Narodna skupština

НАРСДНА СКУПШТИНЛ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЧЛАЗИ СВАКИ ДАИ ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА — ♦—►ПРЕТПЛАТУ ПРНМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМ11АРИЈ А

ЦЕНА ЈЕ .1ИСТУ: ЈА СРВИЈУ 6 ДИН. МК0КЧ110 ОД ЈКД110ГА ВРОЈА 0*10 ДИМ. ЗА ОТРАНК ЗКМЉК ПОШТАПСКОГ САВКИА 15 ДИП. МКСК'1110

г/РЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРи: Р анко П етровић, Д оврослав Р ужиђ, Љ уб . П. Ћ ирић.

Број 156

СРЕДА 15 МАЈА 1891

Година I

110 САСТАНА^ 30 марта 1891 год. у Београду

ПРЕДСЕДАВАО НАЈ11РЕ ИОТ11РКДСВД11ИК Паја Вуксвић А ЗА тим иотпредседиш: Димитрије КатиБ СЕКРЕТАР Станојло Вукчеви^ (НАСТАВАК)

(Одговор на ннтерпелацију : Ст. Виденоопћ)

Ја сам ишао по округу, питао кмвтоно и нико то нијс знао. Госп(Јдо, зар можо ко еад да крнви народ и да он плаКа те накиадне ио њега теротне трошкове? Нема никога који би могао то да учини. Кад су упропашћени 250.000 дин, тражено је по други иут 2 50.000 н по трећи нут толико, тако да те касарно коштају парод преко 7 50.000 дип. а не могу да послуже војсци, јер опа пропада у тим касарнама. Народ је поднео сне те жертве , сад да лн праведно или ноправедно , тек поднео пх је. Народ јо теслимио држави ге касарно, како су то нашли инжињери и други стручни људи. Питам ја, г. 'Гому. ко може да натера народ да плаћа те касарне? Ја мислим, ла нема иласти која може то да учини. Разлози које су изнели наши другови, са свим су на свом месту, а резолуцију г. Рибарца треба усвојити. Ја сам за то п ча то ћу гласати, да се пронађо кривац а што се тичо понранака касарне, нека со држава за го по. стара, јер треба знатн да јс народ због много терета поднео Алекса Ратарац — Ја нисам ни мислио да говорим о овој ствари ; мене со слабо тичу те касарне, али кад се повела реч о томе, и кад пма дне резолуције: једна госп. Богдановића, друга Рнсте Иоповића, оида сматрам за дужност, да и ја кажом нсколико речи. Пре свега, ја имам да изјаиим, да се потпупо слажем са г. Рибарцем, односно лчФерација и грађевина, и да је опраи дана сумља. — Лпферације, грађевине и мннистри то су допуне кајишарлука. Што се тиче предлога Рпсте Поповића, да се образујс комиснја, ја пристајем, да се она образује и да се ова ствар извидн и да се пронађе прали кривац гоме; и нека се од њега тражи, да то плати, а ако нема да плати, онда нека се ииди, шта треба да се ради. Али да треба осудити онога да плати, који о гоме није питан, ја мис.иш да то није праведно и да није заслужио, и да тако не треба радиги. Они траже касарне,

и о томе излазп указ у Срп. Новинама, н мп сад не можемо да тај укав тргнемо натраг, а оно што рече г. Станча Виденовић, да народ није пптан, п да со нзненадио, кад је нрочигао указ о томе, он је као кмет требао да води рачуна о томо, п сви тада ти кметоии требали су да протестиују протии тога, и да томе стану на пут. Ја мисли.м, да то но треба да плати онај, који није питан, нити је за то крив, а то је држаиа, и ми не можемо пристати и рећи : хајде државо ги плаги ово, платн оно; и кад би све то платнли, онда би имали леп буџег. Ја сам дакле, за то, да се образује комисија, да се пропађу кривци, и да они плате ово, па ако то не достигне, онда онн сами да .»оплате. Ја не могу гласатн да цео иарол плаћа за ове касарне. Коста Борисављевић — И ја ннсам мислио да говорим о овој ствари, да нијо пало нсколико речи од стране г. Томе Бојичића, који роче: да је народ пз ових округа нмао у ииду сиоје прииатно интересо, праввћи оио касарне. Господо, ја не знам да су ималн то у виду, правећи ове касарне, алн знам, да кад су прављене касарне у Пироту, да јо онда било опсадно стање, и да су л.уди убијани без судских пресуда, н то од кога? од страно дрЖаипо власти! Ја знам, да је со хтело, у сваком округу да нодигне по једна касарна, само да се помоћу војне силе одржи тиранија н деспотизам. Пре свега, касарна у рудничко.м округу није со пралила, што је потреба захговала и што је то народ хгео, него за то, да одрже деспотизам, н можда опет не бн успели, да се ова касарпа градн у Горњом Милановцу, да нису 14 —15 људи, из качерског среса нослатн преком суду 188 4 год. Касарно су потребне, али оне треба да буду у великим нарошима, гдо ће морал бити јаче зашгићон него у мањим местима. Против подизања касарпп у малим варошнма стоје и лругн разлози, којо овде ноћу да помеием. Факт је, да су интелигентнп људи борилн се прогнв нстих и да пису усполи благодарећи преким еудовима. Према томе ја икам да кажем ово: да кад ви узмете на ум, да су појодини окрузи нравплп касарне прогиву своје воље, онда ннје право да на тс округо ударају ноии памети, кад онн нису криви што су ове касарне усљед злоупотроба рђаио направљене. С тога, дакле, правда захтева, да ми донесемо јодну такву одлуку, којом ће се ићи на то, да се прави кривци пронађу и да се та сума наплати од њих, а у колико не може од њих да се наплати, оида остатак да падне са терет државне касе. По моме мишљењу, не може се та сума тако лако наплатити од оних, коГи су кривци што су ове касарне овако рђаво оаграђепе. Кривци су сами инжињери и ове су крнвице застариле, али може бити овде ппгање о накнадп штето и за то ће нам стајати одговорнн нредузимачн и они, којн су правили те