Narodna skupština

СТРАНА 38

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

што ће се за пеко време користпти пекнм фпиансијскнм нрпходима, затварају се врата могућности народној привреди. Ја држим да је то врло скупо нлаћено, даје се тулум за једиу маслинку. То је моје најдубље убеђење. И само због тога што нисмо у стању да водимо трговински рат, само зато ћу гласати за овај уговор. Министар народне привреде Р. Мидошевић — Ја нпсам мислио да улазим сад у дебату, али г. предговорнпк изазвао ме је да ипав радп обавештења морам да кажем неколико речи. Изгледа да г. ноштовани нредговорнпк иије разумео овај члаа или не зна шта је искључиво ираво; нли ако зна, онда не знам како да карактеришем исказано његово мишљење. Ја ћу бпти слободан да вам прочитам тај члан онако како гласн у пројекту уговора а не онако како га је г. Рајовић прочитао из цариника. Тај члан у уговору гласн: „Краљевска Српска Влада обвезуЈе се да за време трајања уговора неће уводити друге државне монополе осим на петролеј, цигар наиир, жигице и алкохол, који се добпја од скробних материја или меласа. Осим артикала, који су предмет државног монопола или каквог патента за проналазак, неће се давати никакво искључиво ираво за уиражњавање трговине пли индустрије." Шта зпачи искључиво право ? — То зпачи да се само једном једином предузимачу, једном једппом иидустријалцу сме дозволити да пропзводн једаи артикал а сви други немају тога нрава. Имате за то као иример Параћпнску фабрпку тканпна у Параћину. Један једнни човек Минх, један једини индустрпјалац добио је пскључиво право пропзводње тканпна од вуне; нико другн у Србији осим њега не сме подићн таку фубрнку тканина. То значи искључиво нраво. Међутим држава српска треба да даје оиште новластице свима својим пропзвођачнма, својим грађанима. г То уговором српској државн није одузето само јој је одузето давање искључивог права. Драгомир Рајовић — Нека се прочита закон о повластицама, па ћете видети колико има основа оио што је г. министар привреде о томе казао. Баш међу иовластице сиада, то искључиво ираво. Ако дате повластицу свима, онда нисте ни једпога нотпомогли. Кад 1000 њих раде од једаниут једаи исти посао, онда опет мора бити конкурепције. Дати повластицу то значи, дати једну соцпјалну помоћ која се закопом о повластицама даје, а ја мнслим да је баш то добро што је у закону о повластнцама стављено. (Чује се : баш то не ваља). Вдадин повереник Др. Л. Пачу — Г. Рајевић има ираво, одиста према новом трговинском уговору не може бити никаквог искључивог нрава на извесну радњу а то ће рећи не може бити више коицесија. Сви знамо шта су концесије. Имали смо у том погледу довољно искуства, и мислим, да се не варам кад тврдпм, да за концесијама нпко заплакатп неће. Но да ли то у псти мах значи да немаио пута п могућностп по новом трговинском уговору номагати иодизање домаће индустрије? То никако не стојп. Коицесије нису једпни нут, којим се може нодићи домаћа производња, и да не би за доказ иаводио остале концесије, да узмем за пример једну — фабрнка жигица Ту концесија није бпла довољна сама по себи да иропзводњу одржи. Познато нам је, да је та фабрика престала скоро да ради. Нама стоје отворенп цутеви за подпзање индустрнје, као што је онраштање царине, опраштање пореза на земљпште, иодмирење државних потреба из домаћих радионица, за чије нроизводе ми можемо нлаћатн колико му хоћемо, унраво онолико, колико нам рачун и потреба налажу да жртвујемо у цнљу подпзања домаће нроизводње. Овај начпн у толико је бољи, што њима никако не би бнла пскључена утакмица између оних људи, који би имали вољу да отпочну коју грану производње. И туђе искуство учи нас, да је, овај нут веома поуздан. Румунија ишла је тпм нутем и она је од кад је њнм пошла у ногледу нроизводње, релативно далеко измакла пред Србијом. Угарска учинила је у новије време идући тим путевима нрава чуда на пољу домаће производње. И велика Русија ишла је истим нутем, а ми имамо пуно разлога угледати се у том ногледу на њу.

Михаидо Веселиновић. — Истина нисам толико стручан, да се унуштам у појединости да критикујм уговор, да упоређујеи данашњи уговор са прошлим уговором, али ипак рад сам да у опште о уговору кажем неколико речи. По моме схватању, сматрам да је сувшпе излпшна дебата о овоме уговору. Кад велпм пзлишна, ја велим за то, што мислим да смо дотеранн до дувара и да нред нама сад стоји, да урадимо једно од овога двога, или да нрнмимо уговор са Аустро-Угарском као што је нредложен, или да га не примпмо. Пнтање је, шта да радимо ? У колико сам прочнтао нови уговор и уноредио га са старим, ја бпх казао да не треба да га примпмо, али кад не би за тим одмах догало питање можемо ли то да учпнимо, можемо ли то да одржимо. Јер шта следује после тога ? Следује, као што сви знате, да се унустимо у борбу економску, у економски рат, а можемо ли ми то да учпнимо? На жалост ми смо тако слаби да то не можемо да одржимо (вншг еласова: То није нстина). Молим вас, то је моје уверење. Даље ио мом мишљењу могло би о уговору да се опшнрнпје говори, да се у већој мерп критпкује, само кад би нмали времена зато, на да се том критиком нослужнмо у иреговорима са Аустро-Угарском, али тога нема; јер ви знате да је ово друго одлагање закључивања уговора, а шта је узрок томе, вама је свима иознато. Узрок је као што зпате н нолитика прошле владавине. Допустите мп да бацнм један поглед на ту црошлу владавину. Ја мислим да је та нрошла владавнна иајдубљн узрок зашто се морало од закључпвања уговора одступити. Вама је познато да радикална влада ннје нашла одзива код намесииштва, да се сазове ванредна скушптина, па да она нма времена да проштудира све тачке уговора и да влада наша на основу тога учини кораке код Аустрије за извесне олакшице у одредбама уговора, које нам се буду учиниле да су штетне по нас. То мп сад не можемо да чинпмо, сем ако хоћемо да се упуштамо у економску борбу са Аустро-Угарском. Поштовани посланпк г. Новаковпћ врло је лепо јуче казао, да уговор буде добар или рђав зависи много од нолитике, то јо истина, ја као мали трговчић знам то врло добро из искуства и збиља сам уверен, да од нолитике зависи и грговина. За време прошле владавине 7—8 месеци вођена је таква нолитпка да нико није ни мислпо о иредузећииа тргоиачкнм и о трговачком уговору, него је, свак мислио о томе, како да се онростимо зла, које нас је нритискивадо, па тек да пристунимо раду трговпне. Мени је мило што ми је дата прплика од стране г. Рајевића, кад он данас у скупштннн вели: Политика нам је била такиа, да се ншита није радило на економском пол>у од 1881. Ја се слажем с тиме. Доиста сејме ннма, жардармнма, прекнм судовима, Гамзнградом, Поречом н Краљевицом не сирема се земљнште за стварање бољих уговора. Било је прилике кад су ту данашњу госноду подсећали на ондагању политику, било је прилике, кад су људи пружали прст и говорили да тако не иде, да то иде на штету државе али онда је глас тих искрених људи, остајао глас вапнјућега у нустпњи. Сад су се госнода тргла из сна, али ипак за то сматрају за потребно да кажу, да бп уговор могао и бољи бити. Прошли уговор наирављен је под наиредном владом, кад је Србија имала свега 20 милијуна дуга, као што рече г. мининисгар финанснја, а они од данашње владе захтевају, кад Србија пма 300 милијуна дуга, да уговор буде бољи од њиховог. А тај толики велвкн дуг направила је влада из оне странке, чији је одличан члан и г. Рајовић. Миломи је велим, као што мало пре поменух, што сам добио прилику, да се са г. Рајовнћем на оваквом месту упознам и разговорим па и да се и његовога говора дотакнем. Нека мн не замери гато ћу га номенути и ако нисам имао част познавати га раније, јер сам пзбегао познатоме прекоме суду, него сам га позпао тек сад при заклетвп. Ја се управо чудпм од куд то да г. Рајовић од један пут сумњичи Аустро-Угарску, њихову прпзнату нријатељицу. Од куд то сад ? Ми знамо да је њихова политика, тако звана напредњачка 7-годншња полптика била са Аустро-Угарском у највећем пријатељству. Од куда да они сада кажу : Аустрнја може да уради ово, може урадити оно,