Narodna skupština

СТРАНА 976

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

кмет ја сам наплатио за много њих којима је експроинсано земљиште, за рачун /)ржавне железнпце и гвима сам све поднуно ц поштено нснлатио. Ово пак што он велн, то није пстнна и ту је он крупно слагао, јер њега нико не верује да му да право да за њему не илати, јер и његово иримање које нма да прима забрањено му је. Потпредседник — Молим вас г. носланиче да се уздржавате од таквих израза, јер таквп нзрази не доликују достојанству Скупштине п не треба да се чују у њој. Тодор Радовановић — Општина иредејанска, најспротннја је општина у томе крају п г. министар финансија пмајући то у виду наредио је да се свима људима спромашним првенствено од краја округа где је и моја оиштина експрописано земљиште за рачун државие железннце исплати а то је била сума око 4—5000 дин. за целу општнну и то сам ја наплатио за њихов рачун; алн газда Томо нисам нпкоме за то узео ни иребијене наре. Мало пре ми је г. Кундовић из клупе казао, кад је г. Рпбарац говорцо и кад сам му унао у реч, ово: ћути ти што те кундаком не убнше кад те пушком не могоше. Ја му на то одговарам да зна да су п они такви, јер што не могу пушком онп купдаком, шго не могу кундаком они буџом а шта не могу буџом они песнпцом, па што и тпм не могу они отрују. Дакле то што је казао Тома Јовановнћ није ни у колнко истпна ; њему нико не верује, његов друг Јанча Јова^ новић нма поверења код народа п он је до сада наплатпо до 50.000 дпн. за њнх, али Томи нико не верује, па му неће ннко нп дати да то наилаћује, јер и своје не може да наплати,јер му је забрањено и да нпје иосланик он би до сад н нод стециште био. То је што сам имао да говорим. Тома Јовановић — Ја мислим да је предходно дужност председнпштва бпла, да ме заштита од овакпх напада и то од нанада безобразних, кад је Тодор казао да јалажем. Да ли ја лажем илп не то се впди пз тога, што је п сам г. министар финанснја иризнао, да је он доиста нанлаћнвао за неке људе за заузето нм земљиште жељезнпцом, као прпјемник права и онда нека цени Народна Скупштина, ко од нас двојпце лаже, далп ја нлн Тодор, кад сам миннстар прпзнаје да је Тодор као народни посланик прпмио новац. С тога мислпм да иредседништво ннје требало да дозволн да ми он каже да лажем и да то ннје истпна. Потпредседник — Председништво је опоменуло говор ника, учннило је дакле што је требало да учинп. (Чује се : да се решп). Је ли вољна Скупштпна да се реши ? (Јесте). Стеван Миљковић — Ја пмам да кажем неколпко речн односно Тодора Радовановпћа. Тодор је узео нризнанице од народа, али док није бно кмет, а кад је ностао председнпком општипе, онда је он те нризнанпце наилатио н свакоме је дао своје. Ако газда Тома мпсли да није тако, ја тражнм да се изашље једна комисија о моме трошку, па нека исиита сељане, колико је Тодор за њих наплатио а колико пм је издао и увериће се да нпје никоме ништа заизео. Нпје лено од Томе да га овде као посланика бламира пред Скуиштином. Ето и ја сам, као председник општине, узимао новац за грађане, али деде ако може ко да докаже да сам коме што шконтирао, од онога што сам наилатио. Велизар Кундовић — Кад је познатп Србождер Старчевић у Загребу наппсао једну расправу, у којој је доказивао да у Хрватској нема Срба, онда су му Србн из Хрватске нанпсали једну иесму, у којој је рефрен гласио : „Месец не хаје, што нас на њега лаје". ТаЈ рефрен могао бнх п ја да употребим, као одговор на говор иоштовапог посланпка Тодора Радовановпћа.. (Жагор. Узвицп • „то је увреда! Реч натраг!" Велнка ларма. — Иотпредседник звонн н оиомиње говорнпка и утпшава посланике, но настаје таква ларма, да се нпје могло ништа даље радити). Риста Поиовић — Ја нредлажем да се нрекине данашња седнпца а сутра, да се изнесе ова ствар на дневни ред. (Жагор и одобравање).

Потиредседник — Данашњу седннцу закључујем а другу заказујем сутра у 8 п но часова ире подне. На дневном реду бпће оцена нонашања г. Еундовнћевог и продужење данашњег дневног реда. Састанак је грајао до 12 сатп у подне.

84 САСТАНА^ 4 марта 1891 год. у Веограду председавао потпредседник Паја Вукови! СБКГЕГА!' Лука Лазареви! Почетак у 9 часова пре подие. Присутна су гг. минисгри : председник министарства, привреде, просвете и унутрашњих деда. Потпредседник. Отварам 8 4 сасганак. Изволте чути протокол 8 3 састанка. Секретар Љуба Јоксимовић прочпта поменути протокод. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани протокол ? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе упућене Скупштини. Секретар чита: Јован Стојковић из Пасјаче у срезу нишком, окр. топличком, моли Скупштину за заштиту од напасти његових сељана; Савка Вукчевић нз Пожаревца, удова пок. Владимира Вукчевића, бившег шефа жељезничке станице, моли за пензију или да буде телеграфиста; Матија Новотни, старешина еснафа сајцијског пз Веограда, моли за поделу радњЗ,; ЕснаФ златарски из Веограда, моли за поделу радњ&; Ннкола Цветковић бивши учитељ у Прокупљу за време Турака, моли за државну помоћ; Михаило Ћирић пензионар, Аксентпје Јаковљевић, Јосиф Бркић пуковник у пензији, Милоје Блазнавац тргонац из Крагујевца, моле да држава сама набавља комору а народ да плаћа; Јоаники архимандрит манастира Габровца, моли да се поврати на управу поменутог манастира; Јоаники архимандрит манастира Габровца, жали се на архијерејски сабор, што га је отпустио из епархије жичке; Мпхаило С. Радовановић штројач из Београда, моли да се усвоје неке измене у ветеринарном закону; Сељани села Велеснице моле, да се до св. Илије не про даје стока, узета у попис за неплаћену порезу; и Сељани Топлог Дола, у срезу нишавском окр. пиротског, моле, да им се смањи пореза на земљу. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упутнће се надлежном одбору. Част ми је известити Народну Скупштину да су дошли са одсуства посланици : Јован Ж. Јовановић и Јанча Стојановнћ. Сад прелазимо на дневни ред. Тодор Радовановић — Јуче у седници скупштинској г. Вел. Кундовић нанео ми јв увреду, с тога молим председништво да га за то казнн; ако га не можете казнити ја ћу поднети другим путем тужбу. Не чудим се г. Кундовићу јер је либералима обичај такав. (Жагор). Потпредседник — Председништво са своје стране учинило је све што је требадо по закону о пословном реду да учини, оно је опоменуло и вас и г. Кундовића, но пошто је г. Велизар Кундовић у говору своме изустио погрдне увредљиве речи, чега ради је се дигла велика ларма у Скупштини, да је морало председништво да прекине седницу и закаже за данас другу седницу са дневним редом, да Скупштина расправи ту