Narodna skupština

!)1 САСТАНАК — 11 МАРТА

СТРАНА 1087

се заклан.а аа не иадлежиост, да ие узмма свог нижсг органа на одговор за такву очевндиу злоуиотребу : да га инта ио коме је закоиу, ои саео да промеин судско решење. Срески је иачелник био у почетку као истражиа власг, и тек доцинје је ностављеи нстражнн судија ла тај срез. Ннкад ннје бмло случаја, да је среска власт могла да мења судско 1»ешење о иритвору, и да кривца нустн у слободу. У овом случају, срески је начелник то учнино, п то је очевидна иовреаа закона п злоунотреба, за коју он требч да одговара, н за коју га је био дужаи миннстар да узме иа одговор, те да не нзбегие заслужеиу казиу код судских власгн за то. Меии је чудио, да миинстар упутрашљих дела, чак прско мпнистра правде обраћа се касационом суду и тражи да се судије, које су но закону нозваип да решавају о делу н који морају по свом нахођењу то решиги на пзвесгаи иачии; да се дакле обраћа касационом суду нреко министарства нравдс, да се те судпје узму на одговор за вршење своје дужиостн. А међутпм сматра себе за ие надлежиог, да јзмс иа <>дговор свога чнновипка, срес.чог иаче.пмка, који мења пзвршно ре шење судско, које каже, да Јапко мора да буде у ирнтвору, Изгочарање мниистра унутрашњнх дела иа пстражиог судију, што је та ствар њему иредата, савршеио је неумесно, јер у оно време нпје било нстражног судпје, већ је истражиу власт вршио срескп начелипк, н он за дело које учиии као пстражна власт, обарајући судеко решење, за то дело има да одговара, без ирнзрења на то, шго је сад дошао истражпи судија и што он вршн нлн не врши своју дужност, п па иово ие апси Јанка Веселпновпћа. Може бнтн, да и нстражнн судија има да одговара за то, шго Јанка Беселпновића пе нозива у иритвор н дело не сироводи суду, ну то је друга сгвар. Кад је срески начелнпк погазно судско решење мпннстар унутрашњнх дела не мчже се браннти тиме, шго може бнтп и истражнн судија не вршн своју држност, а још мање се браиити тнме, што су, може бити, судије ногрешку учиннле, што су осгале пустили у слободу. У осталом, не стојн ствар 1ако са оннма који су пуштени, као што је са г. Јанком Веселииовпћем; за остале је суд нашао, да њема кривнце до њих н за то их је иустно; а за Јанка је решно да нма крнвеце. Он сам иршнаје, да је утајао 12.000 дин., и да нема, да их аоауни. И кад је он сам нризнао, шта су могле суднје друго да чпне, већ опако, како нм закон налаже, и да реше, да се тај човек за ту крнвнцу бранп пз нритвора. Ја не знам, како ће вапш судовн узетн ту оитужбу нротив судија што су уапснле човека, којн сам прнзнаје, да је утајио оишшиски иовац, или , што је оне остале иустио у слослободу. Ну, на послстау, је лн то нравилио нлн ненравилио, то је друго иитање, је лн срески начелник но закоиу могао да пусти човека пз притвора, ирогив нзвршног решења судског, који има да чека нстрагу у нрнтвору ? Од временп како је интерперлацнја иодиесена, има 4 месеца. Уар г. мпнпстар, док је та пстрага била иод управол среског иачел ннка мисли да се тако вршн дужиост врховиог надзора над чииовипцнма своје струке, да може за голпко време не пзвидети то дело. Остављајући све осгало на страну, пеиравплност је ]>ада ср. начелника ирво у томе, што је нустпо човека, којп треба да (Туде у ирптвору, д)>уго што дело, које је скоро докдзаио за тако дуго време нпје свршно, и иије крнвца сировео суду! док међутпм казненп закон одређује рок до кога се морају нзвидетп н најзаплетеннја дела, иа ма се м фали докази и са стране иабавитн. Мислнм да Ке тај рок бнти пајвпше 8 месеца; а међу гим овај човек шега већ 6 месеца ио 1>сограду. Ја држим да је нрема овоме, без призрења, игга јс еуд радно, иеза!:' нптост код ср. иачелника, н да јс мннистар дужан, да учннп према њему, шго му закон лалаже, да га узме ил одговор, како ^е смео протпв-закоио, тога човека да иусгн у слободу и друго, како је смсо то дело да одуговлачи ? Ја мпслим да госиоднн мпинстар у пигересу свомо н свога угледа, неће заклањати такиа човека, који закљања Јанка, којн је учпнпо уга'у, Он треба да нскуси законске носљеднце, јер ко год заклања такве људе, вређа закон. Ја држим да мшшстар уиутрашњих дела у своме соиствеиом ии

гересу неће доиустнтн да се на гакав начин изнграва закои у корпст рђавих људн; ја то н тражнм , и мислим да ћс ме Скупнгпша у томе помоћи. Министар унутрашн.их дола Ј- Ђаја — Пре свега ■1м;.м да одгонорим г. ннтернеланту, да ннсам ин иомпшљао да 1аштнтнм Веселпновнћа, јер ми пијс обичај да штитим ма кога од одговорпостн илн заслужене казне, а најмање бих то чипно ирема утајачпма. Такви људи, верујте, ннти су налазнли, питп ћо иалазитн код меис ма каквс запггнте. Тако исто нс сгојн оно, шго је нредговорник казао, као ^а се ја заклањам иа надлежност, па вслнм, да нпсаи надлса;аи да настојнм, да се ствар што нре свршн. Не, госиодо, јл сс за ту падлежиост пс заклањам, него изиосим факг, да е С1вар у судскнм рукама, п да према томе ја немам нрава да тражнм, да се решен.е њено убрза. Што се тиче оиога навода као да је срески пачелннк 1мао да извршп пресуду судску, то нијс баш тако јасио. Суд је истнна одобрпо нрнтвор, алн само за једнога од оитужепих, а за пну тројпцу, како ми се чипи, ни 'е. Иослс тога, долазс оном исл.еднику људн н траже, да се тај, којн би се пмао дп ставн у нрнтвор, нусти на јамсгво, и он је то учнпио. Ва то јс свакојако нмао права. У осталом, ја у то ираво псћу улазити, иити 1>у да браинм среског иачалнпка, ако јс .рив. Сгвар ће сс рсшигн, и ако он буде скривпо, онда ће|е сс уввритн, да ће он гу своју крнвпцу скуно платнти. Но ЈЈдио, шго могу и оиет иоиовптн то је. да сам се уверно, да је суд нсте врсте крнвце нусгпо да се нз слободе браие, а само за једиога то инје одобрио. По томе, дакле, може се нитатн н сумњатн, ко јс гу крив, да лн суд или срески начслник? Но ствар јс ирсд касацнјом, и она ће своје казатн. Ако нађс касацнја, да суднјс ннсу крпвн, онда ћу ја вндети \алн јс срескн начелник крив, на ћу према томе и ностј Н нти. М< гу вам дакле, у кратко рећп, да ћу по овоме учиин'|н шта треба док сазнам одлуку касацнје. Потпредседник — Је лн вољиа Скупштпна да се реши ? (Јесте). Ј. Авакумовић — Суд није пустио оие друге у слободу, исго зато што исма доказа да су криви. Тривун Милојовић — Кад је реч о Јанку Веселнновнћу, тада г. Авакумовића и остала њогова тевабија устаје н развија читаву теорију н доказује да је он крив, а то само с тога, што је он радчкал. Ствар је била ирсд судом, н онп су пуштенп овн иа јемство. А кад јс реч о овакој истој стварн, о неком либералу, као на пр. Нпкетовнћ н други, што су здиипли норсзу Никстонићу, оида оип што се пуштају кућн на јемсгво два човска н г. Авакумовнћа, иа чак пнсу нп кривн а са тнм сс н ослобођавају н велп се да нису кривн, а кад је реч, као што рскох о Јанку Неселиповнћу онда се мора да се развија читава дрека, н да се доказује како је иротнвио закону што је нуштои на јеиство. Дакле, они су сви иуштени иа јсмство, иа ко је ирав н иевин он ћс се оправдатн а ко ннје ои ие1|е, но ће се осудигп, отићи до Иожаревца, алатити н ако он нема да илати нлатнћс његовп бпрачн, тако велн н закон. (.Чујс се : Тако је). Тома Бојичић — Госнода ннтерпелаитн овде износе само Јаика Веселиновнћа, п граже да се само о њему води дсбата а обплазс оио што њпма нс годн. (Смех). — Сем Јанка Веселниовнћа далн су нод суд за исто дело н Пауна Науновпћа либерала н Илију Ковачевпћа нанрсдњока. (Смсј — Жагор). Ја хоћу да пзнесем цело стан.е. И ову двојнцу суд јс пустио у слободу, и кад јс суд ову двојнцу иустно у слободу, онда јс н срсскн старсшина на осиову некога закоиа пустио у слободу Јанка Весслиновића, док се нотиуно не нзвндч штаће ^а будс са овом двојпцом, ои дакле као срески старешнна н нсљсднпк иушта Јанка за то шго су и она двојнца иуштенн 1а исто дело. Сад ако јс овде ногажеи злкои, онда нека свн одговарају за повреду закопа. Међугнм оиомад кад је бнло овде речп о крађп иоваца у ноштп ваљсвској н лнберали су казали да јс добро учин.ено што тај човек није сироведен суду с тоги веле, да је добро учињсио, што хоће да заш гите својо људе.