Narodna skupština

СТРАНА 1442 НАРОДНА

вори : не плачем ја што је мене жао Србпна, него за то што ће сутра II самнои гако бити. Бојатн се, да, кад се отворе ти нутеви за нрогонство да се то не остварн за многе. Господо, знам добро да је бнло времена до скора, кад су и меие нз Београда прогонили за В. Моштаницу, и овет сутра даи нозивали на одговор у београдску полицију као каквог мангупа. Сем тога ја би у овоме ншао још и даље. Ири.шком оне дебате о фатими, начелннк се Вукомановнћ казни, иремсшта се, што је учннио једно дело незаконо. Тако исто ја, бих и овде тражио, да се казнн оиај чнновник, који је Нелагића беззаконо и протнв-уставно протерао. Кад то кажем, ја имам јаког основа и разлога; што ви не тражите то је ваша ствар. Сем тога, знајте госиодо, да Васа Пелагић, не само да плаћа порез него је прошле годпне бно н кандндат за посланика у рудннчком округу. (ЈКагор). Дакле, ја сам за то, да се казне они, који су га иротив-уставно нрогналн Пелагнћа памато био и г. мнннстар. Председник — Оглашујем, да је претрес свршеи, стављам на гласање предлог г. Пере Максимовића, који је нотпомогнут и који овако гласи: Народна Скупштина нреко ове ннтерпелацпје прелазн на дневнн ред с тим, да жели, да надлежне власти не спречавају г. Пелагићу новратек у Србнју. Ко је за овај нредлог нек седи, ко је против нек усгане. (Већнна седн). Оглашујем, да је Скунштина усвојиаа предлог г. Пере Макснмовпћа. Изволте чути одговор г. миннстра иредседника наједну интерпелацију. Председник мин. савета Н. Пашнћ — Г. М. Гарашанин управпо је питање на нредсед. мин. савета поводом објављеног протокола, којн је закључен између Њ. В. Краља Мнлана н краљевскпх намесника од 23 фебруара 1889 год. Питања ова гласе: I. Је ли овај уговор у сагласности са Уставом земаљским ? II. Има ли још оваквих уговора са Њег. Вел. Краљем Миланом ? III. Сматра ли их као обавезне за себе и земљу ? IV. Мпсли ли Влада допустнтн, да се државна снага унотреби за извршење ових уговора? Поводом ове интерпелације нмам да кажем ово : Протокол између Његовог Величанства Краља оца и краљевскнх намесннка постао је услед абдикације Краља Милана. То је бнла прнродна последица иосле једног таквог акта, нарочито, где не постоје дворскп штатутп за случајеве, који се могу деснтп у кругу владајуће дннастије. Тим протоколом регулисани су некн односи, који су се тицалн чланова краљевског двора. Но што се владе тиче, она може изјавити, иред Народним Представништвом , да се она руководи у државннм нословима једино и само Уставом, земаљским законима п да ирема томе не може бити говора да ли влада сматра овај протокол као обавезан за себе и земљу. Сем тога влада не мпсли употребпти ннкаку сплу државну за одржање овога протокола, на коме влада ннтп има иотписа нитп је то један нротокол , који има законску снлу за целу земљу. Помеиути протокол имао је обавезну снлу, у колико се он не би косно са ностојећнм законнма само за потииснике, али сада после усвојене резолуције скуиштинске 011 губи и ту силу за иотииснике, јер место њега долави законита одлука, која је обавезна за сву земљу. На пнтање: да ли овај протокол стоји у сагласиости са Уетавом или не ? можемо само толико казати да влада ннје имала мотребе да испитује је ли иротокол сагласан или не са Уставом, јер није долазнла до те ирнлике да га иснптује пошто сс оиа, као што сам нзјавио, руководи у својпм др-' жавнпм пословима једпно Уставом н закоиом. Према томе она се не може уиуцпатн да исшпује тај шотокол, је ли у

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ сагласности с Уставом илн није , тим пре што она ио том протоколу не радн. На питање: нма ли још каквог протокола или не ? мп можемо, у колико нам је познато , тврдити да другнх протокола нзмеђу намссннка и краља оца нема, а ако би их и бнло онн ннсу обавезни ии за кога у овој земљи, за кога важе закони и Устав. (Чује се: врло добро). Према томе држим да ће се и сам пнтернелант задовољнти с овпм мојп одговором и да ће га Скупштина иримпти к знању н прећи нн нрости дневни ред. Милутин Гарашанин — Господо, кад сам ово питање упутно на министра председника, није ме ни мало руководнла намера, да стварам забуне Скуиштинн н влади и да се пред Скупштином мојнм говором размећем. Разлог, који ме је покренуо, много је озбпљнпји н чнни ми се, да је ствар, о којој је реч, и одвнше значајна , да је сувише важна и заплегена, те да не бп требало пустити ову сесију скупштинску, а да се она не пзвсде на чпсто. Влада је, госнодо, одговорила, колико је одговорптн хтела п могла , н са свим је све једно и за њу н за Скупштниу, да ли ћу ја — сам у овој Скунштннис тим одговором битн задовољан нлн не. Алн ја сматрам за дужност, да Народном Представнпштву образложим побуде, које су ме нокренуле да ово пптање учиним. Кад су званичне новнне, 16. Јан. ове године објавнле овај уговор, закључен 23. Фебруара 1889 год. — с једне сгране између бив. Краља Милана н с друге између Краљевских Намесника, признајем , да сам се веома изненадио , не тиме што тај уговор постоји, јер сам знао да постоји , него сам се савршено пзненадио садржином његовом. Мислно сам, да кад тај уговор већ постоји, да ће битн са свнм личне прпроде, да ће битн у неку руку последња ирепорука Краља, који са ирестола снлазн, људима, који се до престола уздижу, и којом нм препоруком оставља у аманет свога снна, свој иарод, своју земљу. Само сам тако себн н објашњавао , зашто се тако дуго тај уговор у тајностп држи. Међутим признајем, да сам се иреварио. Тај уговор, госнодо , тај споразум пли протокол закључен је н држао се у тајноети нз сасвим друтих побуда. Јест; ја сам мпслно , да је всћ са овнм нашнм новнм Уставом прошло време , кад се могло којекаквнм позадннм мајсторима и тесногруднм рачунима пометати кнвот народни и његово правилно развијзње; мислао сам, да ее наша Србија већ једном отргла од личних спекулација н узнела на ону виснну , са које нма н нрава и разлога да гражи од сваког од нас , да је у границама своје физичке и умне снособностн послужн , а да јој нико никад нема ирава за то свој рачун на да нсплату иодносн. Тако сам воровао, алн тако у стварн ннје било. Моје изненађење блло је врло велико, кад сам видио, да се на првом кораку нашег уставног живота , да се на самом уранку наше младе уставности, којој смо се сви тако истннскн зарадовалн , потписује један акт — и то нзмеђу људи од којнх један тек што сплази са врха државне хијерархнје, а другн тек што су се до тих врхова узднгли — потписује се, велим , један акт, у коме иема говора ни о Краљу , ни о Србији , ни о народу, 1Ш о велнкој и светој мисли сриској , него акт , у коме се расправљају лични осећаји, личне иотребе, личнн ннати , лична новчана питања! — У том важиом тренутку, који је цео ;кнвот народа овог иогресао , ништа озбнљиије, нншта прече! Па рећи ћете : кад су то тако лнчна питања, онда шта се то уираво тиче Србнје и сриског народа, шта се тнче српске Народне Скуиштине ? Рећи ће многн од вас, да сам ја иред вас изнео једну иразну беснослицу а можда чак н бесмислицу. Не, господо. Ствар је озбпљнија но што изгледа. И ако се у овом протоколу н уговору расправљају лнчна ннтања, опет за то не треба заборавити, да су лнчностн, које та питања расирављају н утврђују, далеко од тога да су прнватне шчностн. Истина, да Краљ Мнлан тога дана нншта ннје бно лруго, до једна узвишена, али са свим нрнватна личност. Али ако је тако било с њим тога дана, са оннма другима стајало је са свим друкчије. До јуче обнчнн грађанн срнски, нензио-