Narodna skupština

СТРАНА 1202

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

њихоиа политика рата и крви, да су дакле све те политике узрок свима нашим недаћама, чак и нашем великом буџету и осталом злу и деФициту. Господо, кад је њихова рђава Финансиска полмтииа достигла своју кулминативну тачку, кад се даље није могло, онда су кавали : изволте ви сад. Онда кад су они одступили, било је најгоре стање, а данас — садашњи министар Финанције почиње да поправља то Финанцијско стање. А то се види из тога, што је у том минулом времену био курс аа закључнвање државних зајмова 6 3 и 72 н т. д. за сто а сада не само да наши државни папири стоје на бољој цени кего се н зајмови могу сада под много повољнпјим условима закључивати. С тога не стоји тврђење г. Авакумовића, кад је иазао да не треба ударати дације на капитал и плате и да је неред у нашим државним финанцијама узрок новнм дажбинама. Дакле, господо, кад је курс наш побољшан онда би имали рачуна пре да закључимо нов зајам, који би имао плаћати народ доцније, него ли да ударимо нове дације али ми то нећемо, већ хоћемо да се окренемо лицем к лицу народу па да кажемо : нећемо више да се варамо, дугови постоје и дугови морају да се плаћају па макар нас народ не разумео и изрекао неповерење. Кад би ми хтели да околишавамо и да врдамо, ми би лако донели решење о зајму од 50,000.000 дин, него овде да се мучимо и да тражимо начина и пута само зајмове да не правимо па онда кад треба да се плати, да се извучемо и да кажемо другима изволге вп сада. Али ми мислимо да то ннје добро чак ни за домаћина који се а дужи и крије своје дугове, па кад изађе из куће да каже ззволте вн који сте осталн и дошли после мене плаћајте. Ми иакле хоћемо да пођемо редовним путем, а ако нас народ не казуме, онда нека дође други па нека рукује са државним трошмовима, а ми нећемо, нити смемо нравити нове дугове и ми орамо да трпимо, па да од свакога по мало узмемо да једном изађемо на крај. С тога не стоји ни оно што је г. Машић казао ,а ми околншавамо да на масу народа ударамо данкове. Са овнх разлога ја прихваћам овај поднешени пројект министра Финанције, којим се хоће да удари мало већи порез на чиновнике а дру-^о и с тога шго су они за последњих 20 — 3 0 годииа руковали зем -*>ом, управљалн су Финанцнјама како су знали и дотералн з <? мљу својом политиком до овога жалоснога стања и кад су они највише добра до сада осећали, а народ највише тегобе, и кад се опет зна да су они за све то највише криви, онда нека и највећи терет повуку да се земља спасе. Ја ћу дакле гласати за пројек у начелу. Председник — Претрес је свршен у начелу. Стављам ва гласање, ко је за то да се овај пројект измепа и допуна у закону о порези прими у начелу нека седи, ко је иротив нека устане? (Већина седи). Објављујем да је Скупштина усвојила овај пројект у начелу. Сад ћемо приступити претресу у појединостима. Известилац чита члан 1 . Председник — Прима ди Скупштина овај члан са овим додатком? (Прима). Објављујем да је Скупштина усвојила чл. 1. Известилац чита члан 2. Председник — Прима ли Скупштина овај члан, овако измењен? (Прима). Објављујем да је Скупштина усвоЈила чл. 2. Известилац чита члан 3. Председник — Нрима ли Скупштина члан 3 ? (Прима). Објављујем да је Скуиштина усвојила чл. 3. Известилац чита члан 4. Алекса Ратарац — У овом члану 4-ом менн изгледа не јасно да ли и Краљевски Памесници подлеже плаћању порезе или долазе као личност краљевска, која не подлежи норези. Известилац — Оно што год овдо није изреком напоменуто и није ослобођено од плаћања порезе, разуме се да мора да плаћа. Овде се изреком у закону каже, ко се ослобођава од илаћања порезе а не каже се ко није ослобођен. Дакле, ко год није ослобођен од порезе мора да је плаћа, па дакле и Краљевски Намесници. (Чује се: врло добро). Председник — Претрес је свршен. Прима ли Скупштина члан 4 ? (Ирима). ОбЈављујем да је Скупшгина усвојила чл. 4.

и у њему се

Известилац чита члан 2 постаје члан 5 » 5 п Ј> б * 3 , (| 7 мења тачка е. Председник — Прима ли Скупштина измену ирочитаних чланова? (Примај. Објављујем да је Скупштина усвојила измену прочитаних чланова. Известилац чнта члан 4 са измеиом који постаје чл. 8. Председник — Прима ли Скупштнна прочптани члан са изменом ? (Прима). Објављујем да је Скуиштина усвојила поменути члан са нзменом. Известилац чита: члан 6 постаје члан 9 * 7 » »10 »8 в »11 »9 ,) и 12 »10 ,) Ј> 13 » 1 1 укинут је. „ 1 2 постаје члан I 4 »13 п »15 »14 » „ 16 »15 » »17 »16 у) »18 »17 „ » 19 и у њему се мења тачка б). Председник - Прима ли Скупштина нзмену прочитаних чланова? (Прима). Објављујем да је Скупштнна усвојила измену прочитаних чланова. Известилац чита: члан 18 постаје члан 20 »19 » * 21 п 20 „ „22 , 21 ,23

22

2 4 и у њему се

мења тачка 1. Председник — Прима ли Скупштина измену прочитаннх чланова? (ПримаЈ. Објављујем да је Скупштина усвојила измену прочитаних чланова. Известилац чита: члан 23 н 24 укида се. Председник — Прима ли Скупштнна укинуће прочитаних чланова? (Прима). Известилац чита: чланови од 2 5 до 4 5 закључно остаје. Јоца Ж. Јовановић — Овде, господо, чланови од 2 5 до 4 5 закључно остају н не мењају се ништа. Међутим по закону чл. 35 порез се плаћа на интерес што га ко има не само код каког државног завода него и од приватних лица. Код о•вога члана тачка в гласи: на камату, ренту н дивиденду од акција, жељесничких облигација, акција кредитних завода, банака, штедионица, рударскнх и других предузећа. II по овоме закону плаћа се иа капитал 3°| 0 а међутим на капитал народне банке ова пореза до сада није се наплаћивала. Ја сматрам да је то погрешно и да то треба да уђе у овај закон да се наплаћује. Дакле приватни заводи и штеднонице нлаћају не само на капитал него и на и дивиденде, камату и т. д. а привилегована народна банка има ту повластицу да на све то не плаћа никакву порезу, с тога би ја предложио ову допуну: Код чл д 3 5 да дође а под тач. в: на камату, ренту и дивиденду о е акција, жељесничких облигацнја , кредигних завода, народн х банке, банака, штедионица, рударских индустрискнх и други предузећа. Ја бих мо.шо 10 посланика да ме помогну. (По мажу га.) Известилац — Ви сте чулн кад сам ја прочвтао да чланови од 2 5 до 45 закључно остају и не мењају се. Може бити да је ова допуна коју је предложио Јоца Ж. Јовановић Скупштиии и која је допуна тдпомогнута од 10 посланика, са свнм умеспа и на своме месту али ви знате да оно што ннје ушло у пројекту за измену да о томе не може бити говора и ја управо не знам где би дошла ова допуна кад чл. 3 5 из овога закона није ушао у пнтање иити се пак да се мења. Дакле. ја држим да се према пословнику и не може да се мења, оно што у пројект министров није ушло, јер свака измена и допуна мора