Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

која су груписана треба да нмају апотоке а већа места треба на сваки три хиљаде становника да добију апотеку. Како смо се у моме месту мучили без апотеке, то се не може казати онима који то патили нису. За то бих гласао не само да се овај предлог прими по одвојеном мишљењу три 'Државна Саветника те одборске веНине, него и свака варошпца да мора имати апотеку ако хоће да се стара о здрављу народном. Један господии рече да апогекар, на Убу не може да опстане с тога, што и лекар у Лазареицу има лекова има апотека у Обреновцу итд. па због тога нема рада ни опстанка. Па шта ће нам онда лекари, који нису набавиш бар оне лекове, које требају у моменту имати а живе у местима гди апотеке нема; али мени се чинч да због тога не опада ннти ће опасти ма која апотека када би свн проповедници Христове науке упућивалп бо.шог у апотеку не задржавајући га на молитвама Великог Василија, коју је болноме нека травара или угљевара препоручила. Из свега наведеног молио бих Скупштину да прими извештај одборске већине. Известилад — Господо, после многих гоиорника, који су са свим разложито бранили оиај поднесени предлог, мени остаје врло мало да кажем, 0 уређењу апотека данас постоје неколика мишљења. Ја ћу вам их овде у кратко изложити. ЈеДно је мишљење, да остане овако како је данас т. ј. да се поред осталих садашннх повластица само на 5000 становника у вароши даје концесија за отварање апотека, и да се тај број никако не смањује. То мпшљење највише заступају данас газде апотекари, јер од тога имају велике користи, па им иикако не иде у рачун да се постојеће стање у суш"гини мења. То је, како ја мислим неправнчно. Друго митљење, које бих ја с драге воље могао примиги ако би се само Скупш гина с њим сложила а то је : да апотеке пређу у државне руке и да их држава према потреби отвара где хоће и колико хоће. То је збиља најзгодније и најкорисније по стаЛ)вништво, јер би оно онда добијало лекове много брже и јеФтиније Кад већ у впште мора биги монопола, јер је најбоље да га држава експсоатише, и она би отуда имала користи, а и потрошачи би на тај начин лакше и јевтиније могли доћи до лекова. У колико ми је познато, то је заведено у Шведској, али код »ас, како ми се чини, то би се тешко могло извршити јер апотеке, које већ постоје, стекле су неко своје право, а после и према Финансијским приликама нашим не би се могли лако решити, да те апотеке откупнмо. Али ако сте вољни, ми можемо овде стагшти једну примедбу која ће се нарочито односити на будуће апотекаре, па к,азати: кад држава нађе за потребно да аиогеке узме у своје руке, нови концесионари биће дужни уступити држави своје апогеке по цени коштања са извесним процентом добити. Треће је мишљење, да апотеке буду слободие радње без икаког ограничења, као шго је то у Фраицуској. Но према данашњим приликама нашпм, ја бих инак био за извесно ограничењс, али тако да се на 3000 становника у вароши може отворити апотека, Ово је много боље, корисније и правичније, јер ће се тиме, поред оста.шх добрих страна, дати могућносг и иншим млађим апотекарима да дођу до својић апотека. А спрема, савесност, солидна и иоштена конкуренција без сумње ће извојевати победу при тако повећаном броју апотека. Иајвећа бојазан, коју износи поштовани посланик поп Марко, та је, да ми овим пашим предлогом не само да бп довели апотске до тога да буду као обичне бакалске радње, него да се неће моћи, ако се то усвоји, вршити довољан надзор над њима. Господо, ја нисоко ценим тај занат апотекарски, али држим да до тога неКе доћи, јер и данас, кад на 5000 стаповника, долази једна аиотска, има понегдо злоупотреба и иеправилиости а то је сигурно с тога, што пема довољио надзора. Даљс, изпоси се овде мишљењо, како данашњи апотекарп овим мањнм ограпичењем не ће моћи живети, и да ћо народ од гога патиги што неће моћи добијаги добре локово, и што ћо биги швиндлерај. Ја држим да тога ноће бити и да ћо апо-

текари моћи живети, и кад се узакони да на 30 0 0 становника буде једна апотека. Јер кад су до сада на 5000 становника са оволиким бројем апотека газде апогекари могли не само да живе већ и да праве велике капитала, онда ће сигурно моћи опет лепо ЖЈвети и већи број апогекара, само што ое не ће моћи тако нагло богатпти. По мом мишљењу погодаба за живот има и за већи број апотека, само што се можда не ће моћи зарађивати дневно по 8 0—100 динара, него ће се задовољити и са 20—30 динара дневно. А да може апогеке бити и на 3000 становпика, па да се ипак лепо живи, доказ су апотеке у Г. Милановн^, Лозници итд., где број становпика и не достиже до 3000, па ипак ни један од тамошњих апотекара не тужи се да му рђапо иде. А што се тиче швиндлераја., о томе се не може говорити. Тога има у неколико и данас. За то је желити јачу и савесиију контролу над апогекама, него што је данас имамо Међутим већа је вероватноћа, да ће сада при оваком ограничењу јача борба и солидна конкуренција сидом околностп бити у неколико и гарантија за савестан рад апотекара. Једна понајтежа страна у ором предлогу на коју нико од г. г. говорника иије обратио довољну пажњу јесге опа, где се говори о повластипи, управо о монополу. То је по мом мишљењу нешто најнсправичније Место сваког даљег говора о томе, ја ћу вам само прочитати како је то у данашњем закону. „Ако би међутим које од мушке деце апотекареве до пунолетства, већ отпочело апотекарске науке учити, с намером да очев рад у очевој апотеци продужи, апогека садржаће се и даље за рачун умрлога апотекара, докле не би тај наел>едник аиотекарске науке свршио па кад сврпхи и поднесе диплому и сведоџбе прописане тач 12 итд.« Значи дакле кад апогекар умре. апотека остане његовој деци, која могу целог свог века учиги апотекарски курс, и никако га не свршити, а међутим, ту апотеку не може нико други да држи до они. Дакле, по мом мишљењу — ма да нисам правник — они наслеђују лично право очево. Ја држим да је то један монопол, једна неправда, кој.а не постоји нигде у свету. Из ових наведених разлога, као и разлога који су досад иали у корист овога предлога, ја вас молнм да примиге мишљење одборске већиие, које је по све умесно. Председник — Претрес је свршен. Приступићемо гласању. Као шго је познато Скупштини, о овоме предлогу има два мишљења: мишљење одборске већине да се овај предлог прими и мањине да се одбаци, Гласаће се најпре о мишљењу одборске већине. Ко је за го, да се мишљење одборске већине прими нека седи, ко је прогиван нека устане? — (Већина седи). Објављујем да је већина седела и да је усвојено мишљење одборске већине. Дајем четврт часа одбора, за то време нека се секције прикупе и изберу по једног члана за одбор, који ће имати да проучи предлог Виће Радовановића о кваргирини за квартове вароши Београда и по једног члана за одбор за измену закона о сувоземним друмовима. Дакле по једног члана за сваки одбор, После одмора Председник — Продужава се седница. Изволте чути резултат иубора. Секретар чига: У одбор за предлог Д. Кагића о друмовима и мостовима ушли су ови посланици : ТЈока Анђелковић, Миливоје Јосимомић, Милан Поповић, Лзубинко Мидинковић, Сганко Иотровић, Никола Прогић, Коста Борисављевић. У одбор за предлог Виће Радоиановића о квартирини за квартоие Управо вароши Београда ушлч су: Драгољуб Илић, Л. Лазаревић, Плпја Мојић, Вића Радовановић, Алекса Ратарац, Михаило Веселипопић и Тривун Милојевић. Председник — Молим г. г. одборнике, да изволе доћи после подне да раде. Сад је на реду прво чигање измене и допупе у закону о апотекама. Изволте чути г. изнестиоца. Извостилац чита чл. 24. Коста Борисављевић. — Ја бих код овога члана додао, да по свима окружним варошима према данашњој администра-