Narodna skupština

СТРАНА 1068

НАРОДНА СКУИШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

питање је само да не доведемо у опасност нашу производњу пива. Што се мене тиче ја дакле пристајем према разлозима наших произвођача пивара да остане стара трошарина. Коста Јовановић — Кад је било речи о зејтину, пиринчу, риби, дакле о свему ономе што троши сељак, онда се метнула онолика велика такса, док сад кад је реч о пиКу које највише троше господа, која имају велике плате и трговци и богаташи, хоће се да такса на пиво будс што мања. Дакле хоће се да што више сељак плаћа, а чиновници, трговци и богаташи много мање. Отидите у београдске гостионице, механе где се троши пиво ту нећете наћи ни једног сиромака пећ чиновнике, трговце и богаташе. Кад се сељаку за кило рибе узима динар трошарине ја мислим да је нраво да се удари што већа такса на пиво, које уживају само чиновницн и трговци ; ја бих био мишљења да буде такса већа од 20 динара. Максим Сретеновић — Ви знате, господо, да је производња пива данас више наша, и да се врло мало доноси са стране. Ви знате ито: да се пиво правп од нашег жита, и у колико више оптеретите трошарином ннво толико ћс бити јевтинија цена жита, и онда по радном народу а не по господи и варошанима, због којих мислити оптерећаватп пиво велите господа пије па нека ллати. Ја не знам шта може руководити извесну господу који нуде више но што г. министар пројектом тражи, што то г. министап овдн пред лицем Скупштине брани са веома добрим разлозима и ве.ш дасе.пиво не треба скупље оптеретити но 12дин. а извесна господа нуде више. Ја ннсам до сад чуо да је било Скупштине да она даје више но што миннстар тражи, јер јс до^сада бивало обратно, министар тражи више а Скулштина даје мање, то је права радња посланичка. Ја просто то нс разумем да Скупштина предлаже веће терете, него што министар тражи. Објашњење г. мипистра је чисто и јасно, опо има са свим свога разлога и Скупштина треба да га прими по предлогу од 12 дин. Ранко Тајсић — Кад се од нужде ударају намети а у цељи тој да се земља извуче из Финансијских неприлика \ каквима је наша земља, онда се ударају прпенствено и пајјачп намети на луксузне ствари а то ће рећн, да се удара намет на оне луксузне ствари, које само богатији људи троше и мог> да троше, и који тај намет неће нн осетити тако много. Г. министар Финансије бранећи мишљење, да такса на пиво будо 12 динара прорачунао је, колико ће изнети државпа трошарина у Београду заједно са трошарином општинском. Ја мислим да Београд нцје Србија, Београд је варош на крај\ границе Србијс и по томе разлог да се не оптерети једап луксузни предмет, као што је пиво а у цељи улепшавања Београда, ја мислим да не може бити нотпуно оправдан. Ја признајем да г. министар Финансије није навалио да повиси трошарину на пиво, али одбор је бели као један луксуван предмет оптеретио внше потрошњу пива рукуводећи се тиме, да у опште луксузне ствари треба више оптеретити, а не бојте се и носле ове трошарине пиће се ппво као и досад, Г. Максим Сретеновић браноћи цш>ру, коју г. мипистар предиаже рече, у колико подигнете већу таксу пиву у толико ћете оборити цену жита. То није истина, јер сељак не пије пиво, пије га по неки богат или покондирепи сељак, али прави — ретко; а жито трошићо пешто сам ссљак, а нешто за стоку и нема случаја да сс пије жито све утрошило, па чик и онда кад није ни било ииво. Брло је леп онаЈ примор, што наводе јодан од г. г. продговорника, треба само отићи у вочс у пивиице београдске, па да видите један божји крш и лом од људи и чаша, да видито како седи један практиканчић са жоном и прод њим 4 — 5 чаша пина; ^аво га знао од куда му и стиже према њоговој нлатп. Дакло готово држим да је одбор врло умоспо урадио, што нредлажо ону такоу на пиво и ја у општо држим, да треба што воћу таксу ударити иа лукс^увпо продмото. Прома овоме што рокох ја сам мишљоња да оотано 20 дипара.

Министар Финансија М. Вујић — Ради објашњења сматрам за дужност да кажем још неколико речп. И ја сам био у почетку за предлог одбора, да такса на пиво буде 20 динара. И ја нисам био за то да се заштити потрошња пива, као једног луксузног предмета. Но господо, као што вам рекох, пошто је предлог мзнесен пред Скупштину, обраћају ми се произвођачи пива и изјављују бојазан, да та грана домаће индустрије не посрне. Ја сам на разлоге тнх наших произвођача морао обратити пажњу, јер, господо. цељ, намера ни једнога намета не може бити, да се једна грана ироизводње уиропасги. Ја, господо, нисам пивар и ја морам вероватп целом еснафу и ја сматрам за дужност да вам саопштим, да у главним представкама њихова изјава своди се на то, да би се могли сложити с тпме да такса на пиво буде 16 дин. (Чује се: да се реши) Потпредеедник — Је ли вољна Скупштина да се реши? (Јесте). Мика Спаеојевић — Више товорника изјавило је зебњу односно наше производње пива, и како би она претрпела штету, ако остане такса, коју одбор предлаже, а ту зебњу изјавио је п сам г. мпнистар. Ја сам, господо, томе мишљењу са свим противан, Јер, господо, као пољопривредник знам, да сејући јечам за производњу жита мн црпемо земљу, а пијући пиво ми црпемо наше кесе. Ја држим, господо, да сва она госнода, која се брипу о производњи нашег пива, греба да се брину и о осталим ироизводњама у нашој земљи. И нарочито на то треба да обрати пажњу г. министар фипапсија. На прилику, господо, било би много веће користи за наш народ да се обратп пажња на ироизводњу репице, па би народ цедећи из ње зејтин лнФеровао једну количину за државну жељезницу, а други део остајао би за његову домаћу потребу. Даклс, нема никаквих разлога да треба таксу на пиво смањивати. Ранко Петровић — Мој поштовани нријатељ посланик Максим Сретеновић чуди се, како да тражи одбор вишо, него што миннстар сам тражи. Ја се у овој прилици не би томе ни најмање чудио. Задатак одбора Финансиског је да се брине за приходе државне, да смањи дефицит у буџету, п онако му је исто дужност да се о томе брине као н надлежном министру. Дакле, одбор је са свим могао повисити на многпм местима таксу руковођен том бригом да ириходе увсћа, разуме се тако, да тај терет не буде неправедан и за остале редове грађанства, а у исти мах да тај терет не буде и толико тежак, да под њим пропадне која корисна врста радње друштвене. У том смислу ја се слажем са одбором Финансијским и са назорима поштованог председника његовог Ранка Тајсића. Али, господо, у закључцима, у извођењу те лепе мисли, која је похвата, мени се чини да овом иридиком може рачун одборов бити погрешан. Поштовани посланик Коста Јовановић рече, да треба новисити таксу на пиво, што га троше чиновници.богаташи, трговци, у општо господа. Ну, господо, све оио што трошо чиновннци, богаташи, тако звана господа, све то што само они троше, толики приход доноси држави. То је, господо, тако мали приход и чак да узмете сво шго ти сталежи имају мало ћо се иознати у државној благајни, мало ћо се познати у буџету. Само приходи од оппх аргикала, који се троше у множини народа, само ти приходи, који се са множине народа нрикупљају осетни се показују у благајни државпој. Ово, госнодо, што кажем није нова ствар, то ће вам статистика потврдити, и уверити свакога онога, који о томе хоће да води рачуна. И по томо, она мисао, да маса народа сноси вишо герета ного грговци, газдо и тако звана господа, управо да оиа споои сво, то јо правилна и математнчка тачна мисао. С тога сви они, који мисло да ће уо оиим учинити волика помоћ држави, што троши богата класа погрошпо мисло, јор та би помоћ била тако нозпатна, да прома малом броју потрошача ишчезава. 11о томе, гоонодо, ириход од потрошњо шша не би био никакав, кад би га трошила оамо богата клаоа. А што јо тај приход данас оз-