Narodna skupština

СТРАНА 980

да се и у свима другпм онштинама учини олактица, то јест да се узети новац врати. (Не нотпомажу га 10 иосланика). Милан Ђурић — Кад се повела реч да се плати реквизиција у оннм крајевима, којп су страдалч 1883 год., веровао сам и онда н сада верујем, да је тада Устав бпо ирекршен и правда иогажена и да је највећа неправда била учињена од самог ондашњег аоглавара земље и код људи, који су били на власти, Онда су људп чисти, ирави н невини вођени као јагњад на губилпште п убијани на штету земаљских закона, на штету наше отаџбине и угледа Србнје ! ! И шта видпмо сад? Видимо то, да се каже, да је од ове п од ове општине узето неираведно много тта. Ја кажем да сам веровао и сад верујем, да је све то бно иусти Кеф ондашњпх самовласнпка, којп огрнутн влашћу учннпше више зла земљи него разбојницн. Кад је то тако, оада мн нпсмо ништа друго могли учннптн, него оно што је г. мин. финансије предложпо, бар оно што нма да се вратн људима од којих је снлом и ненравдом одузето и за то сам да се прими предаог одборски. А ми свн знамо да је онда Устав бпо ирекршен од онога човека, коме је бно поверен да га чува и да су људи, који су онда бнли на власти осрамотили отаџбнну, за шта бог нека им суди и оког и оног света!! Ђорђе Врачинац — Госиодо, што се тиче самог мишљења одборског н предлога г- мннистра то је са свим умесно, само имам да учиннм једну прнмедбу што мислим да ћете прнмнти. Овде се помиње само срез алекснначки н бањски, а моррвскн се срез не иомпње, који је такође учествовао у побуни н плагио то као н остали срезови. С тога ја мислим, датреба, да се стави н срез моравскп. (Чује се: прнма се). Известидад Марко Петровић — Ја примам ту исправку. Господо, кад је наш државни живот отиснут са свога правилног и прнроднпг колосека, кад је сваки искрени син и пријатељ ове земље гдедао, да га врати на прави природан пут, на коме се данас налази, није се могло нишга друто очекивати до оних црних призора, чије црне последице ради смо да овде бар у неколико ублажимо. Ја признајем да се оне жртве, које су истинити и прави пријатељи ове земље поднели да врате и скрену своју отаџбину»са онога вратоломног пута, не могу нигда и ничим подпуно њима накнадити. Али њиховн разорени домови, њихово поремећено материјално стање усљед грабежа, а који је над њима и у њиховој имовини тада извршен, може се платити само благодарном службом њихових потомакана пољу онога правца, за који су они заложили живот свој и имања своја. Све што је се могло до данас учинити из призрења према њиховим великим пожртвовањима, то је, да им се бер врати оно, што је остало, као преостатак државној благајни од онога, што је од њих насилничким путем одузето. Г. министар био је предложио да се врате само оних 18.000 дрнара, за које су стигле молбе. Ми смо нашли за нужно да се цео тај капитал, који није ништа друго до грабеж над нашим грађанима извршен, да им се поврати, али да им за повратак тога може послужити баш оно. што предлаже и сам Раша, јер од њих се не тражи ништа друго до уверења општинске власти, да је коме заиста узето онолико, колико му то потврди општинска и среска власт. Овде не стоји да им се траже некакве признанице чак из тога нередовног доба и стања, јер зна се, да онда нико не би могао их ни добити, јер је у то време престао био сваки закон да важи, па је била настала самовоља и самовласт. И сваки онај, који је поднео материјалне жргве, има права да иште од општинске власти уверење, које ће им она по своме сазнању и души н савести дати, а свако то уверење има још да потврди среска власт. И кад то буде, опда ће се свакоме по могућности у границама ове суме од 240.000 днн. чиниги исплата. Можда би овде требало учикИти једну исправку, којој је г. Брачииац предложио, а то је, да се одреди рок до кога да се те пријаве подносе, те да се зна, колико има оштећења, како би се сразмерно могло одредитп, да сви бар по нешто приме, ако сума не буде довољна, и да се сви помогну, јер може да се деси то, да се ситније реквизиције раније исплате, а оне које су доцније пријављене. а може бити су много важније, и теже да се не исплате.

Ја бих молио да се учини још ова испранка: да се одреди рок од 2, или 3 месеца, да се то обнародује у тим крајевима, те да се сви у одређеном року пријаве и да се свнма сразмерно према сумп, коју има да тражи и исплати у колико га сума готовине за то буде кадра и довољна, а не да један прими све, а другом да не остане ништа. Ако сте сви с тим сагласпи, ја бих присгао да се у томе исправи овај предлог (Чује се: пристајемо). Ђока Брачинац — Господо, ја мислим, да чим Скупштина донесе ово решење треба да се исплатч 1 8.000 дин. што су пријављени. Један сељак из алексиначког округа дошао је отуда пешке са 5 Ј / 2 гроша, јер нема човек чиме да рани стоку и децу, а међутим има да прими преко 4 00 дии. Мј» смо му рекли, да то још није у Скунштинн решено и ми смо између себе сакупили мало пара и вратили га кући. Преддог г. Марка вр.ш је добар, али ја мислим да се онима, који су већ поднели молбе, одма исплати, а за оне друге, који се нису јавили, нека се остави рока 3 месеца и нека се учини распоред. Раша Нинић — Ја бих замолио г. министра Финансија, да не издаје никоме, док се сви не јаве и док се тај распоред не учини. Овде се сад тражи 18.000. дпн. а шта ћемо после, кад дођу молбе оних људи који су више оштећени. Ја бих молио да се одреди рок од 3 месеца. да министар прикупи податке, па да се онда новац изда. Тражим 10 носланика да ме у овом потпомогну (Потпомажу га). Станко Петровић. — Ја сам устао да проговорим неколико речи. Има људи, који се још 1 886 год. на нишкој Скупштини јавпли за исплату реквизиције. Ја сам им казао да причекају бољу прилику, јер није било изгледа, да онај који је одузео хоће да да. Ти су људи чекали све до овог решења. Њихове се молбе налазе још од пре 2 годнне. Оне су испитиване и у началству и код среске власти и код општинске. Све су те молбе дошле отуда из министарства. Има већ 2 год. како су те молбе ту и право је да се тим људима тај новац исплати. Ја мислим да не би било право, да ови људи чекају још 3 месаца. Познавајући све те прилике, ја сам уверен да је та сума довољна, да ће још можда шта да преосгане, а не да не досстане. Овим људнма има да се исплати 18.000 дин. и још остаје преко тога 230.000 дин. 18.000 дин. има да се раздели на срезове моравски и алексиначки, дакле по 9 00 0 дин. на срез, а 230,000 дин. ама да се подели на 5 срезова, дакле на сваки срез долазн по 4 5.000. По томе излази, да нема места бојазни, да сума која се у миннстарстлу налази, неће бити довољна. Ја мислнм, да би било неправедно, да ти људи и даље чекају и мислим да Скупштина треба да одобри г. министру финансије, да им ту суму исплати одма. С тога молим, да мишлење одбфрско не треба да се мења. Министар Финансија М. Вујић — Господо! У исправку онога мишлења, које је пало пред Народну Скупштпну по мом предлогу пмам да кажем ово: Ја сам мојпм предлогом тражпо, да се исплатс они, којп су до сада то тражнлп. Ја ннсам имао довољно законског основа, да смем сам да извршим ову нсплату, и ја сам с тога ноднео предлог Скупштппи, којим сам тражно, да ме опа овластн, да ја могу те признанпце од оиштинске власти, које је почврдила н среска власт, пснлатити. Нрема томе, ја сам у одбору пристао на такву редакцију, да се овај новац издаје не само оннма, који су се до сад пријавпли, него и онпма којн се буду прнјавплн. Алн пошго је оправдана бојазан, да она сума, која се у мннпстарству налази, неће бити довољна, то ја не бих пмао ништа протпв тога, Д1 се одредн рок од два или три месеца и да се каже, да се свн цмају у томе року јавнтн, али ако прнјављене суме нзнесу више, но што је сума, која се у мпнистровој налазн, да се онда свакоме сразмерно плати. Витомир Младеновић — Из говора иредговорника впдн, се да ако бн се ова ствар и на начин како некн предговорннцп нредлажу усвојнла, онст било би незгодно, јер би се тиме још више њнх јављало за исплату, као што то чнне