Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

вистра финаненје, једног вичног рачунопсиитача н узела Светогара Марковића. Ја писам одредио ни ирпјатеља нп нсирн јатеља Бадеровог; ја ннсам нитао је ли он Бадеру нријатељ нлн не, него саи га уиутно на посао н могу вам само ово рећи: кад год ме је интао Светозар Марковнћ, како ће да ноступн у нојединим приликама, ја сам му одговорио да иајстрожије исппта целу ствар. За тим сам ја као мивистар ради свог личног обавештења казао Светозару, да мн ире него што се поднесе извештај Главпој Контроли, иоднесе одвојено мишљење ако буде било. Ја сам тад извештај добио и то није званичан акт; алн кажем вам оиет што год стоји у том извештају, Светозара Марковића, све се то нсто налази и у нзвештају којн је послаг Главној Контролн н ја немам иотребе да прпкрпвам та.ј пзвештај. Дакле с једне стране каже ми се да сам хтео да прпкријем неке извештаје, а с друге стране да сам одредио лнчног непријатеља Бадеровог, да тражн неправплности које не постоје. Кад је то, онда мн је мило, што се нашао баш тај Светозар Марковић, који ће од моје стране да прегледа те неправилностп п иоднесе извеппај, (а Главна Контрола нашла је да нема ннкаквпх неиравилностп); но мнлпје мн је што је отишао баш неиријатељ Бадеров него његов прпјатељ. Госнода се непрестано хватају за набавке. И по трећн пут морам да кажем да вредност тих набавака пзносн 7300 форината за набавку хартије. Но не стојп то да нису питане свдашње фирме за дену хартије. Ишлн су баш из фабрике једној лпбералаој и једној напредњачкој фирмн н баш код либералне нашлп су исту цену. Чудно да се либерална фнрма слаже с пенгганском. Могу се иитатп све фпрме, коже се заћи ио варошн иа питатн ко ће јефтиније да да, но само ако се нође тнм путем далеко ће се отићн. Опет, дакле понављам даје цела ствар у овпх 7800 фор. Што се тиче ћоткова рече г. Рибарац да су одскочили н мпнпстар н Ђнрпћ. Ја можда сам то у отојчашњем говору изоставио, али ево готов сам да сад дам одговгр на то. Те ћошкове градн једна фабрика у Лиииску нли Дрезднњу и то је патентирано; само та фабрпка израђује те ћошкове. Госиодо, ко зна шта је патент тај неће нн захтеватн да се патентнрава роба лицитацијом набавља. Ова фабрика ћошкова стојп само с једном фпрмом у вези, а то је е овом : Карло Давид н синовп у Пешти Управни одбор је увидео да је ирактично уиотребптп ове ћошкове за паковање и решпо је да их набави; ношто је то патент, то н није могло битн лнцитације прп пабавци. Ја знам једног агента у Београду који ми је говорио, даје тражио те ћошкове за Аустрнју, па су му давали по јевтинпјој цени. То може бпти јевтинпје за Аустрију. али за Србију и Бугарску не могу да се добнју. Унравник монопола дувава сам Пачу обратно се директ фабрицн за те ћошкове, но она мј је одговорнла да се обрати њеном застуинику у Бешти. Дакле тако стојн сгвар с тим н ннкакве потребе немам да одскачем од овог пптања. То је иитање проценила Главиа Контрола и нагала је да је евака замерка неумеснаНа даља питања једва лн имам потребе н да одговарам? Господа из оиознцпје говорећи ненрестано о лндитацији иомињу чак и сукпју и патроне. Ако бн сукија и иатрони требалп фабрицн, онда би она морала лнцнтацнјом да набавља све, али овде није нптање о томе, него о преким нотребама фабричним. Може се десити да фабрика нема једног дана довољно петролеума у фабрици, и она ваљда неће чекаги да раснише лицитацпју за петролеум. Ја могу рећи госнодн нз оиозипнје да се ту могу најмање хвататн. Ево овде акта и решења уиравног одборо н г. Авакумовић и Рнбарац могу се увернти је лн прека иотреба да се набавке брже изврше. Прво се је иитало је лн потреба да се нзвршп набавка, и кад је казато да је иотреба, онда је набавка н нзвршена. Сад могу доћи ја као мннистар па казатн, да то треба предвидети и требсвање поднети; алн строго по закону фабрнка пма то право и она је могла и без мога нитања и без нчијег нитања да набавку учинн кад је нрека потреба. Најзад номнње се о тој лицитацији у Јулу, коју сам ја ионнштио н каже се да је та лнцитација иосле идак нзвршена.

Та лицптаццја нпје нзвршена, о којој говорп г. Авакумовнћ, још ни дан данас. Била је потреба за две врсте хартије, за накетовање н покушано је било да се та пабавка пзврши. Ја сам ту лнцнтацију уништно н та иабавка нпје извршена, дакле не може бнтн иомеиа о томе да је злоуиотреба учнњена кад набавка нпје извршена. Што се тиче онога што г. Авакумовић иомпње онако патетитки за Драгомнра Ковачевић и предаје акт Окуиштпни, ја налазпм да ннје нмао потребе да то чпнп. Ако пма каквог Драгомпра Ковачевнћа, који је неуказнп орган моноиола дувана а који је под сгечајем он је могао саоиштити мени нли уиравн монопола, па би то питање било раснрављено; дакле нема нотребе да се о томе тако патетички говорп. Најзад да је Главна Контрола нашла каквог основа за даљу днсцпнлинску радњу министра, она би мени то саоиштн /1а. Међутнм кад је Главна Конгрола прегледала та.ј извештај она није нашла за иотребно нн да мп акта спроведе, него је само послала своју разрешнгешпцу, дакле ннје налазнла за потребно да министар даље што чини дисциплинским иутем. Дакле кад Главна Коптрола нпје иашла за иотребно да то мени унућује, онда ја још мање имам разлога да иримим иредлог Ранка Тајсића, да сад долази Народпа Скупштина и да не верује Главној Контро ш. Та су акга иред Главном Контролом и кад она каже да нема ништа, и ја кажем да нема ништа. Г. Рибараи, иребацује ми да сам ватреио бранно управника монопола и уиравника фабрике. Ја, господо, само одбијам нападе, којп су неумеснн, сматрао сам за дужност да иротесгујем иротнв израза да су тамо странци и да нма злоупотреба. То нису странци, то су наши гра1)аип; ту нема злоунотреба дозволите мн да кажем да кад се на част људи хоће олако да наиадне, ма с које страие да се не води довољао рачуна о томе шта значи то часг и да је недостојио да се каже да има злоупотребе, кад нема ннкаквих доказа и кад је највнши рачунскн суд казао да нема злоупотрсбе. Најзад нмам да кажем то, да је Главна Контрола н за мене. као и за све гране државне унраве највнши рачунски суд и налазим да Народна Скупштина нема гата внше да ради ио томе. Јован Авакумовић — Господин министар нетачно је нредставно ствар. Изгледа као даје министар ноднео нотнун пзвештај, па да ми иавлаш говорнмо оиет да није потпун нзвештај иоднесеи и да тиме хоћемо да бацнмо сумњу на рад комисије мпнистра а у стварн је другче. Мнннстар не нодноси сва акта. Тај нзвештај Светозара Марковнћа ностојн а нема га у овим акгнма која иодноси мнннстар; тај нзвештај ми тражимо; он је главни доказ којн ноказује злоунотрсбе. Ми треба да внднмо тај нзвештај, Нека га ноднесе миннстар, ако хоће истнну. Министар Финан. М. Вујић — Ја хоћу да нсправнм нетачност говора г. Авакумовнћа, који је отојич казао да у интериелацпји стојп да онп траже акта. Ево пвтериелацпје н нигде се не тражи да се поднесу акта н ирема томе нисам био дужан да то чинпм, него само да дам одговор. Што се тпче мишљења Светозара Марковнћа, ја мислим да сам довољно јасно казао. Тај нзвештај садржи се у извештају Главне Контроле. Потпредседник — Цретрес је свршен. Као што је познато, постојп предлог г. Рибарца који гласи: »да се за извиђај злоуботреба у фабрицп монопола дувана одреди комиснја од три члана Народне Скуншгпне«, за тнм г. Љ. Ћирнћ предложио је прост прелаз на дневнп ред. По пословнику пма се прво решнти предлог за ирелаз на дневни ред. Ко је за то, да се преко ове ннтерпелације нређе па дневни ред, тај нека седи, а ко је противан тај нека устане ? (Већина седн). Већнна седи и нзјављујем да је Скупштииа нрешла на дневни ред. Изволте чути г. мннистра финансија. Минист. Финан. М. Вујић — Господо , имам још да одговорим на интерпелацију г. Томе Јовановнћа, У тој ннтерепелацијн г. Тома Јовановпћ наводи да у округу врањском нма да се нсплати преко 200.000 дин. за екпроирнсана