Narodna skupština

СТРАНА 1252

НАРОДНА СКУПШТИНА, - САЗИВ ЗА 18У0 ГОДИНУ

I

би две апотеке нешто доприпеле, да се тачније врши дужност, ако то сада ннје, али лекови не би били јевтинијн пошто су цене утврђене Формакопејом. Што један посланик прн првом читању рече, да, би апотекар чекао на вратима људе, који бн хтели што да купе и то нема млогог значаја, али је господо, позитивно то да две апотеке, у варошпма као што су Нрокупље Ћуприја и млоге друге учиниле да још један апотекар добнје ухљебије, али онда обојица осим хлеба не би имали баш нншта више. Те би апотеке морале подступно пронасти једна норед друге. Ја мнслим господо, да треба у овом питању имати на уму и поједине наше крајеве. Ја пу да вам наведем две окр. вар., Крушевац н Неготин. У Крушевцу могу п три лекара иматн довољно посла, и наћн довољно зараде, док мађутим, у Неготинн и јеједан лекар једва може животарити јер су људи у Крушевцу, како у самој вароши, тако и у околини, научили иа лекарску помо!) н лекове, док у Неготину, аиотекар највише зараде има на белилу и руменилу, тамошњег сељачког сталежа. Дакле, ја не бих био за то, да ако је само окр. вавош, да нма две апотеке, а после, не могу да се сложпм нн у том, да Београд дође у исту категорију као и друге вароши у Краљевини Србнји, — да она иста сразмера у житељима постоји за Београд као и за друге вароши, Ја сам зато да се број житеља на једну апотеку у Београду увеИа, те да буде сразмерно више него у осталим варошнма, и да се у папред све вароши и варошице подмире са поједпом апотеком, па тек онда да се почну у Београду отворити више апотека него што је сад. То је што сам имао да кажем. Алишшје Ваеиљевић — Ви знате, да ја регко кад тражвм реч да но другн пут говорим; али дозволите ми, да сад кажсм неколпке речн, јер сам на то изазван. Г. известилац рече, да треба датп ухљебија нагаим синовима. Ја мислим да јс у првом реду здравље народно, као што рече и г. Велпчковић, а не ингерес појединих лица. Но ко смета тим снновима ове земље, да отварају апогеке по парошицама у унутрашњости / Јер, као шго рекох, на 20000 дугаа ио срезокима нема апотеке, и сељак иде по 5 — 0 сати докле до!)е до апотеке, а докле се врати може му лек бити и неиотребан. Дакле ја кажем, досадањим се законом ишло, да се апотеке поставе што ближе сељаку. Г. Борисављеви1| разумео ме је иогрешно, јер ја писам казао, да ће бпти ман.е апотека у варошима но, да ће их битп мање у народу, јер ће сви апотекари ићи у велике вароши, а у мањим их неће бити. Овим досадањим законом ишло се на то, да се те апотеке што блпже иароду примакну, а опо, шго г. доктор предлаже, нема ни у немачкој царевини, јер ни тамо не би било толико апотека, колико у Србији. То само нма у Француској. Но тамо нма највише ФалисФиката у лековима, тако, да се сад некреће питање, како ће томе да се стане на пут. Данле, овим досадањим ааконом ишло се на то, да се огварање апотска што внше прошири у народу по мањим местима. Мих- Веселиновић — Овим предлогом ја мислнм, да је прсдлагач ишао на то, да се да;с могућностк окЈИм снно1!пма ове земље, који су свршили и сиремили се аа то, да отварају апотеке, с једие; а друге стране пак, да се даде право п ве1|0 могућносш неким варошнма, односно њнховим жшељима да могу и они добитн анотеке којн нису до сада нмали. Но, у колико је мнслио да овнм ностигне ту цељ у 10лнко је нсгу проиашно ла то, што ннје казао нншта за онс нарошнце н места срсска, које нсмају нн 1000 становннка. И мсни се чини, да би бнло бол.е, кад бн се казало : у свакој 01;р. варошп и у сваком среау, гди је срсска канцеларпја на ма колпко становпнка било, може битн по једна цпотска, јср да лп бп бпло вајде, да у јсдној окр. вароши будс 5 —С анон:иа, а ) целом среиу нп једне. Ја мнслим да бн корнсннјс бнло, да у свакој вароши и ср. мсс'|у будс но једна аиогека, ми не пмала нн 100 иор. глава. 11а нр. Дервен у окр. шмочком ннје нн вирош ии варошида на нн оншт. мссто али нма ср. каицелариЈс, н срески лекар али нема аиотеке; н какна вајда од лскара с]>сског, вад нсма аиотеке н док. чоВ11. идс и до1;С н;> цн.цжснца са лсионнми, онаио могу болсс*

ннка већ да закопају. Ја мислим, да бп требало да се врати ово одбору, и одбор да ту ствар уреди. (Чујесе: да се решн). Председник — Је лн вољна Скупштнна да се реши? (Јесте). Витомир Младеновић — Анотеке су потребие држави п друштву, радн одржања народног здравља, н кад је та потреба факгпчка, онда треба да размислнмо, како се може задовољитн онс, што зе од њих очекује. Ја мислим, да свака ствар, којл је нотребна, треба да буде у што шнрем обпму, и заступљсне нарочпто ове, које се иримењују на народ н које су народу нотребне. С тога мпслнм, кад су апотеке погребне опда не треба њихов број ограничавати, иего пуститп да се шнре н развпјају, а не да се сузбнјају. Ја зиам, да је у иароду иређе владало рђаво мншљење о аиотекама, јер су у њима раније били већииом странци, и иарод им ннЈе веровао да'.1 ће им датн нравог лека јер вели: бојим се, јер мп шваба може дати отрова. Међутим даиас свет нде у аиотеке радо н ночнње да се отресе оних заблуда и врачања у намерн да се тнм од слабостн сиасе него данас тражи лекара н лекове у аиотецч. Па, кад је тако, оида мислнм, да је корнсно имати што више аиотека, н да њпхов број не треба ограничнтн, јер го је корисно за здравље народио. Што неко рече, да ће апотекарн отпћи уЧвелике варошн то ие стоји, јер кад нма два аиотекара у једном месту, онда трећн сигурно неће доћи, ако внди да ту_ме може опстаги. Ја мислнм да не може настуннти такав случај да кад већ довољно нма аиотека у .једном месту, да ће когод нћи тамо још него ће тражити друго месго где нема конкуренције, а где су двојпца ту неће нпко доћн трећи, јер њему треба да уложн пзвсснн каиптал у радњу по^ед своје стручиостн. То је једио. Друго, кад је једап чевек сам у једиом месту, који ради са таквим иослом, безутакмице н контроле оида н он се сам занемарп, нетражп нове лекове, јер зиа да нпко више не иродаје иа нема ко пи да га крнтпкује, нпио му ие може казатн како су код другог апотекара бољн лековн него код њега н разуме се, он ће чешће држатн устојале лекове. Он неће да набавља друге лекове, док не нрода оне старе. Дакле, с тога гледпшта што треба свака стука да наиредује а иапредоваће, кад јој се створе условп за шпри обпм, за кеће раснросгирање њено, ја мнслим да не треба од ове мисли, која је нзнесеиа у цељн да се раснростре што внше аногека, одустајатп, него треба учниитн, да се аиотекарство у Србнји распростре што више н за то сам да се овај члаи нримн. Ранко Б, Тајсић — Ја сам о овим законскнм изменама нре у моме говору дао довољно објашњења колико сам могао и том приликом видео сам, да је код овога закона овладало добро расиоложење као н код свнју иогребних пзмсна и донуна. Али данас овом дебатом неколико госиоде говориика хтели су, да умање нотребу ове нзмеие, хтели су уираво, да иотрсбу ове измене скрену са свнм на другу стр&ну и за то узпмам реч, да на њпхов говор одговорим, а своје главне разлоге казао сам при ирвој дебати. Г. Алнм. Васнљсвпћ одбацујо овај предлог с равлога, што хоћс да чује мншљен.о сгручњака. Ја мнслпм, да је довољно за мене а п за Алимппја, да је у том случају већи 0'гручн.ак Д. Докић, него лн г. Алнмпнје, парочнто, кад још додамо Докнћу трн лекара, којп су билн у одбору, онда иема месга оном његовом разлагању. Г. Баснл.свић казао ирп том да се овим нредлогом веће створпти више аиотеке, иего мање вели, да ћо доћн сви пз унутрашњости у Иеоград због броја становииштви. Из н.еговог говора нзгледа, да иама из унутрашњооти ие троба лекова нити лекара, ои држи, да со ми још лечимо бајањсм н корсн.см од иекаквих трава; ои мнсли да иико пе троши ншне леково, сом Ноограда н нарошп. Али то не сгоји. Ја бпх Јамолио само да со узму у вид нарочнто окружно варопш, које је сиомспуо г. Иорисапљевпћ. Нп ћето наћн у ЧаЧКу свагда у аиогскама рецонги са сола, као н нз варошн а наћн ћсто ондо молбу у Скупшпши из Чички од срезопи