Narodna skupština

СТРАНА 82

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Скупштини породно предлог да се у Београду потроши што на прпвредне цељи, да се кавва племенитија раса стоке подиже, ја бих био против тога, и тражио бих да се ти издаци пренесу где је потреба, јер то Београу нпје потребно, али кад се тражи да се на првом месту обезбеди живот 65000 становника, којп су се у Београду концентрисали, ја налазпм да нам је то прва брига, да Београд као центар свеволиве наше пнтелигенције, омладине школске просвете и војске треба најире осигурати и мислим., да кад се не би учинила овака предохрана, да би мп отуда имали врло велике штете не само за Београд, него и за остале делове Србије, јер ви сви знате да наши удаљенији крајеви нису толико изложени утицују колере , колико је изложена једна варога с врЈО великом комунпкацијом, као што је Београд. И кад са тога гледишта узмемо то питање, ја не могу да будем равнодушан, хоће ли Народно Преставништво бити тако неувиђавно, да овако малену жртву стави влади на расиоложење, п да учини оно што је дужност, а то је да одбрани народно здравље и жпвот, од овог опасног противника, који се приблпжава капијп наше отацбине. Је ли и у колико савесно поступано са оним новцем, који је у ирошлој годинп од надлежних одобрено за сузбијаае колере, то је са свим друго питање, и никако не могу то да одобрим г. иредговорнику, који је ово пигање довео у везу са дезинфекционим апаратима. Ако је истина што јз он напоменуо, то је заиста жалосно да су се такви апарати могли тако да занемаре, да су изложени пропасти, али ипак, то несме за нас бпти мерпло у овом случају, да одобримо, или не одобримо тражени кредит наведену цељ. То што је било непажљиво једно надлештво, иа је дспустило да пропадну предмети за дезинфекцију, не може да нас оправда што би смо били равнодушни према свему што се тиче здравља наших грађана, изговарајући се : „пошто ви прошле године нисте добро радилп, то вам ми више не дамо." Ми имамо, господо, моћи да тражимо од свакога да врши правилно своју дужност, коју је обвезан да врши, па ако он то не чини с тога што неће или не уме, ми ћемо га звати да за то одговара. На послетку сдмој влади је лакше да за појаву епидемије товари одговорност на нас ако јој тражени кредит неодобримо него да је прима на себе, п у том случају ми би је свакојако разрешалп од те одговорности, ако јој данас не дамо што тражи. Иначе, ако не би учинила оно што је дужна као влада да учпни за сузбијање колере, и после овога, она носи већп део одговорности. И само за то, ако не усвојимо овај њен предлог, она ће онда имати права да каже, да је била везаних руку, а да је она била вољна да спасе земљу од могуће опасности, али јој мп нисмо дали могућности да она то уради. Ја ћу да гласам за предлог владин, и гласајући за предлог владпн ја сматрам да је влада хтела да учпнп све пгго јојје као влади била дужност да учини, те да спасе земљу од опаспе епидемије, која јој прети да је поплави. Износећи ово неколико разло:а по овоме питању, ја ћу са пуно увиђавности моје посланичке дужности, одужујући се овојој савести — гласати за поднесенп предлог. Анта Радоеављевић. — Госиодо, овде се повела реч о сузбијању колере и подизању болнице. Г. Вукашин изнео је разлоге да треба да се подигне болнпца. Међу тим одбор вам каже, шта јо њега руководило да донесе онако решење. Њега су руководиле наше финанспске прилике, које нам не допушгају да подигнемо ту болницу. Одбор није хтео да не одобри г. министру ту суму за сузбијање колерне заразе, и да ту чини уштеду, не, њега су руководили са свим други разлози што је онако решено, он каже : пошто се појавила колера опет, као што нам каже и поп Марко Петровић, „жица телеграфска донесе нам немилу вест да се опет појавила у француској," с тога мора се прво побринути да се да могућности г. министру ун. дела прво за сузбпјање колере, а доцнпје ћемо видети оћемо ли зидати болнице. Ја сам дакле, за мишљење одбора. Министар унутр. дела Светозар Милосављевић. Господо, после онако лепих говора господе посланика : Вука-

шина Петровића и попа Марка Петровића — мени не остаје много шта да кажем о ствари. која је на претресу. Мислим да је чисто и јасно за свакога, да треба учичинити све што је потребно да се сузбпје колера. Неоспорно је п то, да се сузбијање може вршити само номоћу срестава потребних за предохрану и сузбијање колере. Пптање је сада, где треба средсредити сва та срества ? Ја мислим онде где је на.јвероватније да ће се колера на нрвом месту појавити, а то је у Београду. Највероватније је да ће се у Београду најпре појавптп, с тога, што је ту највећа нопулација и највећи саобраћај. Једанје носланпк казао, како се нпје добро руковало са апаратпма за сузбијање колере, и како су многи чиновници добијали велпке дијурне, што су ишли да прегледају и набаве те апарате. Па, господо. морао се неко од чпновника послати да прегледа и набави те апарате, и оп је морао за то путовање да добије днјурну, јер туђ иосао неће нпко да врши бадава. Ја морам овде да признам, да не знам како се нре руковало с апаратима и у каквом су стању данас. Али извидећу да ли стоје онако као што је навео г. Тајспћ, па ако стоје узећу одговорне чпновнпке на одговор и даље по закону поступпти. Изводити из тога, што се с апаратима није руровало као 1пто треба, да они нису ни потребни, није нпкаква 4, логика. Ја вас молим да имате на уму да ће се колера, па п свака заразна болест по свој прилпцп, прво нојавити у Београду. И кад то постоји, ја незнам како ћемо даје сузбијемо ако немамо нарочиту болницу где ће се заражени болесници сместитн и одвојитп од осталих болеснпка ? У Београду се готово стално одомаћила дифтерија. и она коси сваке зиме по неколнко стотина деце. Смемо ли и можемо ли ми остатп равнодушни ирема нешем подмлатку, а нарочито још када знамо да се болести из Београда, као центра комуникације, могу врло лако и по земљп распрострети. Даље треба имати на уму и то, да у Београду у болници не болују само Београђанп не^о п многи наши грађанп из унутрашњости па п странци. Шта ми сад радимо кад се јавп какав ботеснпк са заразном болешћу ? Мп га упутимо у општу болницу и тиме излажемо опасности и друге болеснике. Ја мислим да је ово врло малена жртва, која се тражи ради предохране п сузбијања колере и другпх заразних болести; па зато вас молим да прпмите предлог како сам га ја предложио. Стојан Станковић. — Нишга не треба да нас бунп да усвојимо овако, као што је одбор предложио. Одбор је учинио добро, што је овако регапо, јер се овако може подићи и у Шапцу, Смедереву и у другим варошима где се по.јавп колера. Шта ће нама та кућа овде у Београду, ако се појави колера н. пр. у Ппроту или другој којој варошп. За то сам за одборско мишљење. Арса Дреновац — Шта је руководило одбор да донесе онако решење видели сте из пројекта. И ми смо за то да треба да се подигне болпица. Али што се тиче и зидања болнице овде у Београду ми немамо нишга »ротив, само ми смо у одбору финансијском нашли да томе сад нема места, п одредили смо ту суму новаца за сузбијање колере. То је био разлог што смо донели такво решење. Што се тиче болница, пошљите ви једну комисију стручну у Ристовац, да види како је Турска направила бараке за сузбијање колере. Турска је направила те бараке тако јевтино, а и добре су, да су се иутници сасвим задовољпли, а и остали су безопасни од те заразе. Миленко Веснић — Ја устајем овде да говорим као не стручан у овом питању. А устајем с тога што сматрам за своју дужност да ироговорпм две три речп о њему. Ја пре свега морам да прпметим са сажаљењем, да поједини посланици изражавајући се уједном пли другом омислу, да се у једном таввом иитању у овоме дому бацају речи, које за њ никако нису. Прелазећи на саму ствар ја имам такође да замерим одбору, који је ово питање проучио. По мом мишљењу, кад један министар, члан владе износи један предлог пред свуп-