Narodna skupština

СТРАНА6

Народнога Иозоришта. С тога молим господу иосланике да сутра дођу тамо у свечаном руху са декорацијама. Оспм тога молп1.у господу посланпке да дођу носле иодпе у три сахата у (купштпнску зграду, да приме знаке — кокарде, ко.јима ће се одликоваги као народни посланпци. Данашњу седннцу закључујем. Свечана седница биће сутра тачно у 11 часова пре подне, а после подне биће друга седнип,а у дворани скупштинској у 4 часа. (Састаиак је трајао до 12 1 | 2 часова по нодпр).

I САСТАНА^ држан у дворници Народног По:{оришта 4 јуна 1898 у Веограду

председавло председник, Никола П. Паши! секретар, Лука Лазареви^ У 11 часова нре подпе Његопо Величапство Краља Александрп I у пратњи свију г. г. мипистара, дочекало је на улазу пуно нредседништво скупштинсио и у дворану дпнратило. У дворани су сем народних послапика били нрисутпи нредставници страних дворова, випш чиповници свију струка и многобројно грађанстпо. При стунању \ дворану Његово Величанство Краљ поздрављеи је одушевљеним усклицима: »живео!* од стране народних посланика. После мале повчивке, Н>егово Величанство Крал> прочитао је ову беседу :

Пошховаии посланици, Ступајући први пут као Краљ Србије нред Народно 11редставништво драгога Ми иарода, Ја хитам да вам Мојим првим речима искажем особито задовољство, које осећам, налазећи се у средини народних избраиика. Моје је задовољство у толико веће, што Ми је данас, поред прилике да вас искреном добродошлицом поздравим, и да седнице Народне Скуптптине отворим, дата још и прилика да извршим особито драгу за Мене уставну дужност: да полоншм свечану заклетву на Устав.

II тој Својој дужности Ја сам одговорио првог априла (громко и дгјготрајно „живео!", п живео! п ). Иоштоваии посланици, Чин првог априла био је за мене неодољиви налог дужности. Ја писам ни могао ни смео доиустити да се за Мојега малолетства, под владавином, која се врши у Моје име, поруше у Србији основи уставности. Кроз све време од како је 9 августа прошле године, без икакве државне потребе и противно парламентарно-уставним начелима, извршена у Србији промена владе, Ја сам будним оком пратио и иоступке противне Уставу и законима, и занемаривање државних послова, и запуштање виших интереса земаљских, све само за рачун и на корист једне партиске владавине, која није уживала народно поверење. За то време, за владавине Краљевскога Намесништва, које није било у потиуном саставу, и које је по Уставу могло само отправљаги државне послове, најпре је одложена, а после и распуштена Народна Скупштина, без икаква обзира на то, што је баш та Скупштина по Уставу била нозвана да попуни Краљевско Намесништво; без икаква обзира и на то, 1нто пред Србијом стајаху послови, који нити су се без одобрења Народне Скупштине могли свршити, нити бсз штете за Земљу могли одложити. И кад је најзад народ добио реч, иосле свих неправилности и насиља иосвршаваних у времену изборне припреме, које је продужено од крајњих уставних граница, онда су без икаквих скрупула употребљена сва срества и на биралишту и у самом Дому Народног Представништва, да би се глас народни или преокренуо или угушио, те да би се на тај начин створило народно поверење, које се није могло ни задобити ни изнудити. У нашој драгој Отаџбини већ није било уставности на дан 31 марта, када је Краљевско Намесништво, које је пропустило попуиити се у уставном року, отворило седнице Народне Скупштине, која се није могла уставно конституисати. Ја сам се пожурио одмах сутра дан да спречим далш развој неуставне владавине. Моја прокламација објавила је тога дана Моме драгоме народу, да Сам Краљевску власт Ја узео у Своје руке, и да су Устав и закони од тога дана ступили у потпуну силу и важност. (одушевљено „живео"!.) Поштовани посланици, Народ Српски из свих крајева Отаџбине, поздравио је чин првог априла са одушевљеним одобравањем, понављајући том приликом изјаве своје љубави и своје неограничене оданости према Мени. Одузимајући Краљевску власт од Краљевског Намесништва, Ја сам био уверен да ћу изићи на сусрет најприснијим жељама народним. И Ја сам срећан што с поуздањем могу изјавити, да се у Мојим очекивањима нисам преварио. Народ је српски исто тако добро разумео Моје побуде и намере, као шго сам и Ја разумео његове жеље и наде. И Краљ и народ сусрели су се у подјед-

Ноштовани посланици, Поздрављајући вас на почетку ваших важних послова, Ја сам иснуњен успоменама на онај значајни дан, кад је Мој узвишени Отац преда Мном, Наследником Престола, потписом Својим потврдио нови Устав Србије, намењен да у нашој Отаџбипи отвори бољу и срећтшју еру. Пружајући Народу Српском пови основни закон, у ком је лежала залога за унутрашњи мир Србије, за ред и спокојство, за љубав и за слогу, Мој је узвишени Отац тога епохалнога дана изјавио, да је срећан што је могао, не Себе ради, већ ради Србије, ради народа Свога, ради части Свога Дома и ради Мене, сина Његова, извршити велику уставну реФорму. Још тога дана Ја сам примио аманет да чувам српску уставност као драгоцену заједничку тековину Обреновића и Народа. Још од тога дана Ја сам разумео да је света дужност Обреновића на Престолу српском да, одржавајући неокрњено наслеђе добивено од Предака, чувају од сваке повреде уставност и уставна права српских грађана.