гарнизон до мобплизовања, па до места новога гарнизона. Чиновницима и д!>угим службеницима, који за време рата иутују по службеноме, ади не војноме послу, као и који се

по потреби службе иремештају пзједнога места у друго, своДе се и дневнпца, и подвознина и сеобшша на половнау става, одређенога овим законом на име накпаде тпх грошкова. Чл. 29. Нн дневнпца, нн подвознпна неће се пздавати офпцирнма и војно адмнннстратнвноме особљу: 1.) Кад са трупом норади вежбања путује нз гарннзона до на три даиа марша, иа се, након тога временај у исти гарнизон Нраћа; п 2,) Кад у близини гарнпзона са својом труном логорује илн је у самом гарнизону, па му је забрањен излазак из касарне или тврђаве. Ј 7 свима овим случајевнма даваће се само храна у натури, а у оном оброку, који се, на предлог Министра војног, одредп решењем Мпнистарскога Савета. Чл. 30. Подофицнри ц војници, који ио службеноме послу путују пзван места свога гарнпзона, пли се нзједнога гарнпзона у другн иреводе, било појединце нли у већем броју, добијају дневннцу, подвознпну и сеобнпну у натури нли у новцу, а ио одредбала, које ће Мпнпстар војни нарочито нрописатп. Чл. 31 Чиновници н другп службенпцп државни, који за службена нутовања но своме службеном кругу примају нзвесну накнаду у самој илатиј а на име тога иутовања, нли на име држања кола н коња добијају дневнпцу и нодвознпну по одредбама овога закона само онда, ако су службене послове 'из&ан службенога нм круга нзврпшлп. У овом случају прн ирорачуну дневнице и подвознине, иолазна је п завршна тачка путовања граннца онога места, у којем се службеник бави, а не она, у којој му се свршује службенн круг. Чл: 32 Поједини мпннстри могу у својим уиравама, за поједине гране своје» илн за ноједпне чниовнпке и службенике своје, плн најзад н за иоједине нослове, н друкче одређивати дневнице, подвозннне н сеобине; ну ове никад не смеју битн веће, него што су оне овнм законом ироцнсане. В. Почетак важења. Чл. 33 Овај закон стуна у живот кад га Краљ иотннше. Овим сс законом нн у колико не мењају одредбе : 1). Закона о „изменама н доиунама у закону о устројству ђ^мрука" од 10 Јануара 1879 год. (Збор. 34 стр. 114), а имено § 120; 2). Закона о „надзправању школа" од 12 Марта 1881 год. (Збор. 36 стр. 290), а имено чл. 7 ; 3). Закона о „трошковпма управних власги и њпхових служитеља" од 5 Априла 1881 год. (Збор. 36 ст. 607), као п свих његових измена и допуна; 4). Закон о »основнпм школама" од 31 Декембра 1882 год. (Збор. 38 стр. 213) а нме пмено чл. 68, у којим се говори о сеобнини учитеља. 5). Закон о „ноиису људатва н имаовнне" од 14 Јула 1884 год. (Збор 40 стр. 275), а нмено чл. чл. 14; 6). Закона о „изборима народннх посланика" од 25 Марта 1890 годнне. (Збор. 43), а имено члана 95 и 96, и 7). Закона о „црквеним властима источно-православне цркве у Краљевпни Србији" од 27 Аирила 1890 год. (^Збор. 43), а нмено чл. 227. А са ступањем у живот овога закона губе одмах своју важност: 1). Закон о „накнадц иодвозиих, поиутних п селидбенах трошкова државннх чнновника и служитеља" од 20 Августа 1863 год. (Збор. 16. страна 46), заједно са законом о