Narodna skupština

109 САСТАНАК —

СТРАНА 1411

избор беапристрасно, учинвв правду свима странкама у земљи. | Овде је реч о једном председнику, а ја иогу да поменем да ј је радикална сгранка доиста учинила све да задовољи правду и узеда је за председнике људе из свих трију странака, а није гледала на партизанство а ја видим а и ви сви видите, да су ови људи а нарочито у јагодинском суду страсни партизанн и грешни пред правдом земаљском и ја придружујући се осуди г. г. Станка и Брачинца осуђујем заједно с њима ваква ОФакта несавесностп у делењу правде. Стојан Рибарац — Пре но што пређем па саму ствар, о којој се води прегрес у Скупштини, сматрам за дужност да изјавим, како ми се чини, да су и ова инторпедација као и свс интерпелације упућене на министра просвете и сувише личне природе, и да, расправљање ових личних питања не иде у прилог достојанству Народне Скупштине. О самој ствари имам да напоменем. опо што сам казао бранећи принцип судске независности да од тога, какве судије суде у земљи зависиће и вера према Устану и правосуђу. И одвајајући оно што се тиче личног рада г. Лазе Протића и приступајући оцени чињеница, које наводе г. г. Станко Петровић и Брачинац, доиста то све нас мора да изненади и ја доследан оцени свију појава у земљи морам да се придружим сажаљењу таких појааа, ако оне доиста посгоје. И пошто је пала тешка оптужба против тог председника, да је учинио и дело фалсификата, г. министар требао је у одбрану достојанства суда или да дезавуира те тешке наводе или да каже да ће учинити нстрагу по званичној дужности, свакојако од његоие сгране била је потребна изјава, да се о суду пажљиво у Скупштинн изражавамо. Ако ми без икаквог озбиљног разлога, скрнавећи достојанство Скупштине, набацујемо на једнога нешто што не стоји што је либерал а на другога за то што ]е радикал, ми ћемо далеко отићи и заронити част наше земље и свега оног што је највећа светиња. Ја мислим да Скупштина ваља да одвоји понашање г. Протића на сокаку као грађанииа од радоиа његових као председника суда, јер ако на сокаку ради онакве ствари, које по строгом морално-политичком правилу не би требало да ради, то не иде у прилог несавесности у његовом званичном положају, него то је знак да је наше друштвено стање болесно. И као што има и професора, који дају деци својих противиика двојке и обарају их на испиту, тако има таквих људи и у другим струкама. Но ја нећу никад бранати те људе и ја ћу бити међу првима, који ћу тражити да се те појаие униште у самој клици. Дакле одвојите поступак г. Протића од његовог званичног рада и ако у том његовом званичном раду нађете несавесности и проневерења дужности, онда ћете у мене наћи првог који ћу тражити истрагу не по достави прнватној него по званичној дужности! Али пре но шго се то констатује ја мислим да обзири према достојанству правосуђа нарочито према одјеку, који ће таква пренагљења и страсна оцена наших судова наћи у страном свету, налажу нам да се изражавамо смотрено и обазриво према људима који врше најсветије функције у државном животу. Г. Брачинац оптужујући г. Протића на збору казао је шта су радили напредњаци а шта радикали. Може бити да се ми сви можемо смејати кад чујемо то што је казао Брачинац. Али уносити такаи један моменат кад се дискутнра овакво једно важно питање, ја мнслим да није умесно ни достојно ; јер кад би пошли тим путем, ја бих могао да извучем једнога судију који је квалификован посланик, па да му кажем: господине и ти си ишао на збор и говорио си то н то или да нзвучем каквог префесора и свештеника, па да и њему учиним оправдане замерке за понашање на зборовима и агитацијв. Али ја мнслим да тај правац наше политичке борбе, ако је штетан. треба да прастане, нарочито сваки посланик треба да се устручава да у дебату, која се води у Скупштини, уноси ствари личне ирироде. Јер на тај начин посланик доказаће да разуме погпуно своју посланичку дужност, да је достојан претставиик народа и да разуме позив и достојанстио Народне Скупштвне. Сводећи свој гоиор ја имам још да изјавим, да што се тиче способности г. Протића, ја мислим да бн се могли да уздржимо од критике нарочито кад је ту способност документирало једно

уставпо тело, изабравши га за председника. И ја мислнм да не личи ни г. Брачннцу ш» г. Станку да његову способност спуштају на ниво способности једног сељачкот кмета, јер ако би пошли тим путем, онда би отворили врата недостојној оцени послова народних послаиика, у којој би се могло казати да тај н тај посланик није достојаи да буде ни кмет, а отишао је у Скупштину. Немојте тим путем ићи него браните ствар и начело и ако има људи, који газе то начело, тражите да се казне, али уздржавајте се од свега, што би могло да бацн на ваш рад ружну сенку пристрасности и несавесности. Јован Авакумовић — Ја немам потребе много да говорнмо о овом излвшном предмету. И ако ннсам мнслио да говорим, али ме је говор неколико посланнка изазвао да и ја кажем неколико речи поводом овог предмета. Г. Станко Петровић и г. Ђока Брачинац узели су на себе ту улогу да цене способност Лазара Протића; они мисле да су доиста спремни да кажу своју оцену о томе да ли је тај човек способан за председника суда или не. Г. Брачинац навађа како аиелација мења пресуде алексиначког суда и из тога би хтео да изведе, да је тај човек неспреман и неподобан. — Ја кад бих био на његово место и кад би видео, да моје правничко знање г. Брачинац и г. Сганко Петровић оцењују и кажу да сам неспреман и неподобан, — ја бих се на то насмејао, јер знам, да ме цене људи, који у правничком знању апсолутно ни појма немају. Г. Ђока Анђелковић казао је неколико речи и хтео је ово да каже: да су нам они (раднкалн) учини.ш милост, што су нам дали неколико председничка места по судовима (чује се: није тако). Никад ни један од нас нити пак појединац, ннје дошао на то место по нечијој милости, већ је сваки тај па и г. Лаза Протић дошао по избору од стране оних тела, која по Уставу имају право да га бирају, и зацело, они који су га бирали, знали су да он има спреме и за то су га бирали И нрема гоме одпада она оцена г. Ђоке Анђелковића јер он није компотентан да цени људе у правној струци. Ја могу г. Ђоки да прнзиам да у просветној струци има знања, алп кад он у више прилика хоће да изађе као правник, који хоће да цени правничку спрему и подобност, — онда мислим, да јако греши, кад су они људи, који су највише тело у земљи казали, да је овај човек способан и квалификује га као спремпог и способног. У осталом, што се тиче понашања г. Лазара Протнћа ван службе и п1то се представља да он иде по зборовима и да је партизан, — ја мислим. да се са страие радикала не сме то пребацити ни једном чиновнику, кад знам, да су радикали — и пре и сада као чланови већине, као људи који иду уз владу, непрестано ишлн по окрузима и зборовима и намуштали по 2 — 3 месеца своју дужност. То су дакле чинили и професори и учитељи и сви остали чиновници, који су припадали радик. странци. ПроФесори нису ишли на своја предавања него на зборове; такође има и свешгеника, који нису ишли на службу божнју, остављали цркву и ишли на зборове. Они истииа имају на то право по Уставу, али то онда, кад не врше своју редовну дужност, а није се смела дужност напустити. И ми при свем том што смо знали да немају право да напуштају своју дужност, ми смо ииак мислили, да имају прара на то и нисмо им ништа пребацивали и замерали. Ви пак хоћете овде једном председнику суда, који није никад напуштао своју дужност нити је пак на штету своје дужности држао зборове. Ви хоћете да пребацујете том човеку и кажеге, да он греши кад иде своје праио да употреби као и други грађанн. Па што ви то не пребацујете| н не кажете вашим председницима и судијама окр. судова, проФесорима, учитељима и у опште чиновницнма, који такође иду и држе зборове у вашу корист, него пребацујете једном човеку који је случајно либерал и није са вама и нападате па њега, што тај човек употребљава овоје право које му Уотаи даје, и пде на зборове као човек, који припада извесној политичкој партији. Сем тога, из тога изводите да он мора бити нартизан н при суђнњу и да неће стојати на гледишту чисте правде мри изрицању правде. То је недостојно да се политнчки противници нападају па тај начпн.