Narodna skupština

СТРАНА 1211

Тривун Милојевић — Кад је већ иримљен предлог г. Ратарца ја немам миого шта да кажем, а нарочнто и с тога, кад га је и г. известнлац прнмио. Али ипак да нааоменем ово: Мени се чини, госиодо, да опет нису довољно оптерећени иорезом они чиновници, који имају велике нлате а мањп јесу и преко внше. Ја држим, господо, да су за Србију велпке плаге 6—7000 дпн. Ја се сећам врло добро ми смо 1876 предлагалп да нлате не буду тако велике, али кад се то није учинпло, оида мени се чини да би боља била скела г. Ранка 1ајсића за ове веће плаге, но што нредлаже одборска већпна, овим ћемо једном руком дагн, а другом што је иреко вишно узети. Једнно што бп се могло у скали Ранковој изменити, да ' не буде скала већа од 8°/о, јер људи, којп имају преко 12000 дпн. нлате врло је мало н тиме се ништа пе помаже, но само бајаги да звонн мало. Дакле ја бнх био односно већих чиновнпчких плата за одвојено мншљење Ранка Тајсића. Ранко ТаЈСић — Као год што сам јуче, кад сам бранно моје одвојено мишљење код пореза на капнтале, навео разлоге, ти ми разлозн остају и сад начелно и код овога члана, а ти су овн; Што је земља наша у рђавом финансијском стању, што се на земљоделца впше ударити не може и што је дефнцит ту, који се мора нопунитн и што су нарочито државницн за исти криви а не народ, п тако се и од њнни сигурнп нлата дефицит иокрпти мора, н онда морамо тражнти снгурие изворе, који су основани на правди, а и да су само ти изворп сигурнп. Нолазећи с тога гледишга, ја сам и овде код овога члана за одвојено мишљење о порези на плаге чиновника и пензионера, и у оиште на плате чиновннка. Моје одвојено мишљење имате штамиано у рукамама. У том одвојеном мишљењу има једна исправка да се учини, оиде где стојп 5°/ 0 треба да стоји 1*50°/ о . Шго сам иодигао стопу порезе на нлату чиновннка разлог је овај н као ирви : што како сам иостао народни посланик, па јошт у оно срећно доба, тражио сам да смањнм илате и пензнје чнновника, иа п иоред свега рада нпсу мн дали то нзвршпти : најпре с тога, што иосланици нису имали право потпомагања — иола закенодавства, већ нешго прнвндно, па иошто се дугом борбом и велнке плате н неиотребне установе прилнчпо расклиматаше и паду нагоше. онда долази нов Устав и па најнеправеднијм начнн утврђују сваком чнновнпку ма којим пугем стечена права на нлаге. Дакле и сада већина неда нлате смањити ником ни неиотребна звања укннутн. Други ми је разлог био овај. Чиноввичке плате, то су најснгурнији доходак, који неподлежи никаквом елементарном случају, управо то је плод, — већнна — коју не може да убнјо ни град нн кпша, суша ни фнлоксера на ни гусеница. И кад бп ове плате остале, без урезања порезе дошло бп време, кад би оне појеле народ ; но да се не бп дошло до тога времена, ја сам иредложио ову стоиу, н молио бих Скупштнну, да је ирнми ; а предлог одборске већнне да одбаци. Ја сам начинно једно упоређење, од куда сам ову стопу пзвео, н молио бих Скуиштипу, до га чује, јер сам ту срачунао доходак земљоделскн, занатлијскп и чиновнички ; ту сам уноредио њихове зараде и фактнчке прнходе, па, што се тиче чиновник, нашао сам да они овако, ирема мојој стони треба да нлаћају порезе и то : До 1000 1 % Од 1001 до 1501 150,,, „ 1501 „ 2001 2 „ „ 2001 „ 3001 3 „ , 3001 „ 4001 4 „ „ 4001 „ 5001 5 „ , 5001 „ 6001 6 „ „ 6001 „ 7001 7 „ „ 7001 „ 8001 8 „ „ 8001 „ 9001 9 „ „ 9001 „ 10001 10 „ , 10001 „ 13001 11 „ „ 13001 „ на даље 12 „ Сад да видите такођеједан рачун који чиновници н које плате какав ће и волики норез давати на пр.

Писар, којп се нрви пуг са указом ноставља, даје државки чнновник добнја 1000 дин. илате, на исту би платио 10 дин. непосред порезе н 10 рецимо осталнх облнка порезе, то је 20 днн. а месечна му је плата 83*93 дин., дакле само четврг месеца од годнне нде му за цео годишњн норез. Писар I класе пма 1700 дпн. годншње, данак бн му непосредни нрипадао 34 дин., и други облика иорезе голнко свега 68. а илата му је месечна 141*66 дин., дакле, око иола једиог месеца нде му за иорезу државну а остало остаје њему ; каиетан III класе срески има плату од 2500 дин. норез на нсту 75 дин, а толнко н других облика порезе, свега 150 дин., а илата му је месечна 208*33 дии., дакле за годншњи порез државни служн свега 26 дана; капетан срески I класе, плата му је 3031 дин., пореза по мојој стопи 120 днн. и голико трошкова свега 240 дпн, а месечна му је нлага 252*58 дин. даке не пун мало месец служе државу за порезу ; потиуковник и начелннк окружнп од 5000 дин. норез бн му прнпадао 250 дин. и толико осталог трошка свега 500 динара а плата му је месечна 416*66 днн., за норез ће датн своју нлату само 1 месец и 6 дана; начелник окруж. I. класе, илата му је 7072 дин. неиосред. пореза дао бн 560 дин и толико трошкова свега 1130 дин., дао бн за државну порезу своју илату само за 58 дана од целе године, а остало њему би остало. Саветник н владнка, који су ио новом закону у једном рангу плате, нмају но 8.500 днн. месечиа нлата 708*33 дин. дао би неносредне иорезе на исту нлату годишње 765 дин. н толнко трошкова, свега 1530 днн., дакле, свега му нде годншње порезе 2 месеца и С дана; ђенерал у војсци има 10.000 дннара илата месечна прпнада му 833 33 дин., а пореза годпшња неиосредна 1000 дин., и толпко остали трошкова, то су 2000 дчн., нде му за годишњи норез два месеца н 12 дана а осталп сви толики новци, остају њему; миннс.1,ар пма илату 12600 дин,, дао би по мојој стопн неносредне порезе годишње 1386 дин. ч рецимо други трошкова свега 2772 дин., и но овоме рачуну, он би служио од целе године за државну норезу само два месеца н 19 дана а сви осталн новцн осгају њему, н најзад, мнтрополпт данашњи нма плату годншњу од 25.000 динара месечна му је плага 2083 дин., а дневна наднпца 69 и по днн,, дао бн иорезе нспосредне за годпну на своју плату 3000 днн., н рецпмо др^гн облпка порезе, свега 6000 дин. и он би од ове скромне илате морао одкпнути др- ' жави за иорез нлату од 2 месеца н од 26 п по дана, а оволпкн грдни осталн новцн осталн бн њему на слободно ужп- . вање н располагање. Дакле, кад хоћемо здраво да промнслимо. и кад зађемо у Србију, те видимо како људн жнве, али не да пдемо жељезницом са добром дијурном као какн иншнекторн или комесари, нити нак наспиом, јер ту ннје цео свет, него да зађемо ио селима па сравннмо ; што тн људц дају порезе, према овим људнма који нримају из касе народне, онда ће се одмах видетн, да је ова моја стопа врло правпчна, јер она почиње од 7 дана па прелазп у ио месеца, у месец н по до два, н најзад нзлдзи до два месеца. Ко дакле о овоме здраво промнсли, тај ће, велим, потпуно ову стопу усвојитн и примитн без н једне речи, а кад се томе дода још и ово наше тешко финансијско стање, свак ће у душн иризнаги, да иарод нпје крив, но за сву проиаст у овој земљи и доведено банкротство кривц су његови државннци ; а на народ бн пала кривица за ово 5%, и то само у толнко, што би се њима могла да стави на терет кривица за оне, који су безусловно иристајали за онима који су расирављали земљом, и што су онп то њима одобравали и иоверпли. А сва остала кривица пада на терет оиих , који су управљали земљом и онн су на нрвом месту одговорни. Домаћин, који кућу уироиасти, он је крив, и за то неможе кривити задругаре, и ако он што стекне, то њему служн на част, а ако растекне њсму служи иа срамоту. Дакле сва крнвица за ово наше фпнансиско стање мора да падне на наше државнпке н пнтелигенцнју, која је тада бнла на управи н ја мислим, да сад кад смо баш на крају клуие, са које ласно можемо да се прстуримо, нема места да се иретурнмо,