Narodna skupština

СТРАНА 1230

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ми ннсмо још ни половнну зајма отплатили. Ја немам прн себп нрибелешву, алн сећам се једне белешке како се тн системн оружја мењају. Нн једап систем није трајао више од 5 а највише од 10 годнна, н одмах долазн нов снсте■ савршенији. То се нотнуно показује и на снстему оружја које имамо данас. Руске предњаче могу се данас куинти за 8 —10 гроша, а пибоднјеве које су коштало много новада могу се данас купитн за 10 — 12 дпнара. Нрема томе врло лако можемо извесгн закључак докле ће иредитп и мазур кокпие нушке, већ сам видно у једном лнсту објаву В' внх н усавршенпх пушака, н внше?је но снгурно да ћемо се ми Једног јутра наћи са једним добрим другом, а оно добро оружје иа рачун кога смо правнли зајам, биће неунотребљпво, због иовог снстема оружја, које буде проиађен. Сад разуме се ако хоће држава да буде јака оиа треба да куиује нов систем оружја, на наравпо да правп п нов зајам, н онда можемо да баснословне крајњости која се нс да вндеги, као што смо и до сад у том погледу радилп п дугов^ иравили у ветар. Србнја је нмала такав једаи нрнрсз н узакопила га, после рата за оружин фонд, чнин ми се он пзноси 17 2 дии. на иореску главу. Државнидн који су бпли онда, нредалн су тај ирирез да чувају а не да га стављају као ћар у државну општу касу. Сума тога фонда годншње нзносн 1,0и0.000 дииара, ирирез за набавку новог оружја, иа данас се ни ои не исшаћује иего се дугује мииистру војпом, но педугујесе сав, јер су тај прирез уиели у иорезни закоп у 34°/ и0 прнреза иа остало дају минисгру војеном , но , 400.000 дии. год. Да би се то после накнаднло, решен је и прпрез од 6 нара диварскнх, а то нзноси око пола милпона дииара, и ако сад дозволнте да се овај зајам учини нов, насгаће ово што ревох. Оружје које будемо купнли по скупе повце узете на заЈам, иостаће неупотребљиво, п иа рачун новог спстема оружја, треба ће опет нов зајам да градпмо. Мншљења сам да овај прирез 6 од сто треба сгрого да се чува на оио иа што је намењен, и да се не дозволн да с њнм ради као шго су с њпм Чеда и Ракић радили. Овај нрирез 6 од сто, који се даје дааас, нзносп 800.000 дннара н с оних 400.000 за оружни фонд, износн ио закону свега 1,200.000 дни. то је годншње на оружје ново сачвим доста, истнна без дијурнна официрскнх, и иа послетку ја бнх дозволно један нрнрез засебаи годишњн, иа рачун иабавкс оружја, као шго смо чииили кад сио куиовали иредњаче н одело. Али да се потипшем на којекакав безсавесан иов зајам, н да га не иснлатпмо нн за тридесет година, а иосле 10 година, опет да иов зајам правпмо на цељ иаоружања новнм оружјем, то не могу инкад прпстати. То су моји разлози што сам одвојио мишљење, и мнслнм да н Скунштииа овај пов зајам не сме да одобри. И8вес1илац — Госнодо, ово пнје ннкакав нов зајаи. Овде се не тражи ни нов нрирез, пего ово је једио тумачење ирошлогодпшњег закова о ирирезу на вапредпе војне нотребе. Прошле годпне, као што вам Је нознато, донет је таЈ закон, по коме се узниа ио 6 иара дниарских на сваку нореску главу, К,ад је тај закои био на нрстресу н баш нриликом другог чнтања, онда је геперал Лешјаш1н учннио једну паномону код члаиа 3, који гласи: „Овај ће сс нрирез паплаћиватн, док се не намири сума од 10 милнона дииара". Господнп Лашјании је иредлагао да тако остане и на другом читању. 11о том нриликом устао је г. Риста Поиовнћ, којп је био тада нредседннк фииансијског одбора, н вели кад су се у финанснјском одбору споразумелп да тај нрпрез осганс докле се нс иснлати сума од 10 милијуна дннара, и навео је иа то разлог што вели, може се учинитп иозајмнца иа брзу руку.а можс бнтн да ће се указати иотрсба, да мицнстар нојни узајмн пеку суму новаца, н оида тај ирирез може нослужнти као ануитет док се не иснлати ова сума. То јо Скупштниа прнмнла, а о томо можете се уверити н из стсиографских белсжака стр, &042. Дакле, тако је влада мислила, да на основу овога приреза можо учииити један зајам. С тога молим Скунштину да нрими ово мишљење одбора.

Министар војни Рад. Милетић. — Као што сте чули . господо, ово није иов зајам, ово је само тумачење прошлогодишњег закона о прирззу за паоружање војске, а овим тумачењем хоће се да створи могућност, да се у једаннут дође до пуме, која је потребна, те да се појача спрема војске и да се опа доведе на ступањ, који би одговарао нашим тежњама: да имамо тако спремну војску, која ће бити у стању, да у сваком тренутку може одговорити своме узвишеном задатку. То је у осталом потреба и сваке гране државне, али код војске спрема треба да је у иајисправнијем, у најповољнпјем стању. Шго се пак тиче тога, што рече г. Ранко Т јсић, да је овај зајам велико оптерећење и да га не треба прнмити зато што ћемо, вели, у будућности, одбацујући један систем оружја и усвајајући други, опет морати, да правимо иов зајам и тиме још више буџет оптерећујемо, на то имам да кажем да се то не може предвидети, јер је зависно од толиких чињепица, које се напред не могу знати ни узеги у рачун. Војска, била мала, била велика, мора да се постепено развија, и изгледа да је војии принцнп и спрема војске достигла у Европн врхунац. Некада је за походе било довољно неколико хиљада војиика, данас се десетину пута више у дејство ставља; раније се рачунало с хиљадама, а сад већ долазе у рачун стотине хиљада и милиони. Свакојако за љубав такве претпоставке да се може иешто у наоружању и спреми војске некад изменити, не би смео ниједан патриота спрему војске одлагати, и докле ће та трајати и расти то се не може предвидети. Токо исто. техника се гигантским кораком креће. Оно оружје, које смо пре десет година ценилн као врло добро, према дапашњем савршенству једва се може и у сравњење узети с новим; докле ће и то савршенство напредовати, не може се предвидети, ма да изгледа, као да се техник« овде прикучује своме крају, или бар тачци дуже стагнације. Може бити да ће се још у баруту учинити нске измене и усавршавање, али и то може да траје још иеко преме, на ће се морати доћи до резултата дужетрајних. Јер и тохипка, као и вештине и изналасци имају свој замај и неки пут се веома брзо крећу и дођу у томе полету до висока огепена, алн одатле треба времена, треба поколења, па да се наново у напред крену. Но то, господо, не искључује, већ налаже дужност држави, да буде спремпа за одбрану своју и за заштиту својих иитереса. Потргба је битна, њу вршити, значи појмнти дужност за премена, а, ко појми дужност кад треба, тај неће бити изнена1)ен, кад га снађе опасност п прилике нагнају да брани националне и државне интересе. Према томе ја налазим да би бидо веома шгетно одбацнти овај предлог, јер ко сад хоће овде да штеди, доцније ћо стогубо плаћати, за то молим Народпо Предстанништво да наволи усвојити мишдењо одборске већине. Милан Тзурић — Сматрао бих за смртнн грех, кад не бих узео реч као нар. носланик у овако важном питању. Ла пре свега зпам, да је задужеп.е у опшге непопуларна ствар, као што знам да оружање није никакаи производаи рад; алн, господо, сии ћете признати да, од како је света и века, поједине државо имају и своје засебне интересе. Кад ногледамо шта раде велики народи, да очувају своје слободе и незавионост, нидоћомо. да они трошо на нојску не само мнлионе него милијарде, и да им милиони младнх људи стојо оружапи у касарни, а сне за то, да своја нрава оачуиају, а у ианссним приликама, п туђа права пониште. Унамо да Србија има свој исторнски задатак, КО]и јој прнанају оле овропске државе, а 'гнм пре, ми као пародни по« сланици, то треба да анамо. Но, да би Србија могла да извршн гаЈ свој задатан, н да оачуна снојо слободе, оиа мора да се оружа н да со угледа на друго народо, који имају на окупу милноно баЈонота. Нојимајући овој иеториски задагак, Народна Скупшгина Још прошло годино рошнла Је оваЈ прирез, којн се сад тражи, да се на п.ога можо дићп Јодан канигал, то да се наша сгајаћа и народна воЈска усаврши и наоружа. Онакако признаЈем, да јс нриицип нашога народа, да ио држн само '20 батаљона цаоружане ноЈско, ного да то наоружањо иропооо н у иарод, н да I иснуни опу заввгиу мисао, коЈу су нашн отари гаЈили.