Narodna skupština

СТРАНА 1440

је свима, да је тај човек у више ирилпка протериваи из земље н ако се ие варам узастонце 7, 8 година живео ,је у нностранству. И нрема томе, што ннкад ни један корак ннје учинио но коме би се могло реКи, да је срп. ноданнк, јер пнкад ннтн је тражио заштите у нашој власти инти је тракио да се уинше усри. ноданство, нитије кадгод какве грађанске дужности вршно. Огуда следује, да није као срн. грађанин нн нротеран, јер то но закону ие би ни могло битн, но као човек који ннје српскн грађаиин. 11ри том изјавл.ујем г. интериеланту, да овога г. Васу Иелагнћа не сматрам нп за тако важна пн за тако оиасиа, да се у н.ему мора толико илашити н брнгу водити. И кад би се он с молбом обратно да жели да се врати у Србнју ја иротив тога не би имао ништа. До сад ои то инје учиино, него је у два маха, н ако постоји извршиа пресуда, покушао да преко граннце пређе нејавивши' се иикоме п пе тражнвши допуштења, а разуме се, да ја то нећу нииад допуститн, да оп то самовољпо чпни. Алн онет нонављам, кад би се он обратпо смолбом, да же.ш да се врати у Србију ја ие би протнв тога нмао нншта. Пора Максимовић — Господо, морате прнзнатн да се на ову ннтерпелацију доцкаи одговара, када се то чпнп после два месеца. Сем тога нризнаћу н сам да је мало и незгодио, да се сад водн реч о овој интерпелацији, а у времену кад је у моди, да се спремају већа прогонства, јер онда н прогонство Васе Пелагнћа изгледа са свим мала и сигна ствар. Али, госиодо, кад сам ја ноднео ову ннтерпелацнју, којом тражим објашњсња због прогонства В. Пелагнћа меие у томе ннсу руководнлп ннкакви субјектнвни разлози, иего ме је ру коно,1 пло начелио нитање: да ли се може једаи грађаинн једаи Србпн ирогнатн. Ву, госнодо, кад хоћемо гакио нитање да раснравпмо, оида не треба иичега субјективног да упоснмо у расправу тога пптан.а. Сваки од нас може иматн засебно гледнште о Целагићу како ко хоће. Али овде не може доћн у дискусију нитан.е какав је Васа Пслагић као књижевник, као нолнтичка лнчпост, као иатрпота, о свнма тнм нитањнма не можемо мн овде водитн реч, него само о томе, далијемогао бнтн прогон.еи. Начелио да се зауставнмо само на томе ннтању и о томе својс мишљење допесемо. Ја кад сам ову интернелацију поднео, Ја сам је с те тачке гледншта н нодпео, да сс питање са тога гледишта н развеглн. Јер кад је у питању новреда једног нрннцииа онда не сме Нар. Скуиштнна да се ннта, ирема којој Је лнчност учнњено? Витања се морају начелио раснравити без обзира на лнчностн, јер ииаче бн нзгубили терен, који Скуиштипа треба да има при расирапљању оваквих пнтања. Мене као иослапнка тиче се је лн власт, је лн минпстар иовредпо један нрнпцнп; нрннцнп нротиван Уставу п закоиу и кад иа то напђем оида сам дужаи да у одбраиу иротпв тога устанем, без обзнра на личпост. Сматрао сам за нужно да кажем овс мотнве моје о нитерпелацији, и ако Нар. Прсдставннштно одвојн све опо што може битн субЈективно, онда ми нзгледа да ће Нар. Иредставпииггво наћн нравилиу гачку за решење овога нитања. Вро свега, госиодо, мииистар сам у одгонору свом ннје казао, на оспову којих је закоискнх одредаба нрогонство нзвршено, а нрн том моја нитернелација има тенденцију, да со каже, да лн се сматра, да лн јс го нрогонство нзвршепо по законима н но којим законнма. Ја ћу нрво, да узмем оно: да ли је Васа Пелагић страи подаиик н нредпостављајући да јо се г. мннистар одбраиио трснутно, онда оист да нндпмо да лн јс постуиљепо ирема зиккну? •За све те случијеве закои јо нредвидео, како греба расправљаш то ннтање п но § 320 н 343 кр. зак. стојн ово: ди странци могу се протсратн нз збмље, који не могу ноказаш, ди уредно зиннмашо пмају не1| морају да падиу па тереч оиипине. Дакле ироторинан,с сграпих поданнка из Србнјо миже да буде само у том случају, ико они номаЈу уредног зани- 1

1 мања, на да не би пали на терет онштинн у којој живе, онда се снрам њнх уиотребљава горња мера. Кад је тако, ја мислим да овај случај не може се од| нети на В. Велагића, јер је он живио од свога књижевног рада. То је нстина рад своје врсте али у главпоме тај је рад бсзобшра иа његову вредност нмао своју публику, своје чнтаоце. Сад ако се сматра, да су тн његовн радовн опасни, да пх треба сузбијати, онда их треба сузбијати срествима дозвољеиим ; треба пх сузбнјаги штампом, среством збора, књижевним расправама па најзад, ако у његовим радовима има мпслн, које долазе у сукоб са законима земаљским. онда га треба дагн суду и да од њега нскуси нраведну осуду. Алн нн у ком случају не сме се употребнти нрогонство. Мени пзгледа да је ова мера употребљена спрам Велагнћа за то, 1гто је он као књижевипк, као полнтичар заступао извесан правац, којп се ннје доиадао меродавним факторнма, те су онн н нашлн за пужио, да се иа показати начпн отресу овог човека. Ја држнм, господо, да кад се ми хвалимо да живимо под иовнм Уставом, у добу слободе, онда ми морамо у свакој прилпцн глсдатн те да фактички го и утврдимо и да никакове реокцпоне мерене унотребљавамо противу ма какве ндеје. Идеје нека се нзмеђу себе боре, иа нека н победи она која је логнчна н разумна. Ја бнх у овом случају као раднкалац имао да скренем нажн.у радикалне странке на онај факат да је и осннвач раднкалие странке гоњен због идеја. Радикална странка то је осуђнвала п задобнла је за свој нрограм народ даље ге с тога п ми морамо бнги толерантни нрема ндејама, и ако су нам чнје ндеје иротпвне, мп их можемо сузбијатн редовним средствима. Но, господо, још једиу неиравнлност морам да изнесем пред вама. Васа Пелагић био је нод судом за извесно дело, и пунгген на јемство, н то зна н надлежпа власг. Ја то стављам па терет г. миннстру његовим властима, јер госиодо, не можо се казатн да је једна радња добра у земл.н, кад се зна да један човек, којн је оптужен за нзвесно дело, п нма да одговара за крнвицу, да се тај човек нрогони из земље. За мене је то јасно да је то злоупотреба и г. министар дужаи је да предузме законске мере нротиву таке власти. Сад ћу прећн на чисто законско пигање: да лије Васа Пелагић наш ноданнк нлн не? По законнма, којн у овој земљи постоје и вреде, и но једној уредби, који важн, он је наш иоданик, јер ево шга се но чл. 10 зак. о устројству онштина п оиштин. власти вели : „сви хришКани, који до/}у из турских области у Србију, сматрају се за с)шске иоданике, ако су доброг владања и алаКају аорсзу Ова иатрнотичиа мера иотекла је из тежње, да Србија буде центар свпју Срба из турскнх области, те је па тај начин н сгворон услов за лако стунан-е у срнско ноданство. Но, госнодо, мсни изгледа, да г. мнинстар иије обратио нажн.у на ту уредбу и тај специјалаи закои којн иосгоји од 1864 годнпо. Васа Велагпћ дошао је, кад јо тај закон владао, и већ но том закону он јо ностао члан оиштнне, у коЈој јо био. То је, госиодо, јасап смисао зчкона, н у то се но може сумњати. Но, сад нмам да наиомсием, даје Народиа Скуиштниа имала такан једаи случај 1881 годние, н раснравнла је једио такво нитање. Тада јо бнло доста раднкалних нослаинка, који су снојнм гласом решилн то ннгање, а то јо била молба неког Јонанчо Стојановића. (НАСТАВИЋВ ск)

Одгоморпи у,„д 11ип ,» 1111К0 , |()троии|1

ШГДМИА 1СГАЛ>. ОРИОКК ДГЖАНИК ШТАМНДРИЈК