Narodna skupština

СТРАНА 13У7

Коикурсом добивено је неколико иројеката, н сада је чудно г. Јовановићу, шго оист ни један од истих ннје усвојен, већ је инак наређено једиоме од наших ннжењера, да ио свина тим пројектима ,скрпн" нон нројект иа мост! И у томс нема 11 >1 че1 а нн смешног ни неиравилиог, јер се министар грађевина могао увернтн, да нн један од нрнбанљсннх нројеката ннје по1нуно цслнсходсн. Према томе нема дакле иогрсшкг ни у томе, што је он наредио, да со, на основу иронисано! програма и мало ^ас поменутих пројеката, саставн нов пројект, који 1>е боље цел>и одговарати. Тај посао новерен јс једноме од нашнх младих ннжењера, г. Јевти СтефановиКу, којн се у оно доба вратио са странс, н којн је у својнм студијама баш нарочигу мажњу оораћао струцн о гра1>ењу мостови а о комо такођер г. Јовановн1| са свнм неумесно онаио проничинм тоном говорн. Ио овако добнвеном нројекгу, којп г. интернелант нма вољу да пазове „крпежом", усвојено је да се нма нредузстн грађсње љубнчсвг.ког моста. На основу истога учињена је п ногодба са нредузнмачем, а миннстар, когп се највнше ова ннтерпелацнја тнчв, сретан је, што се у го доба ннје десио на томе месту; јер бн му се извесно н;ебацнвало и то, да је вршио нрогекцнју нрема нредузпмачу, на којем је грађевина остала. Мннистар о коме је реч, дошао јс дакле на готов посао н затекао је раснрављеио ннтање, а њсгова дужпост бнла је само, да се стара да се посао по уговору ночне што нре рћднтн н да се што боље н снгурније нзвјипи. Сем државне железннце нн на једној грађевннп у Србијн до сада није бнло сталног државног надзора, всћ су од времена на време слатн инжењерн. да врше нреглед рада, а у томе лежн један од главних узрока, што су све досаданс наше јавне грађевнне онакве какве су, г. ј. шго нуцају п ш нуштају, што су често несолпдне н несигурне, п што веом;1 честе и велике онравке захтевају. Лако је увндетн да се овакве штетне носледпце могу нзбећп само на тај начин, ако за све време рада има сталног н неприкидног надзора, те се свака погрешка може одмах да примети и отклони. Тога ради министар грађевина, одмах од самог почетка, одредно је једног способног н ноузданог нижсњера, којп ће на лнцу места рад непрекндио коитролисати, те да се на тај иачпн ујемчн иотнуна солндност грађевине. Ово је било и умесио и потрсбно, а наглашујем узгред да је то тако код нас у овој нрплнци нрви пут учињено. Интерпелант г. Јоца Јовановнћ не може да разумс, како је могло бити нотребно, да се са темељом стубова нде дубље но што је нројекгом предвиђено, кад су иостајале тачне сондаже земљишта. Но, госиодо, тих »тачних« сондажа није бнло. Ире но што се нристунило изради пројекга земљпште је истина сондирано, но само на обали н то на неиотиун начин п са непотпуним средствнма. Такво сонднрање, јасно је, да није могло дати ноуздане резултате, а у самоме корнту речном није нн предузимато. За одређнвање дубине темеља ирн иројектовању могло се дакле постунатн само на основу тнх нодатака и по аналогнји. Иретноставнло сс да слојевн земљншта теку аналого слојевима, којн су нађенн на месгу где је саграђен жељезнички мост нреко Мораве код Ђунрије. Важно је ирн том да се напомене, да и нри грађењу овога реченог моста сондажа није извршена са ногребном тачнош11у, јер је изв])шена само за један стуб, на је онда нрсма томе цењено н онако од ока нацртано како на целом нопречном ирофилу, но целој дужини моста, слојевп земљишта редом теиу. Иа, госнодо, баш и кача има н тачнијих података од наведених, ниик се за овако важие и велпке грађевине дубина темеља, означена у нројекту, не сматра као дефннитнвио решена н утврђена ствар; јер ред којим слојевн теку, њпхов ноложај и дебљнна често се јако разликују и на иајкраћнм одстојањнма, као што нас нскуство учи. То је ствар нозната свакоме стручњаку, а дозволиће мн г. Јовановић да и ја то боље могу знатн од њега. Шта внии ја у овнм ннтањнма и морам бити коипетентинији од њега,

већ но томе само што сам се сиремао за ннжењера, а да не говорнм и о гоме, што сам о тнм стварима морао се чптањем орнјентнсатн и туђпм пскуствнма корнстнтн, и што сам нмао ирилпке да многе тсхннчке радове видим и да као ннжењер на н.нма н сам радпм, н то како овде код нас тако н на сгранп. Дубнна темеља белскн се дакле у иројекту само нриблнжно, а сваки разумаи ннжењер, ко.јн има такве радоое да вршп, зна да се II рпоп није могло ноуздаио знагн на којој ће сс котп са нстим сгитн, п да је његова дужиосг да се на ллцу места увери о иравом стању стварп, на нрсма гоме да дефиннтивпу дубпну одредп. Тако је н бнло на Љубичевском мосту. Када се са темељом нрвог речног стуба дошло блпзу коге, којаје у илану озничеиа, народпп иижењер, не смејућн узети на се одговО| ност да сам решн пнтан.е о томе на коју дубнну ваља стуб фунднрати, са свим сс умесно обратио миннстру грађевнна за унутство, реферншућн какво јс стање на лицу места нашао. Мнннстар је тада одредпо компсију од три чиновннка, који ће нспод самога стуба сондажу извршити н своје мншљење подпети. У извештај који су поднелп, као шго је го овде г. мниистар грађевина казао а и г. Јоваиовић нотврдпо, чланови ге комисије нсказалп су своје мпшљење, да етуб не треба дубље спуштатн но што је нројектом предвиђено, те је н мнннстар грађевина у гоме смислу решење ставио. Но, како је нстпм извештајем мннпстру достављено да се нстн стуб био и нешто нагао, он је сматраЈућн ту околност као доста важну, позвао грађевпнскн савет, да о томе даде своје мпшљење. Грађевннски савет, оценившн сгвар, исказао је своје мншљење, по којем од таквога иагнућа ие може бити пикаквог штетног дејства, јер не нрелазн извесиу дозвољеву граннцу. Што се иак ово десило нијс ннкакво чудо, када се зна, да се то дешава и другпм људииа, којн имају и више нскуства у извршењу оваквих грађевнна н са спремнијпм техиичкнм снагама расаолажу, и сем тога, када се узме у обзир, да рад људских руку не може инкад да оговара иројекту и рачуну са математпчком тачношћу. Дајући своје мншљење о нагнутостп стуба, грађевннскн савет наш иашао је, да то пптање није умесно одвојити н засебно ценити од нитања о дубини темеља, те је и о овоме исказао своје гледнште. Ово је споменуо н г. Јовановпћ, но он је рекао, да су сви члаиовн грађевииског савета били једиога мишљења, а то је да стуб не трсба са темељом дубље снустнтп, но што је у нројеку означено, докле је у стварн са свнм друкче, пошто су се чланови грађевннског савета ноделили у нека 3—4 иосве различна мишљења. А када је тако, које оида од тих различптих мишлења хтео бн г. Јоваиовнћ да је било обавезно за ондашњег мннистра грађевииа. У осталом, одговарајући мало час на иитерпелацију, г. мнннстар грађевнна објаснно је да мпшлење грађевннског савета није обавезно за министра, и то је тако, јер иначе не би решавао мниистар, већ грађевннски савет. Ја онет са моје стране додајем, да то мншлење саветско може у внше прилика да буде баш н иемеродавио, н оида, кад се оио од иадлежиих тражи, не зиачн нпшта друго до само нспуњавање једне форме. Да је тако можете се и самн увернти, када узметв иа ум, да грађевнискн савет састављају шефовн оделења у миннеарству грађевнна (који ио иоложају својем улазе у савет), асем њих има иеколико иредузимача (разуме се онаквих какве нх мп нмамо), па п правинцн п чиновинцн са свнм других струка. Ирема томе врло често биће иптања у којпма већнна чланова ннје компегентиа да своју оцену даде, а веома регко бнће сви ио својој сиремп надлежнн да нроцене извесно пптање. Ту ,је дакле ствар мпннстра грађевнна да оцени, у колико је меродавно мишлење грађевнпског савета, н у колнко према томе он греба нстога нри решавању да се придржава. Иа када претпоставите да је мннистар грађевииа стручњак у својем иослу (као шго вазда треба да је), да савесио води бригу о државиим иословпма по својој надлежностн, а нрн томе он Је н но закону одговоран, онда је и ио томе са свнм неумесио мншкење г. Јовановнћа, да за њега греба да је обвезно оно што каже грађевннски савет.