Narodna skupština

СТРАНА 1418

касарне. А хоће ди се та сума моћи да наплвти то је у питању ? Ја бих модпо Народну Скупштину, да имамо у виду оно што јд мшшстар војнн казао." да је комисија одређена, да јс констатовала нзвесне злоупотребе и да је то питање пред правничком одбором, који ће то да реши са правног гледишта, да ли се може постићи оно што држава жели, да дође до извесне накнаде због оннх злорпотреба, којима је оштећена. Сем тога, ако Народна Скупштина налааи да нема довољно гарантије у тој компсији, онда може да се одредн нова комисија, која ће ту ствар да извиди, али с тим, ако се не би могла да наплатн ова оштега, онда да се то исплати из државне касе. С тога бих молпо Скупштину, да усвоји г. Ристину резолуцију. Мпнистар војни Рад. Милетић — Г. Коста Борисављевић рече да је иекада ирипремано све, па и касарне у земљп за ојачање војске, само у тој дељн да се одржи деспотизам у земљн. Донста, госнодо. војска је та сила која може и много добра и много зла да почннп, према томе, како се она упогреби. Она је мач оштар с обе стране и Усчав је јединн, којн одржава и њу и све факторе на оиој виснни н у оним дужиостпма, које су пм проинсате н које вршећн, одржавају нравилаи ток у животу државно-народном, а с тпм снаже снагу зелље и благостање н морал уздижу. Изван ових граннца не ствара се снага већ слабост. Ја не могу мпслитн да иредговорник нратећн развнће наше војне сиаге створнјо убеђење да је се хтело да војска вршн улогу иротпв иарода н да је са тога иастојала да се она днслоиира ио свима важннјпм местнма у земљн. Такву дислонацију нзазвала је војна оргаинзација п што је војска дпслозираиа по батаљонпма, то је са тога, што се можда мислнло, ла сад сс мислн, да ноједннн батаљонч треба да буду у кругу својих тернто. рнја. То захтева система рекрутовања, снстема наставе и миоге друге радње мпрподобске... Може бнтн да је неко пмао н ону намеру, коју г. Борнсављевић напомену, али за го му пнје бно нотребан овај т. зв. тернторијалин распоред трупа, јер за такве иотребе, не чини нншга хоће лп да буде овде нлн у Нишу, јер ће он увек да послужн таквој цељн, ако бн се таква ситуација сгворнла плн ако бн државин факторн нашлн за нужно, да н на ту цељ употребљују војну снагу. Но мислнм да се то није хтело овнм, већ је се настојавало да поједини окрузи поднесу новчане жртве, иошто се то ннје могло да се државннм буцетом да осгварн. Дакле, то сам хтео да кажем односно те мислн, да је се војска хтела да уиотребн као срество за одржчње геспотизма. Коста Ворисављевић — Ради лнчног обавештсња молии да кажем неколнко речи. Потпредседник — Изволте. Коста Борисављевић — Имам само да одговорим г. министру војиом, да се и иређе, а и сад ири грађењу касарни ипје облнрало на то, да се снновн гра1)ана једнога округа вежбају у касарнама варошн тога округа. 1'осподо, ја могу рећн, да нпти се то нређе имало у внду инти се нак то данас има у виду. Министар војни Раша Мидетић — Не, госиодо, ја вас могу уверитн, да је те тежње п нре бнло, она п данас стоји н она ћс н остатп. Војин Иирковић — Народ округа пиротског нрирезом саградно је ту касариу, алн ви зиате, господо, да те касарне не прннадају нироду тога округа, иего држави. Држава је нзвадила таипју на своје име. Мп треба да будсмо с њиме иа чнсто. Ја бих уппгао господу преДговориике, којн су говорили нротив резолуцнје Мпл. БогдаИоппћа п Р. Ноновића, кад су те з) раде лржавне, иа оспову ког закона можемо ми силои да пагерамо парод тога округа, да он сносн тереге иа онарвку тих касарна. То нс може н не сме бнти п зато ћу гласати за резолуцију г. 1'исте Поповнћа.

Стојан Станковић — Тешко је о обема резолуцпјама говорнти. И кад већ човек мора да се одужи за једиу или другу, ја ћу да кажем своје мншљење. Народ, који је иодигао те касарне он је пристао иа то драговољно илн како му драго и ја ћу се сложнтн с г. Т. Бојпчићсм даје сам народ нрнстао иа иодизање тнх касарна, алн лепо и кад је он прнстао, онда је он знао нашта прнстаје. Он је могао да нристапе само на оио, што може сам да иоднесе, на тако је н било. Кад се народу једнога округа каже: нредрачун износч 300.000 дннара, он ако може ту суму да ноднесе он нристаје да се нрирезом иокуии. Прирез се покупн, рад се сврши н по свршеном раду касарва прелазн у држ. својнну. Сад на основу кога нрава мн можемо да осудимо народ да илатн више иего што је обећао, а нсто тако не греба ни државу осудити док се крпвац пе пронађе. С тога ја бих бпо мншљења, да чреба усвојити једиу од резолуција, да се само кривац иронађе ако се може, а тек после ћемо решитн, ко ће то да илати, а онда ја ћу увек бптн мпкљења да се ннкако не осудн народ, јер он је нлатио онолнко, колнко је обећао. Триљун Милојевић — Сам почетак рада ненравнлаи је. Чнја је војска? — Сриска а ко ирави касарие? — Ноједини окрузи. Но тој апалогијн минпстарство је требало да пде иа руку томе, да сваки округ пма своју касарну ; али, госиодо, из темеља, из фундамеита, погрешио је рађеио. Како је то ишло врло леио казао је г. К. Борисављевић. Зна се, какве су деиутацпје биле, зна се, ко је денутације те иредводио, зна се, како су кметовн нз својих личипх рачуна воднли на зборове људе п добијалн прпсганак од иарода да се касарна нравн. 0 томе је већ говорено н нзлишно је внше говорнтн. Но у главном, ја нмам ово да прпметнм. Касарне су државие и ја не могу ннкако ставнтп на то земљиште, да касарне треба да праве ноједннп окрузи; касарне су једиа државиа потреба у њнх долазе нашп сниовп п пз Моштанице н из Косјерпћа као н нз Београда н Крагујевца н да је среће не бн грелало те касарне да граде н ираве некп ваљевцн, рудннчани, иироћанн н т. д. Г. Тома Бојичић рече, да је народ сам дао свој нрнстанак, да даје иотребиу суму иа иоднзање касарна у поједини окрузима, ја сам вам иаиоменуо како је то било. На иослетку, госиодо, што је бпло то је свршеио; оии су веселиицп нристалн те се нрпкуиљеиим орирезом касарие подпгиуте; али, господо, не могу ннкако нрнстатн на то, да сад, ако нма неких оиравка на тим касарнама, да то иадне на терет ноједииих округа, иего треба да падие на терет државпе касе, јер су те зграде и нрешле у државну својину. Ја држпм, да друкче ие сме н не може да буде. Што се тнче извиђања злоуиогреба нрн грађењу овнх касарна г. Рнбарац врло је леио казао: треба одредитп комисију да пзвнди ге злоупотребе п да она иохвата кривце. И ако можемо бити у напред сигурни, да од крчваца неће моћн држава иншта да иаилати, јер знамо како су ,солиднн и иашн предузимачп н инжнњерп, којн умеју да препишу све што имају иа жене, алн ппак бпће велпка добит кад се бар зиа на чнсто који су кривцн. А као што рекох, шго се тнче овнх доправака, не могу ннкако бнтп мпшљења, да оне иадну на терет ножаревачког плн другог којег округа, кад у •ге касарне иде н мој спн, н сниови пз свију округа, н оправке тих зграда треба да надну на терет државе. Јован Николић — Резолуцнја, коју је ноднео г. Мнлош Богдаиовпћ са свпм је умесна и треба је усвојпти, н мене не осгаје много што да кажем, ношто је о овој стварн довољно говорено само хићу да одбнјем ирекорн Томе Војнчпћа што ои рече у своме говору да је иарод из иоједииих округа у којпма се данас налазе касарне сам н тражио да се те касарне подигну. Како је бнло у другпм окрузима ја не знам, алн за округ инротскп зпам, да нар.д ннје нитан шгги је тражеи од игрода иристанак, јер су касарие иодпгпуте, кад је бпло ванрсдпо стање н прекп суд у целом округу ииротском с тога дакле наводи Томе Бојичића неоиравдаин су. Нрви нредрачуи за ипротске касарно бпо је 50.000 динара. Доцнпје од народа иокунљено је 70.000 дннара, норед