Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

је у претресу интерпелација г. Томе Јовановића, п г. Тома одговарајућп г. мннпстру, казао је нешто о г. Тодору Радовановићу. Тодор одговарајући Томг, незгодно је се изразио, и казао да Тома лаже а г. Тома је носле казао Тодору да овај лаже. Иредсединмтво је опоменуло обојицу на ред. Међутим г. Кундовнћ, нпти је био интераелант, ннтије био од кога увређен, алн је ииак одговорио г. Тодору Радовановићу, и ако је требао да говорн о интернелацији. У одговору свом он је уиотребно израз, који не доликује образованом човеку, и, да је г. Кундовић мене тако увредно, ја бих се с њим наплатно на другн начин и како умем и ако г. Кундовић нозива на двобој и иретп. Г. Васиљеви*ћ п Рибарац кажу, да је био изазват, међутим, ја тврдим, да је он бно са свим незаннтересован, н да га се ствар није ништа тицала; док он са свпм ладно ирича, како је неки Старчевић као велики србождер нешто о Србима писао, иа да му је том приликом одговорено од некога веома погрдно што он вели да то исто одговара г. Тодору Радовановићу. У љутини се често пута избаце речи, које довољно нису одмерене, н г. Кундовпћ ннје имао повода да на тај начнн учинп увреду једном послапику. Истина ми сви заамо, да се господа либералп служе таквим нзразима, не само у Скупштини, него и у штампи, нротив радикалне странке; али госиодо, овде сад није иитање ни о радикалној ни о либералној странци, него ово се тиче иосланика. Дакле, г. Кундовпћ не може пматп пзвињења за свој поступак. него једино има да благодарн лпбералнзму нашег пословннка, што више не може бити осуђен, иначе, по кривици, К0 ЈУ Ј е учинио, ои бн требао да буде и више кажњен. Стојан Рибарац — Г. Рнста Поновић казао је, да све, што сам тврдио у овој ствари, тврдио сам по чувењу, п отуд је хтео да изведе, како Скуиштина не треба да обрати лажњу на моје тврђење. Све, господо, што сам овом прилпком тврдио, тврдио сам на основу онога, што је заппсато у стеногр. белешкама. И ако се тамо не нађе ово, ја пристајем, да овога часа вапустпм Скупштпну, алп пстн тај услов нека важи п за г. Рпсту Поповића. Стеван Миљковић — Што веле господа, да је Тодор јуче изазвао сву ову ларуу, то не стоји, већ је г. Тома казао и Тодору Радовановићу, да је он каишар — па нека цени Скупштпна гата је то капшар. После, кад је даље говорено, он је казао: „мајку ли му... што те не уби кундаком, већ само рани куршумом«. Коста Динић — Кад сам први пут тражио реч, ја сам доциије одустао да говорим, ну изазват говором г. Авакумовнћем добпо сам реч по други пут и сад ма је дужност да одговорим на изазнвања г. Авакумовића. Какви су били либерали и слободе под њпма, то је већ познато свима н кад би било на дневном реду н ако бп мп Скупштина дозволила ја сам у стању и доказати, да су либерали били заисга буџоносци, јер још носим на својим леђнма доказ о њиховнм слободама. Стојан Рибарац — Г. иотиредседниче, нли одузмите реч г. доктору, пли ћу сад да му опалим шамар. Коста Динић — Молим изволте само (Жагор.. Ларма). Потпредеедник звони н утншава нослаиике. Љуба Јоксимовић — Вп сте јуче били у седнпцн , п чулп сте разне препирке п са леве н десне стране; чули сте нзразе такве, какве човек човеку може да каже, алп г. Кундовнћ у свом говору хтео је да уиоредн једног посланика са жпвотпњом, а тнме је нехотице упоредно и себе и своједругове, јер и они нмају истн лнк и подобпје као и Тодор Радовановић, и ако је он Тодора Радовановића упоредио са животнњом, упоредио је и себе и своје другове. Вн знате, да је Тодор Радовановнћ носно завој око врага, што је из нушке рањен на дан избора — н свакн покушај од стране нојединих лнберала, да потврде, да је са њнхове стране бпло вокушај убнсгва против њега — њега вређа; и ако је он употребио ма какав вређајући израз, онјемогао

њему да опростп, јер он је ире две године на дан избора изазват покушајем убисгва, а н јуче, је изазват, кад му је казато; 1Пто те не убише кунДаком већ куршумом ранише ? Једап од г. предговорннка рече: „на ми не знамо, ште су то либерадпе буџе, то могу знатп само они, којп су били пандурп код лнберала". Јест, госнодо, један од наших другова бпо јс пандур код Радпвоја Милојковића, п ако га је он васпнтао, да вређа њихове другове, онда нека се нико ни протпви томе, јер су га опн ч васпиталн. Ја, господо, сећам се још, да сам, као дете, слушао полемпку нзмеђу једнога професора н начелнпка сапитета, н мпслпм да никад н ннгде се нису двојица грдили као ова двојпца. Не могу да замерпм Тодору Радовановићу за његов поступак, јер је он био ранпје пзазват, и збпља, требао је да уиотребн бољи израз, али замерам г. Кундовићу, што је ои, као образован човек упо т ребио такав пзраз. П]>ема овомс, ја бих предложао ирост прелаз на дневни ред. Станко Петровић. — Онај догађај, којп је јуче спречавао Скупштину у своме послу, расправљава се данас овде, п тражи се: ко је томе крпв. Мевп се, господо, чинн, да је го јасно, јср је Скунштина бпла сведок целе те стварп. Г. Тома Јовановић, као интериелант, који је имао да нзнесе своје назоре за поднету пнтериелацију, он је назвао Тодора каишарем, а то му је Тодор после вратио. И кад су они то већ расправили, онда ниЈе имало места, да се ко год другн ту умеша. Но г. Кундовнћ нашао је за нужно, да се ту умеша и чинп некакву освету г. Тодору Радованову. Г. Рпбарац вели, како се њнма често пута иребацује, да су буџоносци, тровачп ц т. д. али, госнодо, то се дешава у партијској страсти, но ја иптам г. Рпбарца, колпко је пута он у Скупштпнп поменуо : Грљан, Гамзпград, па чак неко је употребљавао назпве да је ово ајдучка држава. Нека се сете господа либерали, каквпм су се пзразима онп служили н у Скупштпни н ван Скушптине, па ће им н ово бпти јасно. 0 томе је најбољи доказ њихова независност. Истпна, ја се нпсам нп надао бољем нзразу, него што су пали јуче од Томе Јовановнћа п Кундовпћа, јер мн знамо како су се ионашалп на зборовима, да је њима то урођено, да се служе погрдним речима Милан Ђурић. — Господо, кад је изнело пред нас председништво да судимо известрн догађај, који се јуче десио, ја мислим да треба да смо ладни, јер ми смо сад овде судска власт. Ми овде не смемо да се руководимо политичким страстима, а јога мање расположењем на спрам овог или оног, јер су и Кундовић и Тодор наши другови. Ја мислим да ћемо сви поделити то мишљење, да кад смо дошли поверењем народа, да отправљамо наше послове, треба да се узајамно поштујемо и један другог не вређамо. Оно што се јуче догодило овде у Скупштини, то се може догодити и у мањим Скупштинама. Ми смо људи, може сваком испаоти по нека реч, али што }е главно, треба се увек тога чувати. Ја мислим да ће бити најбоље и најчасније по Скупштину и интересе да се ми умеримо, те да не вређамо један другога, јер то частољубље не допушта ни обичном човеку а камо ли народном посланику. Такве немиле појаве не треба да се решавају у Народној Скупштини, од које цела земља чека да донесе полезне законе по земљу. То је што сам имао да кажем, али у исто време, ја сам слободан потврдити Факт да је она реч, када је јуче нала од стране г. Кундовпћа, за осуду. С тога мислим да нећемо учинити неправду г. Кундовићу, ако се та опомена запише у скупштински записник. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се реши? (Јесте). Тома Јовановић — Г. Риста Поповић каже, да сам ја увредио Тодора Радовановића мојом интерпелацијом и мојим говором на одговор г. министра Финансија. Господо, ви сте јуче били сви на окупу. Како можете то тако да кажете? Зар сам ја који сам навео у интерпелацији да је Тодор био пријемник права за купљено земљиште за жељезницу, и министар то све у овоме говору признао, зар сам ја, велим, тиме