Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

да одбпја од себе, онда треба да се стара да уирава монопола дувана вршн свуда и свагда закои. И кад се Е »ему износе доказн да пма злоупотреба, да то извиди п да заштити државне интересе. Ну нзгледа мп н по овом данашњем и по ономадашњем говору да је минпстар оставио Уирави и сувише одрешене руке не само у унутрашњем раду већ н поствљању органа и чнвовнпка. Због тога н министар не врши оио, што му закон нала&е н дешавају се ове злоуиотребе. Г. мппистар је одговарајући онома/1 на иатериеладију о ностављању чииовннка казао, дајте нам доказа , ви треба да донесете доказа, да су чиновници рђави, иа ћу пх терати , а у осталом Уирава моноиола ио- I ставља чпновпике. Ево ја сам аотражио и набавио доказе да је Управа мон. дувана у сред Београда поставила за свог чиновника једнога трговца, којн је иод стечајем. Ево ја ћу вам сад прочитати ово уверење. Г. Јован Авакумовић, молио је суд беогр. трговачкп, да му нзда уверење: да ли се код овог судз налази нод стечејем Драгомнр Ковачевпћ, трг. из Београда, н да ли је та маса нерасправљена. 0 тога суд беогр. тргов., основу на својпх званичних акта изда молиоцу уверење: да је Драгомпр Ковачевић, тргов. из Београда, иод стечајем код овог суда, п да његова маса још није расправљена. Такса је плаћена. Од ирвост. беогр. тргов. суда 1 марта 1891 г. Бр. 2403 Београд. (М. П.) судпја, Јов. Аћимовић. Овај Драгомир Ковачевић узет је у моноиол дувана н данас се тамо налази као чнновннк. Из таквнх је елемената састављена дирекција монои. дуваиа г. минст. фпнан. каже, да нпје дужан да води рачуна из каквих се елемеиата регрутују ти чнновниди и кад тако он говори , онда није чудно што се у Управи дешавају овакве стварп, какве су се у ннтерпелацнјц износиле. Ово вам узгред помињем ; ну главно је да минист. финанспја треба да вам поднесе целокупан извештај у овој ствари, па ако може нека се докаже да нема злоуиотреба ја ћу бити задовољаи, али на сваки начин прпзнаће мн, да смо ми учинили своју дужност што смо му обратили пажњу на факта, која еу изнесена п која иотврђује један рачу^оисиитач мни. фиианспје као истинита. А што Главна Контола оцењује та факта да нису меродавна. Главна Контрола ценп н ако каже да нема злоупотребе, а државпа власт вели да има, може се жалити Касациоиом суду н овај би пм&о да каже да ли је то мишљење правилно или није. Ну за нае главно је ово: ми хоћемо акта о делокупном извиђају , хоћемо иодатке , да ли заиста постаје злоупотребе , па ћемо онда моћи ценпти је ли било злоуиотреба или није, које у ствари има. Ја сводим свој говор на то, да нисам задовољан с одговором г. минист. финанснје и нотиомогао бпх иредлог г. Рибарца-ако пма 10 посланика да ме иотиогну. (Потпомажу га). Љуб. П. Ђирић — Господо, још од онога дана, кад је раднкална влада успела да пре две године из страначких руку одузме мононол дувана н вратп га у државне руке п кад је на та места довела Пачу п Бадера, иочео се дизати у оиозиционим листовима глас нротив тпх људи н узвикивало се како су странцн отерани, а на њиово место доведени опет странци. Г. г. посланнци, ко је год иратмо дебату скупштипску нрошле а и ове годнне могао је да опази један ружан факт у говорима нар. посланнка. Као год што се у обпчном говору двојимо на Србе , шогоре, шоиове и т. д. тако су и овде у Народ. Представништву неки иосланици, доста незгодннм изразима нотрглн то подвојење. Кад је нре два дана била реч о злоуиотребама г. Марка Шиар^аља, онда је то најјасније учвњено. А зар би се п могло оироститп једном Томн Јовановићу, да тог нашег грађанина назпва цннцарнном. Алп се то не сме да опростп п једном.г. Баснљевићу. Мени се, дакле, чини, господо. да тако радити ннјс згодно, да то није леио. Један мали народ раскомадан на

многе делове, п неуједињен, нема разлога, нема иотребе да се разређује. Кад једна сплна царевпна руска, која броји иреко 80,000 000 ст. може да се поноси једннм Монехајма, кад га још нменује за насљедника првога минисгра Гнрса, онда како ми можемо да кажемо: Пачу није Србин, зато шго се не зове Пачуовпћ, нли Шнартаљ што се не зове Шиартаљевић, и ако је Марко Шиартаљ рођен у Србијп, васинтан у Србији, школовао се у српској школи и био је у сзима сриским ратовпма. Ето из гаквпх ситннх погрешнпх н неирареднпх разлога да Пачу н Бадер нису Срби, јер нику рођени овде и иотекла Је ирва мржња п протпв управника моноиола дувана Пачуа н иротпв дпректора Бадера. Ако се сећате г. г. иосланици одма у ночетку, дакле док се још ипје ни вндео рад г. г. Пачуа и Бадера нзлазпле су непрестано разне иотпце, у којима се нзносило како постојп злоупотребе у моноиолу дувана. Међутим у свпма тим нотицама није изнета нп једна искра истпне. Овде иреда мном стоје пресуде ирвостепеног суда за варош Београд којнма је, но тужбп г. Бадера, копстантовапо да све оно што је у разнпм белешкама пзношепо злоунотреба, није истниа, те су уредницп н осуђени на разне казне. Тако је осуђен нризнајући, да је непстипа изпошено: Пера Јовановић, који је имао 4000 дин. илате за време страиаца. Осуђен је затим Пера Крстић, Влада Милојевнћ Марко Шокорац и т. д. Кад се Ннје успело, да се тпм и таким радом науди Бадеру и Пачуа онда се нашао један чиновнпк из управе монопола дувана који је почео да тражи злоуиотребе у монополу давана. Он је на сваком кораку трубио, како се у фабрицп монопола дувана чине грдне злоуиотребе, како се држава иогкрада п т. д. и т. д. Да би се тако ненстинитн гласови сузбили министар фннанспја пзрадпо је комнснју да прегледа и константује иостоје ли злоуиотребе нли не. Господин Рибарац правдајући своју интерпелацију рекао је: да је интерпелацију иоднео нз чисте побуде, да се сазна нраво стање да лп пма злоунотребе. Свакојако ми му морамо бити благодарни, што је одиста хтео да се увери да ли пма злоупотребе и да сазна ираву пстпну. Алп, госиодо, кад он хоће, и тражи од нас, да ми не сумњамо у чистоту његових навода, због чега подноси интерпелацију, онда иитам вас: смемо ли, можемо ли да иосумњамо у рад не иоједпне личностн већ у рад рачунског тела, као што је државна контрола, која је оценнвпш и извештај изаслаиика мииистровог и својих нзаслаиика у решила у пуној седннци да злоупотребе, о којнма се говорпло, не иостоје. Јер ако међу народннм посланицнма има и таквпх, којп ие бп веровали главној контроли, онда да лн можемо да поклонимо своје веровање каквоме Јоснфу Предићу, којпје први иочео јавно да говори о тим злоунотребама. А знате лп ко је тај Јосиф Предпћ? — У колико ја зиам он је био чпновнпк млавске штедионице и огуда је одпуштен за прљава дела, био је у задрузи за међусобно помагање и штедњу и одагле је пстеран такође за ирљава дела. Госиодин Рибарац и г. Авакумовић не верујући решење гл. контроле, једнако се нозивају на нзвештај Светозара Марковића, дакле, човека кога је мииисцар одредпо да нзвпди све те злоуиотребе и траже да се пзнесе н његов извештај. Кад му је г. минисгар веровао и кад га Је одредио да извиђа све те злоунотребе, ои д а ја пемам нишга иротпву тога да се нзиесе и његов извештај. Међутим и ако је незгодва ствар улазити у ситне ствари, ииак радц осветлења правог стања ствари ја нротив воље морам да уђем у појединости, ,јер ћемо се само тако уверитп да злоупотреба одиста нема и ! да је цељ свпма гим гласовима иротпву фабрике и уираве дувана, са свим другн, а ие да се злоупогребе иађу, ако бн их одпста било. У колико сам ја сазнао овај је Светозар Марковић кум Радивоју Предпћу н иекако у случају хтео да Јоспф Предић иоказује злоунотребе у фабрицп дуванској а Светозар Марковнћ, изасланик мнинстарскп, као кум Предпћев, да конста-