Narodna skupština

I

СТРАНА 1088

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Пошто је ово дело још на расправи код вишег суда, ј ( да нпје повређен закон што су овн пуштенн па јемство и он ђе о томе довети своје решење, с тога ја мпслим да мп иреко ове ннтернелацнје пређеМо иа прост дневнн ред. Панта Срећковић — Ја сам устао да говорнм за то, Што Г; Абакумовпћ рече да не иознаје Јанка. И ја га лпчно не познајем алп познајем Јанкове приповетке н кажем вам искрено кад сам прочнтао ирбу кљнгу народних ирпноведака, ја сам необично био задовољан н необично радостан, што је сс нашао човек, који уме тако леио да прпповеда, а камо лепе среће* да је тај Јаико остао на томе путу којнм је био пошао, ои бп иостао славаи пнсац, пнсац коме бн се свет чудио ; али он није остао на томе иуту, иего се увукао у попову кућу па му унропастио кућу п фамнлнју (Жагор). Јесте, то је бпо шкандал, за тим се увукао у општнну и ту је покрао новац. То треба да-жали сваки човек што је он пошао овако рђавим путем. И сад мало тто је на том путу грешио него га треба иуетнтн да и данас грешп. ИреМа сбему овоме нмам да кажем, да нолиција ннје нмала ираво да пусти на јемство за кога суд доиесе решење. да се из иритвора браии. Што се тпче оне друге двојнце, који су ухваћени са Јанком, нолнциска власт мнслила је да ће се иаћи који судија, да кад донесе решење да се Иаун н онај други иусте иа слободу. да ће се у једпом пстом рсшењу доиети решење и за Јанка да се иусти иа слободу. То је дакле био смер полнције и суд је нресудио, да се она двојпца иусте као невнин, а за Јаика, који је украо 12.000 дии. доиео решење да се ставн у иригвор н нз иригвора брани. Ја, дакле, не тражнм нншта ии нротнву Јаика, нн за Јанка, него ми морамо да се покоравамо судском решењу и да ноштујемо закоие, на кад ко крадс да га ставимо у аису. Јаико је доб.р ириповедач али врло рђав руковалац са онштннскнм новцем, покрао је ионац нз оиштиие и за то иек нде у хаису. Ја бн молио г. минпстра, да узме канетаиа како је смео да г&зи решењс судско. Па то би тако исто било, кад би суд донео решење да се иеко убнје, п иолпцијека власт дође да то нзвршн, н у мссто да извршн она иустн, и ои оде у шуму. Ја мислил дакле, да ви нећете тражнти такве људе да се у слободи браие. Димитрије Машић — Господо, ја нисам нмао иамеру да говорнм На то ме је иобудио Тома Бојичнћ. Тома у свои говору рече: да је ова иитернелацнја нотекла од нитерпеланта само за то, што је Јаико Веселнновнћ раднкал и он прнзнаје, да је Јанко раднкал. Ја г. Томн ие бпх нмас шта да кажем на то, кад може битн радикал с оиакнм делима, нека вам на част служн. (Већнна: ех, ех, оде далеко) Вн га н иризиајете, ваш је и ноиоспте се с њнме. Што сс тиче одговора г. мнннстра, ја мпслим он иије такав, као што треба да одговара положају мннистровом, који одговара иа иитернелацију. Прнликом нретреса преднроиие пнгернелације одиосно иачелннка среза грочанског нитернеланг у одговор) на говор г. министра, рекао је, да бл гребао г. миипстар, да узме иа одговор среског начелника но званнчној дужносгн, зашто је осудно људс н нритворио за дсла, која су већ застарела. Том прнлнком г. миннстар нпје нншта иа то одговорно, док сад нриликом ове интерпелације г. мнннстар у свом говору всли, да ннје надлежан да утнче на иолициску нслсдиу власт, која јс вршила то нслеђење, нсго да расмравн оиа, како она зиа. Кад ирвостенени суд доиси решењс, да се Јаико стакн иод суд и које је за иолицпјску истражну влист обавезио, она пушта иа јеиство Јанка. I'. миннстар се налазп нобуђен да не узима на одговор нолициску вЛасг, иего оитужује нреко минисгра нравдс суднје нрвостеп. суда шабачког. Шта то зиачи { 'Ј'о зиачи ни мпње нн више, но да јо начелннк срсски намотинјн н зна бол>о закоп, него лн судијо, Ја сматрам, да јо стндно, кад тако г. мниистар смагра ову ствар, јер тако се може разумсти њсгои говор. У цолом свету стоји ово: да иравницн мора.ју бити наметннји н сивсснијн у изри0 .1гонорнн угкдник Гнцко Н(1трони1.

цању законске правде, него лн један полнцпјски чпновннк, [соји је често пута нешколован човек и који може бити нема 1Ш појма о правној науци. И кад г. мннистар унутр. дела погужује судпје нрвостепеног суда, то значи, да га брани и узима у заштигу тога човека. Дакле, овде у овом случају /знма у заштиту овога човека, који је признао да му фалн | иорезног новца иреко 12.000 дннар. а кад је се десио случај „рајачке републнке«, кад један начелник срески скоро стогнну људи оптужује, г. министар није нашао за потребно да се разрачуна с тим началником и ако је и касација огласила ге људе за невине п г. министар иошто је иензионовао тога каиетана даје му бољн срез. Па докле ће се тако радити. Ово није земља раднкалска, свн имамо иодједнака ирава н иашн су либерални дедови гинули за ову земљу као и ваши. Ово је држава сриска ц не сме нико да ради како воле, него сако законн наређују. Овде је у овоме случају г. министар герао иросто иартнјскн ћеф и вршно ннтерес иартије раднсалне. (13ећнна: није нстнна). Ви можете рећи ннје истина, 1ли г. министар је се огрешно о закои и положај свој и нека >1у служи на част,. што узнма у заштигу тога човека иротнв ^ешења 3 судије нравника. Министар унутр. дела Јован "Баја — Госнодо, v Јиште иозната је сгвар, да су најмање оиасни иротивннцн, сојн се брзо наљуте. Тај је случај са г. Машићем. Г. Машић је пао у љутину, н док је био у тој љутини наравно, кад ее пзгуби ирисусгво духа, не бирају се речн, н нпје чудо, што су г. Машнћу у хптрпнн излетеле речн: „стидно је за г. миинстра", или „миипстар тера ћефове партиске." Ако аистрахујемо те иесмпшљене пзразе, главна је замерка овде у томе, као да ја хоћу да заштнтнм једног каиетана. Не, госиодо, ја хоћу да пронађем, ко је крнв. И моје је уверење, госиодо, да за ту крпвицу иије требало никога иуштати, да се из слободе браии. И кад сам ја посумњао у ту ствар, и кад иред Скуишгнном залажем своју реч, ако буде крнвнце до каиетаиа, да ће га то скуио сгатн — да ће бити кажњеи, као ретко ко .1,0 сада. Ја мислим да с гим можете бптн задовољни. Није, дакле, истина, госиодо, да ја иаиадам судије, и да хоћу да Јаштптпм капетаиа. Ако пма ту крпвице, оида је ираво да одговарају и суднје као правннци, којн су, и иа самој својој стручној снремн н по томе, што суде колегнјалио, дужин да је нравилиије оцене од једног канетана, којн често нута сам мора да расправља врло многе н врло комнлпковаие стварн. Докаже"ли се, да судпје иису крпвн, немпповно капетан ће бнтп кажњен. Дакле, господо, нема ту ннкакве бојазни, да ја као миинстар хоћу да заштитнм каиетаиа, и да ће Јаико одиетн гуђе иаре, а да ие буде кажњеи. Још морам н то приметитн, да ми је врло чудиоваго, да г. Панта Срећковнћ и г. Авакумовић — који се цени као одлнчаи правннк — смеју рећн о човеку, н ако иије ннкаива нресудч доиета, да је крадл>ивац; а исто тако ипје бплп иеста да г. Авакуковић тврдн: да за оие друге људе иостоји нресуда да су иевнни. То, госиодо, није нстина, да су оглашенн као псвннн. Дакле, кад са њнх но стоји да су оглашеин као невнни, онда ннје било ннкако умесно рећн за овога, да Је крадљивац. Треба сачекаги иресуду, и кад со ствар нресудн, онда ћесевндети: стоји лн го, или но. И ако се пресудом потврди, да инје крадљивац, оида оин, који су га ире тако назвали, ако љубе иравду, дужии ће бити да му се нзвине. Потиродооднив — Има реч г, Авакумовнћ, ради личпог обавештења. Ј. Авакумовић — Г. миннстар ногрешио је цитнрао мој говор. Ја ннсам казао, да су онп другн којн су с Јанком билн притвореии „нрес^дом" ослобођеии као новинн. Г. мнннстар није нравннк н ои ие зна ироцодуру како се иочиње нсграга н како со свршава. Ондо јо иочела нсграга н иолнциска нласг нашла јо да со оптужснп аа доло кажњнво сгиве у иритвор. (ИЛСТАНИЋК ск)

Штлмил кглљ. огискк дгжлннк игглипарнјк