Narodna skupština

СТРАНА 1205

слим, да би ова стопа могла да остане, као што је одборска већина предложила, а нарочито од 2 — 4.000 дин. ту се не мења ни у колико, јер ту су ситни капитали уложени. С тога бих ја био за то, да Скупттина прими предлог одборске већине, а предлог г. Ранка да одбци. Трифун Милојевић — Кад сам мало нрс говорио у начелу о изменама закона о порези казао сам да ме је обрадовало, што видим овде прогресивну порезу. Разуме се да ту нема збора, ако хоћемо да усвојимо прогресивну, треба да успојимо предлог Ранков. Ја нећу ту ништа да доказујем но само кажем, 1 кад би гласало ових 500.000 пореских глава спгуран сам. да би гласали за овакву редакцију, као што је у одвојепом мишљењу. Сваки други разлог не може да ме разубоди, јер сам сигуран да не би остало ни 5 0.000 глава, да за Ранково одвојено мишљење не гласа, а зна се ко би остао, чиновници велики, богаташи и трговци. Михајило Веселиновић — Пре свега, ја бих био за то, да се овде учини разлвка, између капитала, уложеног у радњу са страним производима и капитала уложеног у радњи са земаљским производима, што бн било са свим право. Алч ми се чини да то не можечо доводити из обзира према уговорима са страним државама. Но сад хоћу да пређем на стопу порезе, која је предложена по одборском мишљењу, Господо. Ја се потпуно слажем с одвојеним мишљењем Р. Б. Тајсића. јер стопа, коју је он распоредио на капитал са свим је правичнија, него што је одбор у своме пројекту одредно. Правичнија је зато, што је умањена стопа на капитале нижих класа до 8.000 дин. а то је са свим умесно и оправдано из овнх разлога: ми знамо прло добро, да трговци са мањим капиталима, занатлије, механџије, каФеџије и т. д. не могу да заслуже у оноликој сразмери колико заслужују трговци са већим капиталима а јошт мање од оних који раде са 50 — 60 и внше хиљада динара. То је свакоме без сумње јасно, јер знамо врло добро да такве дућанџије — трговци — занатлије механџије и кафеџије нарочито по унутрашњости кад тако рећи невино банкрогирају они постају општинске патролџије, то не може пико одрећи. Док на протнв нема ниједног мримера, где је трговац који је располагао са већим капиталом од 20 — 50 — 60.000 дин. кад је банкротирао да је постао патролџија; јер такви трговци махом удшавају лажна банкртства или и ако иначе банкротпрзју они преко свега тога што им пропадне ипак могу од самог оног ђубрета, које им преостапе да се скромно издржавају, док — међутим као што мало пре рекох онн дућанџије — трговчпћи, који имају капитала до 8.000 дин. кад који од њих пропидне, он мора да служи као општин. патролџија за 2 0 — 30 дин. мес. Дакле једно зато: што су по предлогу Р. Тајсића мањи капитоли 8 — 10.000 дин. олакшани, а то је право ; и друго што је одборска пак већина имала у виду и олакшала поревом омањем чиновништву до 3 5 00 дин.; то је следствено и право, да се и оваквим малим капиталстима сразмерно олакша пореза. II с тога из ових разлога ја се не слажем с мишљењем одборске већине, него са одвојеним мишљењем Ранка Тајсића, и ако сам трговац, ја налазим да је са свим право ово, што је Ранко предложио. Милош Богдановић — Кад бн се ово одвојено мишљење Ранка Тајснћа могло применитн на оне канитале, који су уложени у луксузве радње као што су: манифактурне н оне капнтале што их појединн дају под интерес, те задужују народ и себп цриу но 20 — 20 од сто ннтерес , тада би ја 1101пуно гласао за ово његово мишљење. Алп кад знам да овде спадају наши трговци, који купују наше свиње и волове, наше жито и остале наше сировнне то онда ја не бих могао гласати за ово мишљење , јер сваки трговац о свом раду водн рачун; он у толико мора јевтнније куиоватн наше производе. Једно с тога, а после што сви внднмо , да наши трговцн нагло опадају а опадањем трговца онада и сам народ и пронзвођач н према томе мислнм да су трговцн доста онтерећени и с тога ћу гласати за одборско мншљење. Максим Сретеновић — Поипо се новела реч о трговцима, н пошто се и јазовем таким нменом, то сматрам за ду«

жност да кажем иеколико речн, јер знам како стојн канитал код тргвваца; знам то бољо, него онн којн веле , ннсам био трговац, немам трговииу, алн треба ударнти на трговце. Ко год радн са капнталом , тај више радн са ту!>нм каниталом, нема пх на хнљаду 10 којн раде са својпм каннталом, аовнм се законом ие изузнма онај човек, који ради на креднт. Дакле овпм се подпже такса нлаћања од 3 до 8 на хпљаду, а то је три нут внше, кад људн раде са половнпом свога капнтла, ноловнном туђег. Дакле 16 на сто плаћају онп који пмају свог капнтала, а колнко лн нма оннх који раде са туђнм капигалом. Кад је тако велико благосгање код трговаца, оида ја ннтам г. Ранка колико се трговаца одржало од сто од ире неколнко година да су н данас трговци. Ја сумњам да нх нма н 10 који су почели као трговцп иа завршнлн до смртп као трговци, иего већина пхје но неколико нута проиадало. Овим пе браним трговие, алн кад се подиже на трговце норез трп пут впше, онда ја мнслим да је на крај иаметн тражнтн још више, него што мпннстар тражн. И ако признајем да греба номоћн каси, нпак мпслнм да не треба сав терет свалнтн само на трговце, него мнслнм да тај терет треба свн да иоднесемо. И ако сам скромног мпшљења да је много н ово што је већина одборска нредложнла , Ја држнм да греба прнмпти ово што је већииа одборска иредложила, ја држнм да треба ирнмптн ово што је одбор иредложно, а.ш внше не. Раша Нинић — Трговачки сталеж нлашп се као да је шему много н ненраведпо разрезан порез. Ја уверавам г. г. трговце, да онн нншта иеплаћају од 84 године; јер онн узнмљу од сељака пошто хоће жито н остало, колико му илати на толпко сељак мора да прпстане Ја не могу да се сложнм са мпшљењем одборске вићнне , него усвајам мпшљсње Ранка Тајснћа, јер кад сељак може да сносп терет од 84 год. онда могу и трговцн иовућн мало всћи терет. Гласам за одвојеио мншљење Ранка Тајсића. Ранко Тајсић — На ирвом месту благодарнм г. Дпмовићу, који ме је иосетно на ирву стоиу, и ја сам о њој доста мнслио н она ме је заннмала; јер донста овн наши ситнн трговчнћи, којн кунују по варошн суве шљнве, жнто и т. д., који се зову шпекулагивни трговцн не могу нигде да нрпјаве онолнко колико греба, т. ј. немају до 2000 днн. већ свакн мање, а мање стоие нема н тако онн плаћају на оно порез што немају — него имају и нрпјаве 7 — 800 днн. и онда је ова нрва стона добра — 5 днн. Јоца Јовановић , као грговац даје разлоге против мог одвојеног мишљења; ја нх не епорнм н признајем да не могу да појмим трговачке рачуне као он, алн ја бих му иоставпо само ово ннтање: кад падне велнки трговац онда нма ли могућностп и каквих начнна да се дигне, управо постављам ово иитање: колико се на сто трговаца днже, кад једном падну ? — Ја мпслим да пх не остаје у ирашнни н надннцн внше од 10 на сто, а пајвнше 20 на сто но се свн днгну ц понова отворе радњу. То је с тога што су нм условп за поправку стања бољн иего другпм сталежима ; ^нп имају своју банку своје грађанске ште^нопице, за њнх је са свнм другн фннансијскп ппјац н свакад могу да повуку каиптал. Го њпма служн на част , ја то волим то ннкакав нронзвођач н нотрошач не сме замернтн н то је корнсно за нас , јер су они иосредницп и Ја говорнм за моју одвојену стону, новишнце порезе на канитал што они никад не могу да савршено пропадну они впше иута од банкротсва корнстн се , изравњају се иа иостану богатији но што су били пре тога и онет раде. Код земљорадипка то не сгојн,онп несрећиици кад падиу од сто једва ако нх се дигну 20; ово ће најбоље знати г. г. посланпцн са села, данас кад проиадну 100 сељака, не могу да се днгну нн 20 њнх а то је нншта; нема услова да се дигну за то што сва она блага којајенарод из земље добпјао, преоптерећена су дацнјама. Сем ако обрађује даиас земљу рацнонално он може како тако коиељатн, а ако се земљоделац служи још црвобпчним средствима прн пзрадп земље , за то му је тешко и одржати се п само сува љеба за себе н нородицу нмати ; а да не говорим о данку и школовању деце, то је од њега далеко.