Narodna skupština

СТРАНА 1102

НЛРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗЛ 1890 РОДИНУ

тестпопао, али му то ништа ио поможе, јер му Је казато, да му ее робиље не могу издатп, за то, што је ту заложена част земл.е и пародиа — „Србијп је слободнија". Ја сам вам навео опа Факта, да вам кажем, како јс по мом мишљсњу, са свим нравилно радпла ондашња влада; и да је данашња влада то радила, ми би онда па све протссте одговорили да смо тако морали радити. Што се тичс Фдтиме, казаћу вам ово. То јс кНер једног богатог ссљака. Оп јс пудно Јањи, н казао му: Јања потурчи се, ево ти кћсрн п имања«. А Јања рече: »ја ис1)у да се потурчим". И онп га онда одводу у апс. Јања је у апоу лежао ( Ј мссецп. После тог времепа, дођо пскн пови наша, н нред њега извсду Јању. Оп га упнта, за што је он у апси? Ои му одговори: „у апси сам за то, што су хтели да се потурчим, и да узмсм кПер једнога бега, а ја то по 1|Ј\ Паша му па го рсче: нећеш; кад нећеш ајде кућп. И пусти га. Кад до 1 јс куНп, девојка му рече : кад тп пеКеп! Јања да сс потурчиш, онда тебе впшс волем и хо1|у да ее покрстпм«. На речи г. министра о љубави, ја мислим, да л.убав нијс ствар, одре1)еиа само за господу, пего п пајнпжа сиротин.а, — п опа сс волс — п то частниЈО п бољо. Дакле, кад дође кући, «1'атима му рсче: „Јањо, ти нећеш да со потур 1иш за моју љубав?« Јањавс.ш: „пеПу 1 '. А опа му рече; „кад ти нећеш да се потурчиш, оида ја хоНу да се покрстим, јер тс толико волпм. Него, може ли твој брат да оде у Србиј\ да упита, можемо .111 ми да побегнемо тс да се ја тамо покрстим". Јан.ип брат дође у Врању, и тамо нсприча, како они нису ништа нн учинили, но дсвојка сама хо1>с да се покрсти. Начолник му рече: „можете доћн, даКсмо вам заштите, и будптс са свпм слободнп, јер вас закоии земаљскп заштнНују? Ово ие трсба губитп нн пошто из вида, да су Јања и Фатима дошли, пошто им је обећана заштита. Оии до1)У у Врању, јаве се пачелпику, надајуКи сс да ће битп заштнНспи. Ова два брага нродали су били сву покретност за 140 дук. Старији брат узео је 40 дук. а ових 100 дук. дали су девојци, да их она чува. Кад су опи дошли г. мпнистар јс казао, да јс наше власти примају у заштигу. Ја исћу да кривим г. минпстра, ного нашу власт а то јс начелиика окружног и пачелника среског, што су опп подпели лажне извештаје министру, да су се дигли Арнаути, да Пе да ударе на грапицу, па ото ти бсдо и песреНо. Нитн јо се ко дпгао, нити је ко устао, па баш п да јо, мп ако имамо нашс државне спмоеталпости, треба да со томо прошвимо и да ио дозволимо, да они раде што хоНо, ако хоНо да отимају, онда да гинемо, па комо пукио глава, ко остапо читав, опаЈ Но и побсднти. Дакле нити јо било плашњс, пнтп јс било устапка, од стране Арпаута, а и да јо било ја го но уважавам. Но оставимо то на страну, имам јсдиу другу ствар да наиомонем, ја псНу да узимам па душу моју, али кажу, да иијс ту у иовчапом смислу чист иосао. Кад су Јања и Фатима дошли у Врању, њих су раздвоји.ш, Ја иеНу да гопорим о спо[)сдностнма, само имам да кажом, да јо пачслник требао да ради ио аанону и да ио смо да дајо лажно извештаје, па прсма н.има да п мипистар може да погрсши. Какав јо извошгај дао, ја не знам, само кажом страха арпаутског нијс било, Дошао јо, кажу, њоп роЏш, она њога ппјс нризнала за ро1,в1»., пптп је он бпо њоп рођак. Сам мпннстар пришајо, да се она нротивила да у^е у 4 -ијакор, да није ушла добро воље, него су јс угурали па силу п надајнички пробацили у Турску, и опо је истипа, што Тома кижс, Молим вас, шта со ради код пао кад девојка утекнс. Оии би јо ивбили, да јо одмах иа1)у, Али девојка со даје па другу страпу, п тако док ноколпко дапа п |)о1)0 људи со одљуто. Па тако пото са ом,м јо п овдо појмл.иво шта јс трсбао да ради овдо начолпик. Кад јо дошао човск п каже мојо јо дото мало1>отно, он јо тро<>ао рећи, сро ти суда, ово јо асмља закопнта. Имамо цркиу, имамо морал ноНи, ного што га ни имато. Турско оу жопо робињо, нска будо прнлико, да до!;у оимо код иао, сво ћо да со нокрото, јор по могу да жнно натноропо у кансзу

као тнце (Смех). Дакле то је било у реду, да се каже: Ево вам суда или да девојку из тога мсста пошаље даље. Но ја пе бих бпо за то, јер ако хоКе, да се чини отмица, ја | држим, да је пограпичио кољс јаче, пого њпхов град какав, НајвеКу славу, коју је добио Дубровник стекао је тиме, . нгго пикад пије хтео никога да нзда. Ви знате, да су на снлу хтсли да узму херцега ШНепана, Дубровчани и ако пису били тако велика сила, нису га хтели издати. Дакле ја сматрам, да јс поступак началпика среског некоректан п да су они погазпли закон. Они пису требали нитати ми- I нистра, шта треба да раде, пего да се владају по закопу ; , за то ја предлажем Скупштини оваку резолуцију: „Због овако очнтог гажења позитивног закона, тражим, да се отпустс из државпс службе оии чиновници началник и капетан), који су закон погазили, и да се пре1)0 на дневни ред. и Богосав Поновић — Ја 11у неколико речи да кажем о томе, да лн је требало, да та довојка Фагима остапе или је боље што су јо врагили? Господо, ја сам из иово-ослобођенсх крајева а спршио сам богословију у Призрепу и видео сам сијасет примора да вавЈе девојке Турци одводе. 187 4 год. био сам у Прнареау, вплоо сам својнм очима, кад су јодну красву девојку српску отолн Лрпаути, посде тога догађаја протестовали су коисул руски Ластребов, СтавриП и СтанковиК н одиста су успели и та је девојка враНеаа од Лрнаута. Лрваути су се би.ш скунили проко 1000 н хтели су оиет да вуате девојку, а.ш су и.м ннзами оталн на пут. Дакдо посло иротесга, као шго рекох, она ]о враћена, и удала со јо за једног Србина у Иризрену. Дакле видн се, да и Турска власт, кад се протествује, чини оно шго троба. Сад, господо, та Фатима девојка, кад је дошла у Врању по мом мишл>ен>у, треба прво, да се види, да ли је та девојка силом дошла, и кад је турска власт нрогествовала и тражила да се вратн, да ли је потребно било, да со врати или не? Колико сам ја чуо ствар јо стајала овако: онп су нам иретилн, ако се та девојка но врати да ће посећн сво Србе у Турској у околини одакле је девојка. Сад кад је та девојка враћена у Турску, ми нмамо нрава, да протесгвујемо противу насиља турског у сваком случају, Ми кад смо вратили гу девојку, иаши посланици имају права да протеотвују, да се све српкип.е из канџн турских зулумћара вј >ате. Дакле ја палазим, с иоглодом на тамошн.е становпиштво, нијо рђаво учип.опо, шго је га Туркип.а враћепа. А шго рече г Напта Срећконић и Тома, да су јо издалп за паро, то греба сгрого казнити. Немам више ништа да кажем. Панта Сроћковић — Ја нисам казао, да је аа наре издана, ного да су погааилн закон. Алимпије Ваоиљовић — Као поеланпк тога округа, у комо со десио тај номно случај, сматрам ла дужност да кажем пеколико рочи. Српска власт свуда н на сваком месту, треба да вј)ши своју пагриотоку дужпост, и својим радом и ноиашап.ом да подигиу углед државе, којо су оргапи. То још внше треба рсћи о властн орпској; која радн тамо на граници, која радн на впдику српеког парода у Макодонији н Ст. Србијн, одакле парод пода на Србију као на аеницу ока. У овоме случају те власти нису рааумоло свој положај, нису умело, да сачупају углед сЈтско државе. То јо Факт, који ноће нико нороћи. Ја, еве што год бих нмао од вас и г. миннстра унутрашн.нх дела, то је, нгго сам п опомад тражио од мпнистра Финансијо, да со отара да бар аа тим моотима, која су мргпа стража српско мисли, поотави достоЈпиЈо чивовиике, коЈи ћо умети чувати углед Србије. Димитр11Јо Машић — Писам мислио пн речи да кажом, алп на то мо Јо побудио поштоваии поолаинк пон Согосав. Сгвар Јо токла редовним током, док он ииЈо почео говорити, Н.огов говор иобудио мо јо, да н ја узмем рвч а у голико пишо о тогв, што видим у п.ому евештоника нраве веро, проповедиика хрншћапске науке, човека, који јо дужан, да и дивл.ака примИ у аакрнл.е православпо пркво. Ја сматрам, да Јо орпство тиме унрођопо, што Јо г, 11011 Богооав кааап, да Јо добро учип.ено, што Јо ираћопа Једна Турини.а. Ногооав Поновић — МоЈ говор но треба тако раиумоги, Ја оам говорио са другог глоднштп. 11и ирвом моету, гооиодо, трсба ое аинитати, да лп Јо 60 .1.0, да оо уклови Јодна жевок*