Narodna skupština

СТРАНА 1206 НАРОДНА СК

Ови су ме разлозп руководилн да оптеретим више каиитал , јер опет остајсмо ирн том да г. г. каииталисте неће овај норез илаћати иего иотрошачи н то онп којн хоће да троше луксузне ноедмете, а они којн неће да траже луксузне предмеге, неће они илаћати. Богдановнћ је подводио грговце и канпталнсте у днојс. Кад бн се моглп одвојнтп земаљскп нронзводн и они на странп он бп ирнстао на мој иредлог. Лспо, госиодо, п ја велпм кад би се то могло одвојшн, ја бнх ударпо једну четвртину на земаљске пропзводе , а на оне са стране 3 / 4 илн бнх чак п 10 пуга внше иита ударпо него на земаљске пронзводе ; алп у колико сам ја добпо обавешгеша мн то сви не можемо а сви знате шта вам смета ? — Смета нам мудро руковођење државника прп склапању грговачког уговора са странпм државама, вего мислнм , да је нраво да оитеретпмо све подједнако иа да чекамо док добијамо прплнку, на ћемо оида то оитерећење подводнтн , за то сам за моје одвојеио мпшљење Известилац — Господо овај члан по садржпнп својој чннп ми се да је веома важан и чпнн бнгне нзмене у закону о неносредној норези. С тога дозволнте ми да кажем неколнко речн о њему. Вн сте мало нре чулн кад сам говорно у начелу о овом пројекгу, да сам казао, да је он пзазват потребом, ирво да се нојачају државнч нриходи, и друго да се постигие н правда у сиошењу државнпх терета. Дакле на првом месту овн»1 нро^ектом има да се задовољи државна потреба, тојестдасе ојачају ирпходи финансиски, а по другом месгу , да се н сама иравда иостпгне тпме што бн се иравнчнију распоред иорезе учинио. 0 ирвом питању о појачању државнпх ирпхода нпје нико до сад говорио, бар код овога члана, јер свн осећало потребу да ее државни нрпходи морају иојачати, иего се водио говор о томе да ли је нраво да се каиитали оитерете са онолпко, колико Је нашла одборска већина илн са више. Већина одборска нашла је за умесно да се капнтали оитерете са иајвећом стоном од 8°/ оп дии. Раико Тајсић учннно је други расиоред у скалн н поиео је до 10°/ 00 днн. Ја нећу да говорим о овоме са гледишта, са кога су полазили многи говорннци, нећу да говорнм да се овим пројек том онтерећују трговци, јер овде ннје у пигању ни грговад ни мајстор, него је у иитању каиитал, који може бити у рукама н сељака н трговца и заиатлије, н свакога. За мене је главно, да ли иа канитал трсба да се илаћа 8°/ 00 или 10°| О0 или да ли је са стопом од 8°/ 00 , постнгнута нореска нравда или није? О томе треба да се сиоразумемо, т. ј. да ли се ностиже иравда, ако се мете 8 дпи. од сто или се ностнже правда ако се мете 10 од сто на капигал. Ја сам' желео да чујем разлоге г. Раика Тајспћа, те да видпм на каквим основпма и разлознма оснива он своје гледиште, своје мпшљење, желео сам да чујем од њега за што је на ир. ираведио кад се онтерети капитал са 10 од хиљаду, а нпје ираведио ако се оитеретц са 8одхиљаду. И. ја сам саслушао његове разлоге због којнх се и одвојио у мишљењу од одборске већине. Иа шта он пзноси као главну побуду за његово одвојено мишљење? Као обнчно, тако је н овди говорно, да треба на трговце ударити за то, шго имају, без обзирце, је ли то оправдаио или не. Он велн они имају доста, тргују н добнјају доста, па треба да нлате. Ето то су у главноме разлози, којеје он за своје гледнште изнео. 11а Јесу лн тн разлозп озбиљнп? Ја велим да нису. То су само доскочице. За меие је главно кад би мн г. Раико Тајснћ доказао, да је са 10 од хпљаду носшгнута правда а са 8 од хнљаду није постигнута. Но онго нпје учпнио, иего само каже, да треба да плате 10 од хпљаду. До сад су каннтали билп оптерећени са 3 од сто, а сад се оитерећују са 8 од хиљаду, н ако бн ишлп даље, ја мислим да би учпнили ногрешку. С тога велим да би се Скунштина могла задовољитн са мишљењем одборске већине, а наравно, ја пе могу тврднти, да је овим иостнгнута потпуне правда, алн ииак је учнњеио досш. С тога молпм Скупштпну да прпмн мншљење одборске веЈпше.

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Министар Финансија — После говора г. нзвестиоца, ја ћу само неколнко речп да додам. Он је већ наиоменуо разлику пзмеђу стопе, која је бпла н која се сада предлаже за највећу меру. Нодиже се од 3. на 8°/ 00 н то је, ако не н сувпше, а оно запсга довољио. Имајте на уму да та поресиа стопа на капнтале у другом свету не нде вишс од 4 00 / Оо . Код нас може то да се оправда само за то, што немамо правог поппса, што иемамо оних мера, које пмају друге земље за контролисање, јер иозиата је ствар да је гешко констатовати капнталио стање. За данас мн се морамо задовољнти са мерама, које пмамо н кад се иоднгне сгоиа до 8°/ 0 о Ј а М11СЛ|1 ^ да је то довољио. Сем тога ваља пматп на уму, да је за то што се кашггалп теже хвагају уведен допуњујућн порез н онда ћеге видетн. да је то са свим довољно. С тога ја бнх са своје стране, замолпо Скупштнну да се задовољн са овом стоиом, јер нћи сувише далеко значн још впше изазивати ирнкрпвањо каиитала, а огуда бн било шгете за државау касу и тнме се не бн нн нравда постигла. Председник — Прегрес је свршен и прнстуиићемо гласању. Које са то да се примн чл. 49. по мпшљењу одборске већиие тај нека седи, а ко је нрогаван, нека устане? (Већпиа седи). Објављујем да је усвојен чл. 49. Известилац ирочига чл. 51. Сретен Гогић — По досадањем закопу о порези на баштованџннице плаћало се 4°/ 0 од закупне цене, а сад овде се предлаже даплаћају 4 од сто од годишњег обрга. Ја мпслим да су онп земљоделцн н ја бих иредложно да остане онако као што је бнло 4 од сто од закупне цене. Известилац — Овде је у ннтању чл. 51. а вп говорите о ономе о чему говорн чл. 52. Јоца Ж. Јовановић — Госиодо, овде се не уносн нншта ново ннтн је већа стопа н по старом закону толико се исто наплаћујс. Дакле није повншено на баштованџије ннигга више, него колпко Је н до сада било, тако је и сада. Према томе нема места говору г. Гогнћа. Председник — Претрес је свршеп. Ко је за то да се прочитанн чл. 51 прпмп, тај нека седи, а ко је иротнваи нека устаие? (Свн седе). Објављујем да је усвојен чл-. 51. Известилац ирочита чл. 52. Максим Сретеновић — Примедба коју је учпнпо Сретен Гогпћ сад има месга код тач. а овога члана 52. Ја мпслпм да радње баштованџиске треба да се уврсге у радње са снровииама јер држим да не може бнгн веће сировине но што је оио што ми продајемо. Јоксим Павловић — Чини мн се да је бно љут на баштованџије оиај, који је мегуо овде 4°/ 0 од годшпњег обрта. Онн већ плаћају на свој капитал уложен у радњама н кад би нлаћалн још 4°/ 0 од обрта, онда бн то бнла највећа пореза, којом није нико оптерећен. С тога би нредложчо да остане као што је до сада бнло 4 од сто од годншње кнрнје илн да се смањи на 2 од сто. Сретен Гогић — Менн се чпнп да Максим Сретеновић ипје разумео мој говор. До сад су баштоваиџнје илаћале ио 4°/о од закуине цсне, а сад је стављено да нлаћају 4 од сго од годпшњег обрта; ме1)утнм они не иодпадају нод трговачкн закоп да могу воднтп какве књнге и онда од куд се може знатп, колнко један баштованџпја нма обрта. С тога ја бнх нредложцо да баштованџпске радње плаћају 4°| 0 од закуине цене. Вића Радоиановић - Изгледа мн да иредговорннцп ие могу да погоде праву мисао, којн треба да нредложе и за го се ио иотпомажу, Ме^утпм онравдана је зебња код овс гачке а. Но досадањем закону баштовапџнје су нлаћале по 4*/о од годишњег обрта, што је свакако иогрешка. И ја мпслим да бп нашлп леи излаз, кад бн казалн да радње баштованџнске плаћају 4 од сго од годпшње кнрије имања као што Је н бнло. Алокса Ратарац — Чпни мн се, да госнода иредговорници бркају ту ствар. Ваштовапџнскн носао не долази у