Narodna skupština

СТРАНА 1412

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Г. Лазар Протић јв 12—15 годииа судија; он је био судија и у крагујовачком суду, и био је судија у оним најтежпм приликам?, кад су заиста најтеже нрилнке за судије биле, и кад су судије имале да претрне највише искушење на је опет остао сталин и непоколебљив. И ко год га познаје из округа крагујевачког као судију, нико не може рећи, да је он певаљао и непоштен. Јест истина, да је то бпо Један од најживљих либера«а у Крагујевцу и да је исто тако живо радио, као што и сад ради у округу алексиначком. Ја мислим што се тај човек сад напада, да је неваљао и неспреман, то се ничим не може оправдатн нити доказати, већ хоће само да се омаловажи карактер тога човека у овоме округу. Према свему овоме мислим, да целој овој интерпелацнји сасвим није било места, већ се је покренула у тој цељи, да се против овога човека изнесе нешто, што би могло удиги шеговом карактеру. Ако пак г. Брачинац и Станко Петровић по своме знању мисле, да г. Лазар нема спремо ни способности, онда њима стојћ на вољи да се иротиву тога жале вишем суду, н тиме неће ништа нзгубити, ако то учине. Али, господо, кад се веаи, да он нема стрЈчне спреме ни способности за председника, онда је и г. министар правде требао ову ствар озбиљно да извиди, и да нам овде одлучно и одсечно каже, има ди места овој интерпелацији, а не да остави овако, да се пе зна шта је, и да се из тога после изводи ово или оно. Сем тога овде су противу њега изношене неке злоупотребе, и ја се потпуво слажем са мојим другом и пријатељем, г. Рибарцем, да се противу њега поднесе тужбе, и да се та ствар најстрожије извидп, и ако сам потпуно уверен, да апсолутно ништа нема што се наводи, јер је оп познат као човек, који је 12 —15 година као судија служио државу, служио јо часно н поштено. Ђока Анђелковић — Г. Авакумовнћ иогрешио је навео оно, што сам ја иазао иоводом ове иитериелације. Ои рече како сам ја навео, да су раднкалп учинили иеку милост лнбералима, давшн им нека иредседннчка места ио судовима. Ја, госиодо, го инсам рекао овде иред Скунштииом, н нозивам вас за сведока, век сам иазао овако: радикална странка сматрала је за дужност да буде нравична н да је нустила онс за суднје, за које је мнслно да су били сиремнн и иравични. Сад могуће је да се н преварнла у томе, алн свакојако требало бн осу/штн свс оне људе, који су несавесни у својој дужностн да би једном иотпуна иравда у земљи завладала. Што св тнче оннх другнх иавода, где се каже да ја иисам комиетитан да ничнју нравиичку спрему оцењујем, ја могу казатн ово да нисам комнетентан, још шта више да је слободно у оиште најтеже оценитн. Но опет за то не одобравам иикоме да мн може рећн како не умем да ценнм дела, јер ако ие могу да оцеиим да је ко као иравннк спреман нлн иодобан као што каже г. Авакумовнћ, онда нека мн се донусти да кажем како ја цеиим људе ио делима а не по снремн коју има. Ја нмам ирава да цеинм ношгење, а што се тиче наметн, то ја иисам нн узео да га с те стране ценнм. То је што сам имао да кажем неколнко речн радн личног обавештења. Милан Ђурић — Нисам устао да лично кога тужим, нитп кога лнчно да браним, него сам устао, само да кажем неколнко речн, као нар. носланнк, кад се ваиије иред Нар. Скупштином, да у једиом суду правде не.ма. Госиодо, стара наша пословнца врло добро велп: „иравда држи земље п грагдове." Ире него што бих одговорио на главно нитање о коме је реч, хоћу да одговорим неколнко речи господн пз оиозиције. Председник — Молим вас, госиодин-'1»урићу говорнте о ннтериелацији, јер вас нико не наиада. Милан Ђурић — (Нродужује). Ја нн једну личиост нећу иоменути. Председник — Али молим вас, говорите о нредмету, који је на диевиом реду. Оии су се довољио обавештавали, а има још других говориика, који су се јавили да говоре. Милан Ђурић — (Иродужује). Добро, ја ћу говориги само о интерпелацнји. Госиодо, сви синовп ове земље имају

нрава на држ. службу, н раднкална странка, руководећи се прннцниом сираведљпвостн, оиа је сматрала да ће се задовољити нравда ако се за председиике судова узму људи нз све три нартије. Алн, господо, свака влада а нарочнто надлежни мпннстар има дужност да мотрн, да лн су судови у нстинн чувар личне п имовне безбедности, и не гледајућн на лнце, које јс партије, од сваког суднје греба да тражи, да свакн грађаннн срнски нађе правде у земаљским судовнма. Овде се иред Народпнк Иредсгавништвом од стране двојнце иосланнка тврдн, да се чпн,1 неиравда у алекснначком суду. Ја сам, господо, мишљења, да за љубав великог начела да се нравда вршп у земљи како богатом тако сиротом, како нростом, тако и иаучеиом, да г. миннстар, којн нма дужност н моћ, кад је оваква интерпелација нала, нареди да се нзвиди је лн тај нредседник крив, нли ие, иа ако је прав да се иоклонимо — & 1а ћаићеиг! а ако је крнв, иека искуси праведну казну. Само нисам никако за то, да ноједиие лпчиости на рачун правде раде у пнтеросу ове нлн оне наргнје. Партије су госиодо, Уставом дозвољене у земљн, п ннко не забрањује да сваки своје право па бпралишту употреби. Алп, госиодо, кад смо ми ироинсали незавнсност судску н кад смо се нобрннули за матернЈално стање сваког судије, онда с иравом имамо да очекујемо од суднја да савесно своју дужиос врше. То је што сам нмао да кажем, н тога сам мишљења, да г. мнннстар треба да заштити народ од незаконигих ностунака једног судпје, и тражнм да ме нотиомогну 10 посланика (Иотиомажу га.) Министар иравде, Гл. Гершић — Ако сам добро чуо, г. Ђурић тражи да мииистар правде учини све што треба. (Чује се: јесте, то тражи) Ја сам и м.чло час казао да ћу учинити све што треба, и ради тога није било потребно никакво потпомагање предлога г. "Бурића , јер само ако ми се не верује , да ћу ја учинити што обећавам , може се такав предлог чинити, а иначе нема му места. (Чује се: верујемо, верујемо). Ја имам да кажем неколико речи г. Авакумовићу, на оно што он вели, да ја нисам ту ствар довољно испитао, и да се писам одређено изразно. Ја не знам да ли је г. Авакумовић добро чуо шта сам ја казао. Ја сам казао, да ова интерпелација, како је поднесена без Факата, без података и случајева, да на ту интерпелацију нисам могао друкчије одговориги, него што сам одговорио. На питање: је ли ми иознато, да председпик суда алексиначког води судску белешку како он хоће, разуме се, ја ннсам могао друкчије казати, него то, да ми ствар није позната, а на друго питање, што је на мене управљено, је 1и тако поступање саобразно закону ; и треће , ако је то противно закону, мислим ли ја предузети кораке? — ја сам одговорио отворено и јасно. Што се тиче оиога првог дела, да председник алексиначког суда тако ради, о томе ми није поднесен никакав податак у интерпелацији, и према томе, морао сам казати: није ми познато! Кад сам доцније добио безимену доставу, ја сам гражио обавешгење од лредседника суда, односно она два случаја што су павгдона у достави. Ствар је с тим свршена, Односно узимања спршнног правника за правозаступника, ја сам казао своје мишљење, а гако исто односпо другог случаја, који сз наводн у достави, да је председник сам решио, да нема места тражењу једнога нритвореника, да се пусти на јемство у слободу, ја сам вам казао да имају акта, да је цео суд донео решење по томе тражењу, и о томе нема ништа даље да се говори, Што се тиче даљих навода да има овога или онога, ја вам увек могу пзјавити: иека ми се ко жали, ја ћу учинити оно, што треба као мннистар да чиним. Нрема томе ја мислим, да нисам могао нишга друго казати, кад се наводи у интерпелацијн не погкреиљују. А што се тиче ФалсиФиката , ја нисам чуо , да јо било иомена о гоме ФалоиФикату. Свакојако ја сматрам , да је то тешка онтужба н кад се таква оптужба подноси, ја сматрам за споју дужност да изјавим, да ћу настати да се то испита по званичној дужности.