Narodna skupština

СТРАНА7

нако чврстом уверењу да спас Отаџбине лежи у искреном поштовању Устава и закона, који свима одређују и права и дужиости. (Са свих страна „живео.!«) Општем одобравању у Земљи придружило се и одобравање, које је чин првог априла нашао у Иностранству. Мени је особиго мило што вам могу саопштити, да је промена, извршеиа тог дана у Србији, свуда правилно оцењена као ново јемство унутрашњег мира и напретка наше Отаџбине, те су је симпатично ноздравмли сви многобројни пријатељи Србије, који с учешћем ирате њене напоре да одговори свом државном позиву и својим културним задацима. А нарочито Сам срећан, што вам већ могу саопштити, да су Моје нотиФикације узвишеним Владарима и Поглаварима иностраних држава, нашле свуда пријатељску и ласкаву предусретљивост, и што су Ми том приликом стигле са свих страна драгоцене изјаве и за Мене и за Србију. < Моја ће свагдашња брига бити, да се Србија покаже заслужна ових високих симпатија, и да, као солидан елеменат реда и напретка на европском Истоку, одржи и усаврши сва већ стечена а да задобије и нова пријатељства. Поштовани носланици, Пошто Сам узео Краљевску власт у Своје руке, Ја сам, водећи најстрожа рачуна о уставним нравима народним, сматрао за Своју нрву дужност, да у најкраћем уставном року позовем народ, да слободним гласањем избере Иародно Представништво, које ће узети свој уставни удео у пословима државним. Влада Моја, која се првог априла одазвала Моме позиву, да ми послужи вратити државни живот Србије у уставни колосек, испунила је Моју наредбу: све уставне и законске одредбе, које зајемчавају слободу и правилност избора биле су потпуно извршене. Народно Представништво, изишло из избора 18 маја, може с правом тврдити да је чисти израз народне воље. Позивајући вас у овај ванредни сазив, Ја сам имао пре свега пред очима оне послове, као што су Моја уставна заклетва и одобрење државног буџета, који се по Уставу морају одмах свршити, и који су и до сад изостали преко Моје воље, по неодољивој сили минулих ванредних ггрилика. Али поред тога Ја нисам губио из вида ни оне послове, чије би одлагање, до редовног сазива Народне Скупштине у новембру, донело осетне штете државним интересима: то су нарочито трговински уговори с Аустро-Угарском и Немачком, које Ја, због њихове пресудне важности за нашу привреду и за наше Финанције, препоручујем вашој особитој пажњи. Поштовани посланици, С помоћу Божјом наша је Отаџбина изишла без икаквих потреса из критичнога и мучнога

стања, у које је била доведена владавином, којој је већина народна била противна. С уверењем да наступају бољи дани, јер се ваш уставни Краљ, с поуздањем у помоћ Божју и љубав Пародну, залаже посветити све Своје старање напретку народном, одајте се и ви сад усрдно и заузимљиво пословима, који вам у дужност спадају. Проглашујем да су седнице овога ванредног сазива Народне Скупштине отворене, и хитам да одмах, у овој седници положим, пред Народном Скупштином, према наређењу чл. 60 Устава, уставну заклетву Краљевску. Тому светому чину приступајући, Ја кличем из дубине душе : Да живи Народ Српски ! Да живи Слободна Усгавна Србија! Београд 4 Јуна 1 893 год. АЛЕКСАНДАР с. р. Председник мииистареког савета> мииистар иросвете и црквеиих иослова, д-р Докић о. р. Мииистар војни, иуковник, Драг. Франасови)! с. г. Министар финансија, д-р М. В. Вуји*. с. г. Министар унутрашњих дела, Св. Милосављевић с. г. Ми нистар ииостраних дела, Анд. НиколиЂ с. г. Министар грађевина, иотиуковиик, Свет. Станкови^ с. р. Министар, народне иривреде, Раша МилошевиЂ с. р. Министар иравде, Пет. МаксимовиЂ с. р. Ири читању беседе, прекидано је Његово Величаиство честин узвицима бурног одобравања и » живео." За тим је Његово Величапство Краљ Алексаидар I иоложао оваку заклетву иа Устав: „Ја, Александар први, Обреновић пети, ступајући на Престо Краљевиие Србије и примајући Краљевску власт, заклињем се свемогућим Богом и свим што Ми је иајсветије и најмилије на овоме свету, да ћу чувати независност Србије и целину државне области, да ћу земаљски Устав неповредап одржати, да ћу по њему и законима владати, и да ћу у свима Мојим тежњама и делима добро народа пред очима имати. Изричући свечано ову Моју заклетву прсд Богом и народом, призивам за сведока Господа Бога, коме ћу одговор давати на страшноме његовом суду. Тако ми Господ Бог помогао ! Амин!" Цри закдињању чинодејствовали су: Његоио Високонреосвешгенство Архијенискон београдски и митрополит Србије Госиодин Михаило и његоно иреосвештевство јенискон зајечарски Госнодин Мелентије са овештепнцина. После положене и потнисане заклетве узе реч ХчУ..