Narodna skupština

8 САСТАНАК — 11 ЈУНА

СТРАНА 39

То је доиста чудно од стране члана напредне странке. Онп су до јуче 7 година са Аустријом у највећем прн.јатељ ству билн ; ми на иротив као радикалп, који смо рад њихов оцењивали, били смо онда непатриотични, бунтовници, непри јатељп Српства, за то што смо осуђивали ондашње стање и шго смо говорплп да то иријатељство није исврено.ни с једне ни с друге сгране, да пде на штету Србије, а можда н Аустрије. Преко свега тога. пгго су г. г. предговорници говорилп, — нарочито г. Рајовпћ и његЈВи другови, који су критиковали овај уговор, алп рекли да ће гласати за њега на чему им ја веома благодарим, што су данас пскрени и поштени и хвала нм за то — ,ја ћу бититај, који ћу гласати за овај уговор и молим вас, да се не упуштамо у већу дебату п да не дангубимо него да решимо ову ствар (Чује се: да се реши). Драгомир Рајевић — Госнодин ме је упитао од куда пеноверење код мене према Аустро-Угарској, н чуди се томе. Ја кажем да то нпје сгвар неповерења, него да паметан човек другоме никад слеио не верЈЈе. Оба трговца кад мере добро гледају у меру и онај који продаје п онај који кунује. (Чује се: да се реши). Педседник — Господа посланици хоће, да се ова ствар реши. Ја ћу да ставим на гласање : Којезатонека изволи седети, којепротив нек устане'? (Свп седе) — Дакле решено је да се прекрати пријављивање новнх говорнпка. До сад су се нријавила за реч ова госнода: Вукашин Петровић, Прота Ђурић, Петар Милићевић, Милутин Гарашаннн, Ранко Тајсић, Ратарац, '1.1 ока Анђелковнћ, Паја Поиовић, Владимнр Поновић, Станко Петровић. Марко Петровић, Раша Милетић, Здравко Пауновић, и Ђока Станковић. Лаза Илић. — И ја сам тражпо реч. Председник. — Пардон, јесте, ви долазпте после г. проте Ђурића. Вукашин Петровић. — Од кад је нозиат овај уговор, па све до сада, па и сада, појављују се са свпју страна, без ногледа па страначко гледиште, извесне зебње, као да овај уговор неће одговорнтн очекивањима Народног Представништва. У уговору заиста има одредаба, ко.је дају повода да се тако мисли. Томе су тражени узроци и с једне и с друге стране. Тражени су од људи веома подобннх и надлежннх за тај посдо: од куда је дошло, да у овом уговору, који се сад претреса, пије се постпгло оно што се мислпло и желело постићп. Г. Минпстар фпнанспја изнео је у лелим бојам I једну страну те слике и изнео у неколике узроке, са којима се и ја слажем. Али, мени се чини, да сем ових узрока, које је он навео пма једна нрнлпчна доза узрока, које ваља тражити на другој страни, а који су неносредно претходпли закључењу садашњег уговора, и који су потеклп иоглавито од иогрешне нрпвредне политике. Да бих доказао ову поставку, допустпте ми, да кратким потезима иоменем неколпко одредаба пз овога уговора, те да се види имам ли право пли не. Тежиште свих зебњп, изјављених прилпком дебате, лежи, по моме мншљењу, у следећим околностима: 1-во у смањењу, ограничењу и укпдању трошарине. Она је у нас заведена законом од 16 Марта 1891 г.; заведена је у оно доба, кад је важио уговор од 1881. г. и ударена је не само на предмете, који су се по уговору могли оптеретити, но и на оне, којп се нису моглп посигурно по у:овору оптеретити трогпарином. Та околност, по моме мшпљењу, скренула је пажњу аустро-угарске владе; опа ју је забележила, да од ње учини употребу у оно време, кад дође да се за кључује нов тргсвински уговор. Она је ту своју прибелешку употребила, унела је у трговпнскп уговор, утврдивши у њему одредбе на основу којих пемамо цраво, да унутрашњим законодавством регулишемо то нитање. Друга тачка, то је обртиа иореза. Она је заведена 1886 год. п напшла је била на опозицпју код сила уговорница. Оне су протествовале; али су ти лротести остали без пкаква успеха. За што ? Просто за то, што у уговору од 1881 год. нпсу имале правнога основа, по коме-су могле доћи до успеха. Ми смо ту порезу нанлаћпвали и даље, а наплаћиваћемо је и од садз

као и до сад. Разуме се да је и ту околност Аустро-Угарска забележпла, н да се сад, нрилпком склапања новог трговинског уговора користила п у њега унела читав одсек, који говори о обртној порези, те тиме сачувала, да се иутем унутрашњег законодавства не могу теретити њени производи, који у Србију улазе. Трећа је тачка тежња наша, да се ослободпмо, колико је могуће, превласти аустр. угар. тргова; тежња доиста патрисгска, коју морамо сви да иоздравимо као један од главних задатака нашег прнвредпог рада. У тој тежњп предузпмане су разне мере, међу којима прво место заузима солунска агеицнја, која треба да ради на томе, да Србији отвори Бело море; да се ка Солуну упути трговина бар у оној мери, у којој пма услова за то. И, да би се потпомогла ова главпа тежња, влада је у своје време корпстпла се самосталношћу државе српске и спустила извозне царпне на јужној граннци — донекле спустила а донекле и са свим укииула. Аусгрија .је п тај факт забележила, и сад га уносп у трговински уговор, те ствара једну ограду, не допуштајући, да Србија сме смањити или укинути царину на којој страни напшх граница. „На сиима тачкама — каже се у уговору —■ царине морају бптн подједнаке." Даље, у нас је вазда било тежње, да се сточарство раз вије. да се та народна привредна снага што јаче обезбедп. Има.јући искуства од више година, како се са жпвом стоком тешко ирелазило преко туђг.х граница, а то је, на жалост, било чешће, хтели смо натпе свиње и стоку претваратн у мртве пропзводе и преко гранпца нревозити. Алп се то, на жалост, није извршило нпшким кланицама, те је услед тога завладало оно стане, какво је бпло после тога покушаја. Усљед тога пеуспеха, усљед неуспеха у нишкпм кланицама, ми смо скренулп пажњу аустро-угарске владе, на ту околност. И како је било више но сигурио, да нам неће више пасти на ум, да се враћамо на сличне покушаје, Аустро-Угарска је имала одрешене руке, да нам у ветеринарској конвенцији иронпше овако тешке обвезе и услове. Господо, Аустро-^гарска монархија, као држава, у чијим гранпцама живи знатан бро.ј напшх поверплаца, има рачуиа да води више рачупа о нашим фпнансијским прпликама него о нашем економном развптку. Усљед тога, она мора да водн рачуна о нашем финансиском стању. Ну, она нознаје, да се ми налазимо, као што је то и целом свету познато — што већ и није тајна — да се налазпмо у врло тешким финансиским приликама. Бојећн се, да услед тога, не злоупотребимо право, које, као самостална држава нмамо, те да не уврстимо у ред мононола и оне артикле, који не одговарају њеним интереспма, она нас је новим уговором везала и одузела нам право да ми, по нашем нахођењу, теретимо илп управо монополишемо све оне артикле, који су нам повољни, пего нам сад дозвољава да монополишемо само 4 артикла. Ја управо не знам, или боље, не разумем извештај Државног Савета, ни ону господу, која су ову околност сматрала као некакву тековину, коју добијамо новим уговором. Ја ово сматрам као нешто штетно по нас, као неко ограничење наше унутрашње независпостп. Та околност, господо, огледа се у бојазнп Аустро-Угарске, да ми не злупотребимо право наше, те да заведемо и друге монопиле. Та бојазан, огледа се у повом трговинском уговору, а нарочито у одобрењу само четпри нова монопола. Једном речи, све ово скупа узев, ја мислим да сам довољно дао доказа, да је моја поставка, коју сам имао част да изговорим у ово неколико речи, на истинп основана. Рђаво вођена привредна полигпка узрок је, што је овај уговор овакав, какав је. Непосредио иред престанком старог уговора чињене су погрешке у нашој привредној полптици и те погрешке сада нам се свете. Кад споменух реч: рђаво вођење економске политике, дужан сам, да објасним оно што замишљам под овпм пзразом, Ја ћу то објаснити, хоћу да кажем у кратко то, да ја под тим изразом разумем оиу политпку, која је довела до рђавих резултата, или политику, која нија дошла до успеха.