Narodna skupština

СТРАНА 1115

2. 3.

ПРЕДЛ.ОГ министра финансија / Народној Скупштини Началство округа ужичког издало је 19 марта 1878 године државиа сувате у Златибору, под закуи, за вре.ме од 1. новембра 1877 до 1. новсмбра 1 878. године и то: 1. »Ведикп Шаиновац* Стевану ЈоксимовиКу за 1211 дин. ,Беле Воде'' Сретену Деспотовићу • • • за 1100. » ,Доља рибница" Тривупу Зрњснићу • • за 4. „Брегове" Сими Кондићу за 5. ,П. Брдо" Вучићу "Верасимовићу • • • • за 1021. 0. „Пола Кобил>е главе" Аксентију Пауновићу Ђ 4 32. 7. „Крајеве" Милану Стевановићу 8. в Честе® истом Милану За овим наскоро изађе распис министра унутрашњих дела свимд полицијским власгима, у коме се најстрожије наре1)ује: да се услед појављење говеђе куге прекине и забрани сваки саобраћај говеде из једнога ссла или места у друго по целој земљи. Услед оиакве наредбе ови закупци нису отоку у сувате могли догонити те тако ни закупно добро уживати због чега је паређена продаја траве са опих добара и за н>у узето, и то; чар.

780. 651.

1711. 782.

■ «

1. 2. 3.

са «Великог Шанновца"

5. 66. 8.

1500 1 320 850 828 901 100 2256 780

гр.

„Беле Воде" „Доње рибнице" „Брегова" «П. Брла» „Пола Кобил>е Главс" .... „Крајева" „Честе" • • Према ономе излазн : да је це .10 пмање за речену годпну дато било под закуп за 7616 динара а узето за траву 8 53 5 гр. чарш. или 1 707, дин., дакле, да је држаиа остала неизмпрена још са 5 909. динара. Кад ови закупци нису хтели платити ресго закупне цене, вођене су против њих парнице и сви су осуђени на плаћањс каио главне суме, тако п 12% год. интерсса по њиховој обиези, а осуђени су и на плаћање трошкова око вођења ових парница. Пошто, дакле, стоји дока?, да је била забрана државе, по којој закупци нису могли закупно добро да употребе онако, и на ону цељ, како су га н зашто узели, то налазим, да бк требало по њиховој молби дати задопол>ење, са тога част ми је да предложим Народној Скупштини, да реши: „Да се од закупаца државних сувата у Златнбору, округа ужичког, не тражи закупна цена за време: од 1. новембра 18 77 до 1. новембра 18 78. године, по нзрсчним осудама, као ни интерес н парпички трошак, који је тим осудама држави досуђен; но да држапн као накнада на име закупине за ту годнну служи она сума, која је узета за продату граву са ових сувата. 4. марта 1891 год. у Београду Минчстар Финанције Др. М. В. Вујић Потпредседник — Овај ће се предлог упутити секцијама, а сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду други претрес повдастице Еразму Марију, за израду свиле. (Чује сс: није дошао известилац., жагор.) Пошто је известплац по овоме предмету г. Радисав Митровић, који није нашао за нужно, да данас дођс у седннцу ма да је могао знати шта је на претресу, то се не можо ни приступити другом читању те повласгице. С тога прелазимо па продужење првог претреса закона о шумама, Молии г. изнестиоца да заузме своје место. Известилац Љуба Новаковић чита чл. 65. Потпредседник — Ирима ли Скупштина прочитани члан ? (Прима).

Известилац чита чл. 6 6. Потпредседник — Прина лн Скупштина чл. 66? (Прима). Известилац чита чл. 6 7. ПотпредсеДник — Прима ли Скупшгина чл. 67? (Прима). Известилац прочша чл. 6 8. по одборском мишљењу. Радоје Костић — Г, извесгилац прочитао је чл. 68. но ј одборском мишл.ењу, а овдс је на реду чд 70. по пројекту где смо ја и г. Божа Кунатровић однојили своје мишл>ење. Известилац — Ја читам пројект онако, како га је одбор усвојио. Радоје Костић — Онде је одборска већина изоставила овај чл. 70. по пројекту, н ја сам са Божом Кунатровићем одлојио мишл>ење. Дакле, ми гражимо дл овај члан остане по пројекту онако, како га је г. министар оредложно, јер се овде одузима сеоском сталежу оно, што му је до сад даиано, т. ј. одузниа се опим сиротим л>удима. којима је општина данала од своје утрине на ужинање, и каже се, да им се не може дати земл>а на уживање. Ја мислим даклс да го право општннама не греба одузимати, и с тога мнслим, да овај члан остане онако, како га је г. министар био предложио. Вожа Кунатровић — Као што видите, господо, одбор је изоставио чл. 70. по нројекту. Тим чланом даје се сиротним људима, и оннма који су се умножили у породиии, утрина општнпска као уживање, јер једна породица кад се умножи и не може да жпви у заједници, она се раздваја оиа разуме се са врло мало нмама. До сада је стајало у закону, да Је опшгина могла т..кие .1>уде да потпомогне н да им ако има више земљишта, усгупи штогод од општннског имања по одобрсњу миннстровом. Овако је влада поднашала и Држ. Савет дао је своје мишљење да ое овај члан не укида, и треба да остаие, као шго је до сад било. Ја мнслим, да ће и Скупштнна усвојвтн овај члан овакав какан је, те да остане, као шго је и до сад било г.ј. да општина може својим сиротним људима давати на рад и ужнвање општинско земл.ншге. Милош Богдановић — Доиста, госнодо, у досадањем закону о шумама имало је једно наређење, да општина може од своје утрине да удели својим сиротним људима од општинске утрпнс на уживање, а међутим зиамо да има таквих снротана, и данас и довек ће нх бити који немају накаквог земљншта, где би могли кућу ла направе. Код овога пројекта јелннн овај члан нма ту снагу, и ако би се овај члан нзбрисао, онда је знак, да се впше снротннм сел-ацима не може делиги од утрине и према томе са свим је умесно мишл>ење Радоја Костића и и Боже Кунатровнћа, да овај члан остане као што је предложен у првом прсдлогу а ако хоћете да се овај члан избрнше, опда нека сс бар стави који други, да општине могу чинитн предлог да се од општиноког земљишта сироганима можо по потрвби уделнтн а министер нека о томе завршно решн, као што је до сада бивало. Максим Сретеновић — Господо, то н јесто највеће зло што су данате утрнне међу планнном, појединнм сељанима бајаги сиротним, али оно су кметони и докметони добра напдаћива.ш од сиромаха. Који су добили такно земљнште, ево шта су раднли. Па земљишту су направпли куће и око кућа ограде авлнје повећн, па онда око своје ограде памерно су ишлн н упропашћннали шуму, љуштећи на дрвећу кору а нешго секућн за то да имају већи простор око ограда, па после од врсмена на време нопушталн »граде тако да за неколико година имали су по десет пута више, но шго пм је најпре онштина дала н тако сатрлн сну шуму у снојој општини. Ја знам у мом селу каква је днвпа и богата шума бида, пре 15 година а данас од те шуме нема ништа. Сви они, који год су бидп суседпици шума, утаманплп су шуму око себе па после попуштали оградеи поправилн њнве а так<> исто су радили и они, околнн суседи општинских шума па н државннх и онн су на горн.и начии таманпли шуме и своја имања на тај начин унеличанали, неводећи рачуна о шумама и разним неприлнкама које нх сада сналазе без шума, као поплаве н огодела брда без шуме осгали голи чотови. С тога и ја сам мишљења да се у општинске шуме нико не иушта, ако се мисли да ое шуме очувају и подигну. За то сам мишљења да осгане онај члан но продлогу одборовом.