Narodna skupština

СТРАНА 1212

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИ13 ЗА 1890 ГОДИНУ

нема места ла се иротпвнмо овакој стопи порезе, него треба да јс усвојнмо, а кпд се наше фмнансиско стање буде иоирави .10, онда ћемо мн Ј1ако новиситн оннма, којима је мало, јер код готовог ласио је делитити, но ин од чега тешко је узетн, ве1| му треба датн. Многп ће мн рећн : иа тешко ће бнтн жнветн у вароши према савременпм погребама варошког жпвота. И ја то знам јер кад бнх самог себе узео н кад би хтео да се нретоппм у моду, знам, да мн се да 10 —15000 днн., ја бнх их могао све да смотам н унронастим, н могао бн ипак да кажем на ово је мало !! — а ма иа куд трошиш ? — Иа ето брате : ово је на кућие учнтеље, ово је на гувернанте, ово је на слушкиње, а ово је знаге на мене џеп нара, и као човек кад расположпш ово је на жену, ово је на позориште, каруце, балове н остало. Ето впдите, како бн умео н ја мудро да распоредим, алн ја мпслим, да иа то ннко не греба да гледа, пего треба да промпслп, да је он спн ове отаџбпне, п да вндп да му је дад н прадед оставио богаI у земљу у еточарству у опште у слободпој трговннн, шума нзобпла на п новаца довољно, па да промисли, шта ће он да оставн својпм потомцнма у иаслеђе, виднће да својнм пптомцима оставља, сву земљу пгезадужену, сточарство, трговнну п фг.нанцију разорену, занате п земљоделство забатаљено и другнм нритиснуто и т. д. Кад то свакп зна и нромпсли, он мора иримпти ову стону порезе, и моје одвојено мншљење а чиновннштво п ннтелиганцпја треба са ноносом да прнме и иодносе тај терет, докле се иаше фпнансиско стање не ноиравп, иа ћемо нм онда ми више датп, него што им је у овој нужди општој узето у данку. Алимпије Васиљевић — Мн, госиодо, свн знамо, да пореза, коју смо до сад илаћали иије била мала ; она ппје бпла лака нп за кога ; нн за спромаха нп за богаташа, јер сразмерно, сваки је илаћао према својој заради. Сад овде хоће до се иовишава порез, нарочито код овог члана на лг.чну зараду. Господо, кад се иовећава порез онда н ту треба гледатп п водпти рачуна о могућности зараде, да то повећање буде срасмерно, и да одговара прпвредпој моћп онога, којп зарађује. Кад је неко плаћао 2°/ 0 од зараде а сад му се каже, да плаћа 4, онда још пма неког смисла, а кад сс каже : онај који је илаћао раипје 3°/ 0 . сад да илаћа 7 — 8%, то је јединствено разрезнвање порезе у свету. Ето вам владе ваше, п питајте је, да лн то иостојп у којој земљп. Ви можете, госнодо, казати, у тај ред долазе чпновници и ја сам чиновник, алн, ако мп верујете, ја ово пе говорим нз лнчиих пшереса, јер сам иа крају своје чиловннчке карпЈере, а нмам једног снпа који неће бити чииовипк п коме ја нећу датп да буде чииовник, иа дакле можете мп вероватп да ово ие говорпм нз лнчпих пнтереса, него пз онштих интереса радп будућпостп ове земље. Ја пећу да одговарам оног госиодп, која говоре протпв чпновнпштва, јер онп незнају шта чиие, али се само чуднм владџ да је опа могла допуститп да се овако иа његове чиповипке удара, што се нигде у свету не чнип. Госиодо, у просвећепом свету закоппма се пде па то да чииовннштво буде што ваљаннје п способпнје, међугпм овпм законом иде се па то да се они натерају да се незаконптпм нутем нздржавају. Господо, пођетс ли тии нутем, вн ћете дотератп дотле, да ће се чпповинштво 10 иута више наплаћнватн за то на други начин. Бп ћете казишп неколпко поштеипх људн, али вн ћете довестп људе којн су с.шсобнп за то да вам продаду и кућу над главом. То је бнло у другом свету, на ће се десптп п код иас. Оиде нека госиода всле, па мн ћемо чиповппке казнпти за то што су лајмоне правплп, јер веле онп су узрок тпм зајмовпма. Госиода која 10 веле, могу се звати радпкали, цли опи су у души нанредњацн, јер сав свет зна, да опИ којп су нравилп вајмове, нпсу осталн иразне руке. Даклв то иије непознато вама. Казне се овде оин коЈи су осуђцвалп те зајмове, казне се иоштени људп, а ие опн којн су правплн иалате и којн су ималн користи од тога зајма. Дакле ви н.пх не осуђујете ного ноштепе људо н попггеие

чнновнике а то значи да вп ие желнге да нмаге иошгеие чниовннке. Дакле ја кажем да је ово овако новшпење — на умну зараду од три иа 8 а / п — једннствеи случај. Ви хоћете да казиите ннтелегепцпју, све умне радове, а тпме доноспте велнко зло коме последпце не мажете да догледате, Раша Нинић — Хоћу п ја о овоме да кажем неколико |ечп. Г. Алимиије се љуги што се удара већн порез на чиповничке плате. Та је његова љутња неоправдана, јер чнвовипцн имају по Уставу нека стечена права да нм се нлате не могу да укндају алн може да нм се иовпсн иореза. Ако то урадимо мп ћемо поиравитп ону иогрешку коју смо учппплп нрема сељацима. Зар сељацпма може да се новисн иорез, а чиновнпцима не? — Кад узмемо у обзир колико сељаци плаћају н како зарађују, оида ћемо се уверитн да је право да се иовпсп нореза н чпиовницнма. Тако у мојој онштнии има 300 глава п плаћају 10000 дпи. годпшње пореза; не могу дакле с тим да плате нп једног саветипка годншње; зар ви хоћете да госиода ужпвају а сељацп да иронадају. Ја сам нротпван и мншљењу одборске већине и мпшљењу Ранка Тајсића, најиравичинје бп бпло да сз усвоји ио првобитпом пројекту мнинсгровом, да смо ударили 35 °/ 0 као што је мииисгар предложно, оида би тек чиновиицп пешто осетплн, а овако пе!.е иншта осетнти кад је 8 °/ 0 . Тоје моје мишљење. Јоксим Павловић — Ја сам још јуче нрп иачелиој дсбати пма прнлнке да иоздравим оваЈ иројект закоискн као гакав, који иде на осгварање пореске иравде, иарочпто с тога што се овим нодпже нореска сгоиа иа чпиовиичке п друге сигурне илате; али ииак ие могу да нриђем мишљењу Раика Тајснћа, за то што мислпм да инсмо дошлн у такво стање да се од чииовппка узима двомесечиа илата или зарада. Мислпм да ипсмо дошлп у такво стање п да је то пзлншно, с тога се прмдружујем мпшљењу мог друга Ратарца. Г. Алпмннје је говорио да на чпновипчке плате не би требало да се удара. Ја кажем да је гек овим постпгиута иравица у разрезивању иорезе. Ја ћу да иаиоменем г, Алнминју како Је ире била иеиравда и да би се та неправда отклоипла, оида смо мп гледали да ударпмо норез н на оие који су сразмерцо врло мало плаћали, и да скииемо од онпх којн су врло много плаћалп. Тако је скннуто иа земљнште, Јер се увидело да је на земљнште млого илаћано; даље ми смо видели да је на механџије ударено много, иа смо и ту скииулп — тежпмо правдп. Ја ћу овде да наиоменем да је у мпнулпм годииама бидо и таквих случајева да је иа један казан сељак нлаћао 50 дии. јер било је 3 — 4 — 5 брага, имали су једаи казап и илаћао је сваки ио 10 дии. чак и бајалице ннсу остале у ироШлим годипама без нлаћања иорезе. С тога што се овом нде на иравичио разрезнвање порезе, иотиомажем иредлог Ратарца, али у исто време молио бих нзвестиоца да нам објасип да лн овде долазе и свештеннци, јер н то је један ред службеинка, иа треба да се зна где долази. Алимпије Васил>евић — Ја мислим да сваки посланик треба да псказује своје мишл>ење а да не критикује овле своје другове, али ако хоће и то, опда иека чини правилио. Ја нисам казао да не треба нпшта на чиновиике ударатн него сам касао, ови који су илаћали 3, може бити да је право да плаћају 4, али не 7 и 8. Ја «е знам какви су то разлозн код господе говорника, да кажу да сам ја мишљења да на чииовнике не треба ударати. Наирогив, ја сам говорио да се на богатије редовс можо повисити, али пе тако безрааложно. Ви кажете, да се са сиротиње скида, али ја не видим да се ма са кога скида, пего се на свакога пише или маље товари, а иајвише на умне раднике. Министар Финансија Др. Мих. В. Вујић — Гооподо, про свега дозволите ми ди изјавим да је гледиште владино у закону о нореаи 6ило и јесто само оио, којо сам иапоменуо јуче, а то је — да се постигне што јача поавда пореска и ако се та нраида пореска нигде но може поотнћи онако, као што се желети може, а то јо: да сваки грађанин у земл.и, био он чиновник, сел>ак или тр^овац иодједнако герете осоћа, и ако