Narodna skupština

- 28 МАРТА

СТРАНА 1381

Ја ово напомињем тек да се ииди , кодико су опи, опозициоиари, доследни себи, и како једно траже, а са свмм паопачке раде. У осталом, оии су говориди опште, у начелу, а нису говорили о предметима који су у питању. Истина у начелу се може говорити мротиву накнадних кредига; но овде има разлога, да се ствар друкче сматра. Даље напомињала су спа господа из онозиц«ја , да је влада утрошила некаквих 5,000.000 више преко буџета и Скупштина хоће то да одобри. Кад со каже: 5,000.000 накнадног кредита. то се говори та-.о, као да је влада садашња утрошила то мимо буџета, а пеће да се .<аже опако како стоји у самој ствари. У стпари дакле гако не стоји. Ови 5,000 000 нису утрошени 1890 и 91. године, него се ови накнадни кредши повлаче још од 187 3 (Чује'се: тако је, . . . није тако жагор). Дакде. од 1873 годпне гомнлани су ти накнаднн кредити на једну гомплу , и сад је пало нама у дго , да те кредите решимо. И сад не само да се нам пребацује да смо мн криви, што хоћемо ово да одобримо, и влада клевега, како је она преко буџета трошнла. То госнодо, не стоји, п то је права клевета. Узмите па разгледајте ове кредите и видићете, да је најмање утрошено преко буџега под радик. владом, а највншс под либералном и напрелњачком. Ја сам био и мре, а н сад сам против накнадних кредита; али кад ви узмето у обзир ову околност, да ми од 188 5 до 1890 год. нисмо имали буџета, да је тада вдадало ненормално стање у земљи, дал>е кад узмете у оцену то, да држава није могла да остане на једним исгим потребама за 5 годмна, — онда ни један озбил>ан човек не може то да гражи, да држава за 5 год. не макне ни један корак намред. Буџот је за неколико ранијих година продужаван, аз године у годину, потрбе државне расле су и подмириване, н сад се нред нас из носе кредити , да накнадно одобримо. Стоји само то , да ун оценимо и решимо , да ли су они издатци умесни, да ли је влада требала да те издатке чини, н на послетку да решимо, хоћемо ли оно што је издато одобрити. Кредити су овн од 1 87 3 године и они су у неколико оправдани, јер је у оно време било у земд>и такво стање, да ее сваке године није могао буџет да реши, и да се сваке годчне предвиде иотребе, па да се мрема томе одмере и кредити, н усљед тога је дошло ово сад пред Скупштину. И мп у Финансијском одбору нашли смо, да Су ти кредити оправдами, н молим Скупштину да ово нрими. Известилац — Ако се узме у обзир она нрва изјава г* Кундовића , да је двдаш чуо овај извештај , н ако се сравни овај његов говор, онда се може закључити, да се његов говор своди на то, да се тера опозиција само ради онознције. Кад је сам признао, да је овдаш чуо овај извештај, онда сматрам за дужност, да напоменем, откуд то долази. Ирошле године према нацрту буџета, стављено је 15 окружних начелства, рачунајући да ће се до марта месеца изиршиш администраишна подеда земље, али то није извршено у .чесецу марту, него тек у Јуду, дакле, 4. месеца доцније, н за то додази онај милијон динара више, за који се сад тражи накнадни кредит. Међутим што пребацује, што министар није тражио одмах накнадни кредит од прошде Скупштине, из тога се види такође, да је доиста пречуо и није чуо, кад се ов,*е у предлогу тврдп, да је министар потражио, али да Скупштина није могла донети о томе никакво решење. Што г. Величковић говорн о ћурчету, тозлуцима н јелецима, ја мислим, кад је била њихова владавина, кад су дотерали до тугун-кесе, они су онда у свом мезимчету „Истоку" казали: изволге сад ви. Председник — Претрес је свршен. Ко је за то, да се усвоји мишљење одбора Финансијског, тај нека седи , и ко је противан, гај нека устане ? (Сви седе). Објављујем да је усвојено мншљење одборско. На реду је друго читање предлога за измеиу међународног телеграфског нравилника. Изводсе чути известиоца. Иавестилац Ранко Петровић прочита чл. 1. Председник — Нрнма ли Скупштина чд. 1 ? (Нрима). Иавестидац чита чд. 2.

Председник — Прима ли Скупштипа чл. 2? (Прима). Са овпм је смршено н друго читање овога закона. Сад ће се гласати поименце о целом овом закопу. Ко је за закон у целипи гласаће аа, а ко је против заксна, гласаће иротив, Секретар прозива: Аврам Бељић за; Алекса Ратарац за; Андра Николић, за; Андра Љубичић за; Анга Радосављевпћ, за ; Арсепије Ирокопи. јевнп, за ; Атанасије Вучковић, за ; Благоје Божић, за ; Божа Кунатропић, за; Васа Манојловнћ, за; Велнзар Кундовић, за; Внтом. Младеповић, за; Вића Радовановић, за; Вића Радованонић, за; Влајко Тадић, за; Вуча Ннкодић, за; Глиг. Гершнћ, за; Данило Јовановић, за; Димнтрије Илнџановић, за; Димнгрије Машић, за; Димнтрије Ћпрковић, за; Драгољуб С. Илић, за; 'Бока Анђелковић, за; 'Борђе Врачинац, за, 'Бурђе 'Боровпћ, за; Живан Радосављевић, за; Жнвко Малопарац, за; Жпван Жнвановић, за; Илија Мојић, за; Јанча Јованоиић, за; Јован С. Јовановнћ, за; Јован Николић, за; Јованча Стојановнћ, за; Јоксим Павлоиић, за; Јоца Ж. Јованокпћ, за; Коста Борисаиљевић, за; Коста Диннћ, за; Коста Јуришић, за; Коста 'Гаушановић, за; Лазар Сошкоепћ, за; Лаза Лазаревић, за; Лаза Милоиановић, за; Л>уба Јоксимовић. за; Л>уба Новаковнћ, за; Л>убинко Милинковић, за; Љубом. II. Ћирпћ, за; Мата Макспмовић, за; Мика Спасојевић, за; Милан Глигоријовпћ, за; Милан Ђурић, за; Миливоје Јоснмовић, за; Мнлојко Лешјаннн, за; Милош Обркнежевић, за; Милош Ј. Богдановић, за; Милош Марковић, за; Мидуп Миљковић, за; Мидугип Гарашанин, за; Мих. Веселиновић, за; Мијанло Попопвћ, за; Мих. Ристић, за; Младеп Аксептијевић, за; Мдаден Жнвковнћ, за; Младен Марковић за: Никола Жнвадниовић, за: Никола Протнћ, за; Никола Ристић, за; Новак Милошевић, за; Навле Ранковнћ, за; Павле Сганковић, за; Нанта Срећковић, за; Пера Велпмировић, за; Радисав Митровић, за; Радоје Костнћ, за; Ранко Пегровић, за; Ранко Б. Тајсић, за; Раша Нинић, за; Риста С. Попоицћ, 1а; Оавко 'Бусић, за; Сретен Гогић, за; Сганко Нетровић, за; Станојло Вукчевић, за; Сганча Виденовић, за; Стевап Мнљковић, за; Стеван Иеиић, за; С^еван Ристић, за; Стојан Д. Рибарац, за; Сава Величгић, за; Тома Ђикић, зл; 'Годор Туцаковић, за; Тодор Радоваиовић, за; Тома Бојичић, за; Тривуп Милојевић, за; Фнлин Милојевић, за; Навле Вуковић, за; Димитрије Катић, за. Потпредседник — Изволто чутн резултат гласања. Гласало је свега 98 посланика и свп су гласалн за закон. Објављујем, да је Скупштипа усвојила у целннн овај закон. На реду је извештај одбора о решеним молбама и жа .1бама. Изволте чутн нзвестиоца. Известилац Алевса Ратарац чита: Даринка Павнћевнћ, удова из Београда, жали се прогнв решења иојно-инвадидског суда. Решено: Из молбе ове вили се, да је њен муж цок. Сима Навићевић, рањен у рату Српско-турском као наредник, за тпм је постао ОФицир, и изгубио звање официрско, а није осуђен на дегредацију, за то му је суд иниадидски досудио потпору полу иевадида као редову. Но пошто је Павићеви!! раљен као наредник, постао ОФицир, па му је за тим досу.ђена погпора као редову, а после овог отпраћен је у рат Српско-Бугарскн, као официр у чину потпоручика, и иосле овога умре у том чину, а као полу инвалид редов. За то је одбор мњења, нз иаведеиих разлога: да се породици Панићевића даје потпора; која припада полуинвалидима чина наредннчког. М. Лешјанин — Ја сматрам за дужност да овде учинпм иажљивом Скупштину, да би ово решење одборско, ако би га Скупштнна усвојила било прогнвно закону, јер инвалилскн суд решио је, да се овој жени не даје помоћ, а Скупштина бн казала да јој се да. Ја мислнм да је нравилиије да та ствар нде министру војном да се да опег инвадидском суду, те да внди да није каква погрешка учињена и да иснрави ту погрешку. Дакле, ја држим, да се Скупшшна не може упуштатн у то, да судска решења поништава. Известилац — Она има потпору инвалидску, а.ш та је потнора њеном мужу досуђена као редову, а она гражи да се досудн као нареднику. Мн смо се споразумели о овоме са миннстром војним н он је дао свој прнсаиак.