Narodna skupština

НАРОДНА С

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

И^ЛАЗП СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА —•—•—•ПРЕТПЛАТУ НРИМА КРАЛ.ЕВСКО-СРИСКА ДРЖАВНА ШТАМНАРИЈА

ЦЕН А ЈЕ ЛИСТУ : ЗА С РВИЈУ 6 ДИН. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДПОГА 0*40 ДИН. ЗА СТРАПЕ ЗЕИЉК 1ЈО:11ТАПСКОГ САВЕЗА 15 ДИИ. МЕСЕЧПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровии , Д оброслав Р ужић , Љ уб , П, Ђ ириђ .

Број 106

УТОР&К 26 МАРТА 1891

Годииа I

82 САСТАНАК 2 марта 1891 год. у Београду.

И1'ЕДСЕДАВАО НРВДСЕДННК Димитрије Катиб ЗА ТИМ 110ТПРЕДСЕДНИК Паја Вукови! секретар Витом. Младенови! (ПАСТАВАК) (Измена у зак. о аграр. дугу: Ј. Шшо.шЦ 11ошто госиодни мииистар није хтео ирпстати на иаиг нредлог, ми смо унели ово свођење у извештај на 3°/ 0 на што је он нристао, но пошто је сада госиодин мпнпстгр фпнанснје изјавпо пред Скуиштипом, да пристаје да се цео досадањп иитерес тнм људима поилонп, онда треба да усвојимо овај минцетров предлог као по све користаа, јер нравда захтева да се овим људима помогие с гога, што су људп у тим крајевима прпмпли земљу по скупљу цену, него шта вреди та земља. После ослобођења, људи нпсу зналп, да нм је требало одмах да стуне у иогодбу са Турцчма да од њпх одкупе земљу и да им нсту псплате, онн су спромасп мислпли да ће нм земља остати као њнхова својнна. Међутнм доцнпје држава одређује компспју за процену земаља. Та комиспја место да помогне том народу и да процене тачно земљчште но вредносгц оне су га уиропасгиле, јер су земље много скупље оценнлн, него шго су самн Турцп за њпх гражилн. Било Је, госиодо, толико прпмера, тако: ако су Турцп за једно село тра жпли 3000 дуката, комиснја ироцењује псто село за 6000 дуката. И на основу те процине комнснске, држава је нсилатила та земљишта Турцнма Међутпм, кад је држава нзвршпла ту иснлату, нпје учинила у исто време н ноделу дуга на поједннце, да се зна колнко ко дугује н шга има да нлаћа у нме главпице л отнлате ннтереса сваке године, иего су задужена поједнна сел<* укупно. С тога је н толнкп дуг п застао код тпх људп, нарастао интерес на цнтерес да се до сада дуг дуплнрао, ц е тога се тн људи налазе у жалосном стању, с тога ја држим да је са свим ираво, да се тај интерес тим људима опростн, и да се тако томе народу у будуће учине олакшнце. Уа то молпм Скупштину, да усвојн иредлог г. миипстра финанције. Панта Срећковић — Кад је г. минисгар финансије иристао, да се онрости илаћање ннтереса, ми се само можемо радоватп, а.ш инак тпме се не решава овде оио, што је

главно Овде се вели, пмају сразмерно поделптп на своје сонственнке", ја сам разумео да се делп земља, алн кад се разуме да се деле иаре, т. ј. дуг, онда настаје иптање: ко ће да нлати 20, ко 10 дуката. Ја мало час сам казао ц опет ионављам, никако не бнх дозволио, да се држава у то меша. Ја знам један иример у селу Вранпшту, спнови Аранђела Сганојевића продалн су сељацима једиу земљу за 7000 дуката. Сељацп су одмах. међу собом дуг иоделили и један је узео механу н дао 1000 дук., други земљу дао 200 дук., трећи онет другу земљу н дао 200 дук. н т. д. Ја мислии, да то п овде у закону треба оставпти, да они дуг нзмеђу себе ноделе, јер оин знају колнко који нма да нлнти. За то дакле држнм, да држава не треба у то да се меша. него онн самн нзмећу себе да дуг норежу. Али ипак неко мора да пресуди, ко ће колнко да плати ? Ја верујем у поштење л добродушност тога света, јер га и ја врло добро нознајем, но нпак мора бнти закои, ко ће да нресудп, колнко ће којн да нлати. Ја бнх овако уредно ту ствар. У свакој таквој задрузи, општпни и селу, где су соиственнцн дужнп да плаћају, ја бих иредложио, да се свн сељаци нскупе, да се сазову на збор, да онн нзберу 5 људц, који ће иресуђивати колико који има да илаћа. Ти људн да се закуну на јеванћељу, да ће пра; о г. ноштено пресуђпватн н што онн кажу то мора бнтн обавезно за сваког. На ир. кад кажу, тн Јоване нмаш да платиш 50 дук., ти Панто Срећковпћу 500 дукага, то мора тако да остане н т. д. Ја верујем у простодушноет н ноштење тога света, ја верујем да се он неће да свађа, но ипак за то, ја држпм, да ова прва одредба треба да се уведе у овај члан, да се зна на чнсто, ко ће да иоделн дуг на иоједине сонственнке. (Чује се од иосланика нз ново-ослобођ. крајева: па то г. Панто већ смо ми учиннли, свакн зна колнко нма да плаги). Министар Финанција Мих. В. Вујић — Дозволпте ми само још иеколпко речи да кажем. Ја мнслпм, да нз мога отоичашњег говора, може се довољно јасно увидетн, како цела ова зебња госнодииа Панте Срсћковића п Васе Манојловпћа огпада, јер људи већином знају, колико ко има да платн. Онп су, дак1е, ту ноделу сами пзмеђу себе нзвршилн и држава нма само да нрнсуствује да се то иод њенпм надзором нзврши. С тога, ја налазнм, да није потребно, да се то у закон уноси, јер бн се тпм само иосао отежао. Што се тиче оираштања ннтереса, ту нмам да изјавим да то инје учињено пз велнводушностп како би се данашња влада поиуларпсала, него је ту н сам ннтерес државни. Ја допста у одбору у првп мах нисам бпо за то, аш сам доцпије, кад сам цонова ту ствар размотрно дошао до уверења, да тнм људима иосле свију иеправди, које су пм учнњене до данас, греба то онростптн. Еад се данас законом ујемчава,