Narodna skupština

108 САСТАНАК

- 28 МАРТА

СТРАНА 1387

да нема новаца, а Управа Фондова има свој закон, под којим условом даје новац на позајмице; и кад би мн учииуди да и овај човек добије неваи из Управе Фондова, онда сви они .ћу.'.н, који су се раннје јаоиди за позајмицу, добиди бн је можда, тек после 30 година. Ја дакле никако друкче не разумем државну помоћ, већ само у ослобођавању од плаћања иорезе, царина и осталих увозних н извозних трошкова, но помоћ у новиу не разумем ; с тога сам прогиван, да држава чини позајмицу у ово доба, кад и сама за себе мора да прагш зајмове. Вића Радовановић — Жао ми је, шго у овом питању не могу да се сложим са мпогим мојим пријатељима, са којнма сам се иначе слагао, Не могу да одобрим практнку, коју одбор мисли да држава треба да прими и да је уведе. Не могу да одобрнм тај поступак, да се чини позајмица прнватннм лицима из државне касе, у којој ретко кад и.1и никад нема готовине да преостане од редовннх издатака. Ми смо сви добили потнуно уверења о овоме што рекох; јер смо имади решен и буџет, а и накнадне кредите и зајмове ми се кубуримо да плаћамо и наше дугове; да одговарамо нашим обвезама; да издржавамо терете унутра у држави, који се морају свакодневно подмиривати и ми сад издазимо и хоћемо да чинимо помоћ, као да имамо готоиих новаца за го, па само треба решити хоће ди се дати или не ? Ја сдруге стране мисдим, да је оваква пракгика неоправдана п с гога ја не могу одобрити, са начелног гледишта, то давање номоћи, јер сви знамо да наша земљорадња, сточарстао и занати пропадају с дана на дан и ако се људи често јављају држани за помоћ, немамо ни угледних добара, И кад немамо ни 5 пара, да те установе потпомогнемо, јер чим пођемо да то остваримо паилазпмо на смегњу и управо кубуру о подмирењу бигних потреба, онда ја пе знам како можемо чинити помоћи појединим прпватним лицима, и да их помажемо у отварању оваких мајдана. Ми имамо једну позицију у буџету од 1 50.000 дин., коју смо вотирали за унапређење зем.ћорадње, заната и домаћих нндустрија. Ову реч „домаћа индусгрија" наглсио сам с тога, тпто ја управо под овом речи или нод овом рубриком нисам разу.мевао никаква рударска предузећа. Нод домаћом индустријом п оннм, што треба држава да потпомаже, ја разумем нашу домаћу индустрију, т. ј. прерађивање сировине и продаван.е истих. Та домаћа индустрнја корисна је, и њу треба потпомагати, а ру дарека предузећа не треба потпомагати давањем готовог новца, већ им треба данати повластице, чннити им олакшице у плаћању порезе и царина и све друго, што је могуће, да им се уч^ни, али не треба уиодиги оваку практику, јер ће се тнм отворнтн прата свима потраживањима разних занатлиских удружења и неких нових предузећа, јавиће се, рецимо какам земљорадник и тражиће од државе помоћ у новцу, јер, вели, хоће да отворп угледио добро, а на овај би начин имали права да чине. Го је немогуће сад учинити, јер држава треба најпре да уреди извесну банку у тој цељи, да ако нема готовине, отвори тим људима кредит, н под извесним правилима да помаже та предузећа, а никако овако: давати једнима, а другима не. Лањске године мн смо имадн две иди три оваке молбе, и ми смо их оставили нерешене, не за то, што иисмо хтели да им дамо задоволења, него за то, што нисмо ималн од куд да им по молби учнннмо помоћ, и ми смо једног молиоца нагна.ш на добар иоступак, на акционарско удружење, и ои је успео да образује акционарско предузеће, па ако је и ово предузеће корисно, он ће моћи да нађе за то капиталиста, који ће га у том предузећу потпомоћи. Он је већ успео толико, да је образонао акционарско предузеће и то предузеће треба потпомоћи другим средствима. а не позајмнцом, за које не могу да мисдим да одбор није могао да предвиди и требао је оне разлоге министроне да н он ускоји Тома Јовановић — Господо, ако се ова номоћ усиојн данас у Скупштинн, онда ће се с године на годнну све више и вишс износнти оваква потраживања. Ја управо не могу да разумем тражење овога човека. Ја мнслим, да, кад је он отварао мајдан у своју корист, није се надао на држ. помоћ, него се

надао у корист, коју ће отуда добити. Ми имамо тодике банке, а имамо и пприватних људи, који дају новац, и кад тај чопек има процењеио имање на 200.000 дии., ја мислим да он може да нађе на зајам 7 0.000 дин. Мени се чини, да ће се ово тражење претворити у шпекулацију у корист овога потражиоца. Нека му Нар. Скупштина изда 70.000 дин., онда ће за годину и две порасти један огроман пнтерес, па шта ће онда бити. Онда ће се тај човек преко неколико посланика пријавити с модбом, да му се интерес опрости, као тто је ономад био пример, па ће и сами носланици говорити, да треба да му се не наплати ннтерес, јер се није користио тим Виће можда то, да не може да врати ни глапно, а камо ли интерес. Ја мислим да онај, који узима под интерес новац не може давати другом под интерес. Ја сам видео и таквих случајева, да је неко узимао новац са 9, 10 и 12°/ 0 а није имао ни ћерамиде на кући и поверидац није могао никако да дође до наплате. Кад би ми имали отворену касу државну, те да се чини помоћ индустрији, то би било благостање за парод. Али, кад смо се мп ономад задужали са 10,000.000 дииара нема смисла да те паре унотребпмо за овакве стварн. Та сума за дпојицу и тројицу није ништа, ади за целу је земљу много, кад се овакве шгете покажу. Ја ћу да вам поменем, како је било кад смо откупили народу имање од Турака. Шта смо онда урадилн? Дали смо народу земљу да живи и да пдаћа интерес и ето пре некодико дана стадосмо сви посланици да кукамо, како држапа треба овај ингерес да опрости, јер је боље, него да капетан пзлази тамо да троши и да се при продаји цепа добош. Влада је морала да опростн интерес и кад је она то опростила, није само она то опростила него цео народ. С тога не треба да се праве овакве штете, јер може онај газда да дође да узме новац само под интерос, ге да га и он после даје по скупљн интерес. Ја мислим, да то не треба да буде н да се одбаци овај предлог. Тодор Тудаковић — Госиодо, наиш су ирограми иунн одредаба, да мн хоћемо да покрећемо прнвреду у вапред у нашој земљч. Мн до давас нпсмо ништа стварно учинпли. Пред нас долази једав српски индустријалац, не тражи помоћ да му се нешто иоклонп, него тражи новац на зајам с једним малим роком, тражи да га држава нрихвати, док управа фондова могве да пзда тај канитал, који му је одобрен. Ја налазим, да је врло мала жртва, шго ће држава за годину две иружнтп овом сри. индустрнјалцу помоћп, да своје иослове развије. С тога сам мишљења, да минисгар пскаже сад, да ли бп могла да му држава сад то учини, и ако може ја сам вољан да гласам да му се то учинн. Максим Сретеновић — Иошгована господа говорници, који су говорили у корист молиоца Г. Чебиица, готово су исцрпели оно, што сам имао да кажем. Но, иошто сам тражно реч, ја смаграм за дужност да нроговорим неколико речи ио овој ствари. Зна се да су нашн руднпци у нашој отаџбпни пунп блага п кад се то зна, онда је највећа кривица на државипцима од 50 — 60 годнна па на овамо, а та је кривица на бив. ионечнгељима п еовјетницпма, којн су нредстављали законодавио тело, што за нреме своје владавине ннсу мало више водили рачуиа о држави, но су за време своје владавпие лиферовали безкорпсно чиновништво, сиремали своје рођаке, п намештали пх на боља места, одакле ће опет они то псто нродужнти, а нису се сгарали да си| емају људе од користи за нроиалажење руда у наишм богатпм рудницима, те даиас не бп бплп дужнп толнко милиона дннара, него бп имали толнкоа може битн н внше у готовом новцу п сада наша бп земља била срећна н богата, Молилац, као што рсче поштованн носланик коме ја на његовом говору веома сам захвалаи, а у овоме су смислу још впше госиоде послаиика говорнлп, тражи да му држ-ва учпнп оио, што треба да му учини као србину, као човеку, којп је ирвп у Србијч огворио окпа иаших рудипка и то оппх рудннка, којих сувпше у нашој земљн има, који од камена претвара сребро н злато, који задржава, да се за камен, кога н сувпше имамо,не даје на страну стотине хиљада динара, што је трошено до даиас, а у исто време молилац је његову радњу