Narodna skupština

СТРАНА 1016

НАРОДНА СКУПШТИНА, СЛЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

која је допрннела шного једпнетву српског парода, Мени је жао да после таквог објашнења, носле таког званпчног доказа како је ствар текла још овде пма људн у Скупштпнп, којн су позванн да говоре оно што је нстина, да бране неправду а да не подмећу један другоме, велнм жао мп је да се опет нађе људи, који кажу да некога пзачнва крв да се сам јавн, н то крв кога ? — може бптн крв онога, којн је погинуо у апси. Такве говоре водптп то је недостојно од Скунштнне. Милан Ђурић — Молнм вас за неколнко речн ради лнчног обавештења, јер видпм да ме поштовани нредговорннк мој уваженн ирофесор рђаво разумео. Нисам ја ударао гласом против лпбералне сгранке, нисам ударао гласом ни на онозпцпју, која седп у Скуиштннп, јер смо мн свн овде иозвати да новерен.ем народа радпмо на бољптку народа, него сам ја ударао гласом на онс, којн су онда на мпннстарскнм фотељама, којп ннсу новелн нстрагу, п онда кад смо мн хтелн да држнмо парастос Адаму у пркви, лпбералп то нам ннсу дозволплн. Шго се тнче лпбералне странке она нма како својих заслу('а тако н махна, то ће нсторпја судити, она нпје номоћу уједншеие омладине донринела уједнњењу. Велпка мнсао о уједмнењу то је мнсао народа српскога н он је та снага, којаће н потстицатн н оствариваги то ујединење, па ма га каквих жртава то сгало, јер зна да је у народном јединству н срећа његова. Димитрије Машић -- Ова је ствар колпко се бар мени чпнн доста нсцрпљења. Свп разлозн носле оних факата, које је мнннстар унутр. дела нзиео држнм да су сокачке ствари. Оно што се I о улпци говорп, оно пгго се од уста до усга ироносн то има мање важностн од званпчннх аката, Вн свакојако садања раднкална већнна, нрпзнаћете да сте 80-те год. билн заједно с нанредњацима, кад су онн дошли на владу. Адам је у то доба бпо већ мртав, акта су званнчна изашла од ондашње владе из раше н наиредњачке средине ; вп сте били савезннцн н вн сте нодпглн напредњаке п дове.ш нх у уираву државну. (Жагор). Чак нзвесна госноде кажу да ннје пстпна да сте вн нстаклп ту доиазе, да је г. Пашнћ иоднео ннтеЈшелацпју на првој Скуиштннн. С тога се немојте ограђпватн, ту су факта, го ностоји. Кад је тако стање сгварп 80-те године стајало кад сге билн јаки, кад сте нмали у својим рукама сва акга, када је још тело Адамово било вруће — ви шта сте радплн ? Вирате једну компсију и Скупштина одређује Нашића н Таушановића ; Пашић ннје хтео да се нрими н ви одређујвте Ацу Станојевнћа, па шта? Та комнснја није ништа раднла. Дозволпте мн, госнодо, сад настаје нитање: шта је њнх руководнло, да ништа пе раде; од куда гаквог мплосрђа код ондашњпх радикала н нанредњака; за шго ннсу трагали то дело п поднглп тужбу, да па1,у крнвца? Значп, да ннјс бнло дела, значп да су се моралн новућн натраг, јер не постоји злочин. Даклс, код овакве јасие стварн не номаже ннкакав другп разлог н нагађање н чувење по улицама п селпма. У толнко нре, госиодо, држнм п верујем, да вп ондашњп оно' зицпопарп радпкалп и наиредњецп нпсте смели да нотргнете комиспју да нслеђује дело, с тога што сте ималп у комнсијп оидашњој 3 окружна фнзикуса, који су свп билн наиредњацн радпкални савезнннн. Поред тога, госнодо, вп впднте, да ондашњн минпстар унутр. дела ннје хтео да одређује своје нристалнце пз Београда, пего је све узео људе из об нжњих округа. Вп можете мислпти, да је то рђаво, алп ја се иоиоспм с тцм, н кад бп п вашег мнпнстра вндео да тако радп, ја бпх вам за то казао хвала; док вн иреко тога прелазнге ћутке. Вама иије доста бпло то, што је мпннстар одредио компсију, пего вн ете одредилп још 2 човека из својесреднне доктора Стејића н Дапића, којп су ондабили радикалп, на иосле ирешли у иапредњаке; дакле, чак је н њих сачекао и комнснЈа је с њнма секцију вршнла. Вн ћете се сетити, како Јб у оно доба носле свршсно ствари писао ваш заједпички орган „Видело", у коме сге ви лнковалн победу над либералпма у уаједиици

са напредњацнма. Молим вас да чујеге шта су казали та два ваша члана. Ево шта кажу (чита): „убеђени смо: да је се код Адама још пре но што је био затворен, почело развнјатп заиалење оба плућа, услед чега је н умро". Ја сам једва чекао да се о овој ствари проразговарамо, ја држпм, госиодо, кад стојп овакав извештај вашнх лекара, ваших изасланика н кад акта званнчна гврде као што ваш радикални мпипстар каже, да нема злочина, да није Адам отрован, него је од прпродне смртн умро, онда ја не могу да разумем нроту Мплана, шта он мпсли н хоће. Ја мислпм, да вреде више званична акта н нзвештај комнснје и вашнх људн, но оно што ћу ја нли поп Милан казатн. То је што сам имао да кажем о смрги Адамовој. Имам још да одговорим иопу Милану на нзвесие његове прекоре. Он је нзволео казатн, да је покојни Адам гоњен од либералне владе. Вн нмате, господо, обнчај. да нрншивате, да су либерали били на влади од 1869 до 1879 годнне и вн то не ћете да одвојите можда нз ваших иолитпчких рачуна. Међутнм 1874 годнне бно је на влади Марннковнћ н Чумпћ, ко^и су онда вашп људп бнли, а иосле је бпо иа влади чича Даиило, који је гакође ваш човек бно н вп се сећате, да је Адам био уапи1ен онда, кад је бпо на владн чнча Данило а не лнбералп, н зашто пребацујете то лпбералној владп, зашто не кажете, -да је то ондашња ваша заједничка влада; него вама иде сигурно у рачун, да, кнтећн се делима Адамовнма, бацате све налиберале. Ја мислим, да је то неправедно. Дакле као што внднте, госиодо, Адама је први нут уанснло миннсгарство Данилово а ие либералио. За време рата учинио је ту крнвнцу, за коју је доцинје притворен. Ви велнте, да Је либералиа влада затворила Адама за то, да ие уђе у Скунштниу због иатентарине. Госиодо, ако метете руку на срце, ја мнслпм, да ћете прнзнати: камо среће, да је патентарпна Владнмнра Јовановпћа остала можда не би данас ималп скоро Г00,000.000 дни. дуга. Дакле свакојако либералиа влада иије иогла нматн разлога, да нскључи Адама г.з Скунштине, јер су у Скуиштннп били и остали онозициоии иослаипци. Марко Петровић — Г. Машић мало час рече: једва сам чекао. да се поведе реч о овом иитању. А ја оиет велнм, камо среће да се иикад ие води реч о нашој отаџбнии о оваквим интањпма н да се ннје кроз 50 година скоро редовио само водио овакав разговор у Србнјп о томе: ко је впше а ко мање зла учинпо у овој државп,— онда бн наша отаџбнна стајала далеко боље са њеннм наиретком у сваком ногледу. Алн за све то, што је до данас рађено и стварано, најмање одговорност може лежатн на нама, којн се овде даиас окрнвљујемо, да нзноснмо иедозвољене никримииације. Госиодо, иојавама миогим није ннко другн крив, него самн узроци, и нроузроковачн, којн стварају те нојаве. _И ко је год иратио низ догађаја, који су иредходпли овој загонетној смрти једног љубнмца пародиог, њихов хронолошкн расиоред н органску везу у целом овом иитању, тај моразацело да н код најбоље воље, па крај крајева изађе са једиим сумњичењем, да у овој незгодној трагеднјн нма некога ђаволског носла, што каже наш народ. Једаи јако истакиут и омпљеи човев, кога иарод ире тога отима власти из руку, која га је уанспла, за го што је хтео да поздравн владаоца у име народа, гај човек нскреном љубављу н безграиичинм лпчиим пожргвовањем у своме полигичком животу и раду текао је јаку рекламу и крсдиг у своме крају и био со пспречио многпм ВЈаСницима у грлу; н око њега су се врзле многе нојаве, врло загонетие ирнроде, аншеи јс ин крив ии дужаи, иокушавало се да се огласи за лудог, смегало му се редовпо његовпм пзборнма н миого шго шга, што п инје сне пзбнло иа новршину, али све заврзламе, које су се врзле око њсга, свршнле су се једиом загоиетиом смрћу. (ПАСТЛВНЋЕ СЕ)

0 1/0ЛОГН11 угкдник 1'анко Нетроии!.

ШТАМИА ИГАЉ. ОГНСКК ДГЖАШ1К ШТАМНАГПЈК