Narodna skupština

СТРАНА 1382

Новак Милошевић — Овде се не ништн решен.е иниадндског суда. Њепом мужу дата је потпора још док је жнв био, али га му је Ј .отпо^а одређена као редову, и ако је он у рату био рањен као наредннк, и оад треба да се исправп та погрешка и да јој се даје она потпора, која припада паредницнма. Дакде, овде је одбор коректно радно и није поништио судско решење. Панта Сл. Срећковић — Ја имам да кажем то, да Скупштина не може да решава коме ће да се даје потпора из ннвалидског Фонда, јер ми ннсмо за то надлежни, већ ми можемо да решимо само, да се што да нз државне касе. Дакде ако хоћемо да се да из државне касо ово што одбор каже, онда чо може бити, а ако то не стоји, онда треба решнти да се та молба упути инвалидском суду или министру војном, а друге резолуције не може бити. Велизар Кундовић — Народна Скупштина то је законодавна власт, она има само да донесе извесан нредлог, који ћс постати закон. а о томо како је распранио какву сгвар инвалидски суд, то није н.ена надЈвжност, и према томе погрешно је мишљење одборско, кад је казао да треба дати томе и томе извесну суму новца. Ми нсћемо гледати на то, да ли је та жена имала права, него је овде говор о томе да Скупштина није надлежна. Скупштина може учинитн нздагак из државне касе, а никако из инвалидског Фонда, и према томе ја држнм да је умесво да се одбацн овај предлог одборски, па да се та молба упути мннистру војном, а уннистар са инвалидским судом нска цени према податцима који су овде ноднесенн. Ђока Анђелковић — Скунштина је и до сада чпннла извесну милос 1 ињу многим лицима, која су се њој обраћала и мислим да ће се Скупштина радо одазвати и овој молби, да учини правду и да исправн погрешку, која је учињена сирочади овог покојника. С тога треба усвојити мишљење одборско. Предеедник — Претрес је свршен. Преддог г. Кундоиића, који је потпомогнут, гласи: да се ова молба уп^ти мннистру војном. Најпре ће се о овом предлогу гласати, па ако он пропадне, онда ће се гласати о мишл>ењу одборском. Ставл>ам на гласање предлог г. Кундовића. Ко је за то да се он прими нека седи, ко је противан нека устане? (Већина устаје). Већина је устала и нредлог је г. Кундовића одбачен. Стављам на гласање мишљење одборово. Ко је за то да се оно прнми нека седи, ко је противан нека устане? (Већина седи). Већина седн и за то објављујем да је Скупштина усвојила мишљење одборово. Известилац чита: Димитрије Јосић, професор београдске учнтељске школе, моли да му овогодишња редовиа Народна Скупштина изволи понова узети у претрес молбу, коју је поднео лањској ванредној Народној Скупштини. Иешење: Одбор је проучио ову молбу и нашао је: да је г. Јосић, као професор у Пакрацу, вршећи своју дужност наставничку, био велики поборник српског национа.шог поноса и бранилац православља, зашто је морао и напустити тамо своју каријеру п оставити место свога рођења ; ■ зато је одбор мњења, да му се године проФвсорске службе у Накрацу од 5 октобра 1871 до 23 ма]а 1 878 године уваже. Председник — Нрима ли Скупштнна мишљење одборско ? (Прима). Известилац чита: Мих. Чебинац моли , да му Иародна Скупштина одобрп зајам из државне касе од 7 2.000 динара, радн подизања индустрије мермера. Решсње: Одбор је мишљења, да ова молба заслужује озбиљиу пажњу, из разлога: што би молилац развпо једну грану индустриског предузећа — а то је иорађивање мерме|>а, за које се поиелика сума ноиаца из земље издавала, а сад се може на сграну извозити наш мермер. Зато одбор предлажо: да му сс гражени зајам да, ако за зајам има допољно гаЈ анције, и молп Народну Скупштину да овај предло^ одбора уважи. Војин Ћирковић — Ји молим г. изнестиона да нрочита мишљење г. министра нар. нрниреде.

Известилац — Мишљење г. министра није упућепо одбору него лично г. Милошу Вогдановићу. Велизар Кундовић — Ви треба да кажете, је ли министар саслуц<ан нли није. Известилац — Министар је узео ова акта н молбу на проучавање. Проучавао их је, проучавао је, и на крају крајева послао је једно писмо г. М. Богдановићу у коме каже, да не може да се сложи са овом молбом и да му не може дати задовољења. Који су му разлози били за то, знаће г. Мнлош. Да објасним ову ствар. Чебинад је тражио зајам из државне касе овако: да му се аа из државпе касе на његово имање тај новац кад буде имало у Управи Фондоиа тај новац, па да држава узме ту суму од ње патраг а не он, и да тако он постапе дужник Управе Фондопа а не држави. Ја мислим, кад дајемо странцима толике повластице, треба и иашем човеку то учиниги. Милош Богдановић — Ја мнслим да је погрешаи захтев г. Војина Ћирковића, шго тражн иисма миннстри иривреде. Ово је нодузеће тако, које смо ми једва дочекали, јер зиамо КО.П1КО се иовац за мермер извлачи иа страну и сал према томе то је ствар Скуиштине како она то цени т. ј. јели је то иодузеће корисио но земљу или ие и према томе молбу ди ценн, дакле ипје го ствар самог мпиистра да овом подузећу кориснос цени него је н ствир Скуишгпне. Ми као иосланнцн треба ту молбу да усвојимо. Главно је овде да се чује мишљење г. миннстра фниансија, а оа је у одбору прнстао да се ти иомоћ учинн. Уираво то ннје никаква помоћ, него услуга, ^а му држава да нз своје касе извесну суму новаца, док не добије зајам нз уираве фондова, те да тај новац врагп. Новак Милошевић — Разлози, којн су одбор рукоководили да ов) молбу усвоји, сасвнм су коректнн. Кад је доносио ово решење, казао је, ако су ф1И)анспске прплике такве да му се ложе учинигп зајам п ако молилац даје довољно гарантпје. То су два услова. Ако нма новаца то је један ус.1 ов, а другп је ако пма довољно гарантнје, п одбор је на основу гога донео овако решење. Кад би одбор донео друкчнје решење, погрешно би, значило би да одбор иеће да иоклоии иажње оваквом једиом нредузећу. Мн свп знамо ди Пмамо врло мало радннка, којп умеју и прост камен д& тешу, а камо ли п таквих радника које умеју финп канен н мермер да нзрађују. Кад би се ми о ову молбу оглушили, значило би да нећемо да поклањамо пажњу једном оваквом иредузећу. Али кад је решење одбора гакво да му се зајам може учнннти, ако то донуштају фннансиске нрплпке н даје довољне гарантије, ја не знам зашто да будемо томе решењу протпвнп. У исто времс да кажем да министар н. иривреде нпје делио ово мпшљење, него је био против тога нз разлога тога што он оваквнм иредузећима поклањи иажње само онда, ако су га нредузеле какве корпорације а не иоједнни људп. Одбор није могао доп тн друкчпје рошење него ово, а на вама стоји, да ли ћете га усвоЈите пли одбациге. Ако га уважнте штете нема него корнсги у толнко веће, игго ћете датн другпм људпма воље да се одаду на оваква иредузећа Треба јошт имати иа уму и то да је ово Србин, који тражи помоћн да развнје једну грану индустрпског предузећа и то у једном сиромашиом крају, где бн сиротнња иашла н зараде п науке да се усавршп н науке у таком раду коч! се добро плаћа. То је одбор руководн.10 да донесе овакво решење. Ја мпслнм да Скуиштипа треба да усвоји мишљење одбора. Тривун Милојевић — Одбор је руководно праву вољу Скунш|ппе, кад је донео овако решење. Што се гнче самог мншљења мннпстра народне привреде послаио нпсмом оно је неумесно и некорекгно, а шта га је на го руководнло то је његова ствлр. Ја верујем да су ово каквн Вајзлсри, Гајзлерн, Шгокови, он би друкчпје радио. Ови добнјају н жељезничке карге беснлагно, којн хоће илац како но величини нрву или другу класу. Овај човек не гражи ни-