Narodna skupština

СТРАНА 83

штину за одобрење извесног кредпга, онда он, пре но што је то учинпо, он је сигурно дао целокуиан рад једној стручној компсијп. Та стручна комисија проучила је то питање онако, како једна стручна комисија треба то да уради и кад је та стручна комисија проучила то питање, онда је тако израђен предмет донесен пред Скупштину. Према томе ја сматрам да сад може битп говора само о томе, да ли да се тај предлог мпнистра унутрашњих дела прими или да се одбаци. Да Скушптина сад уноси своје некакво ново мишљење, и да Скупштина кад мннистар тражи да се подигне једна зграда иротив заразннх болести, излази мпнистру са одговором, иа каже ја нећу тако, ја ти дајем толиву суму, колику тражиш, али нећу да иодижеш ту зграду, него ти дајем ту суму, да се бранпмо од тренутне заразне болести. Кад једна Скупштина та.ко ради, — допустите ми да се изразим — она ради некоректно. Ја сматрам да је министар одговоран за струку, коју представља, ја сматрам да је његова брига, да предузме све оно што је потребно, да та струка одговори своме позиву, ја сматрам да је дужност министра да излази увек са захтевима и тражењпма у ополикој мери, у коликој су ти зах теви потребни, па да се одговори у једној струци онаво како треба да се радп. Ја мислим да је стручна комисија, коју је г. мпнистар унутрашњпх дела одредио, да проучи то питање, нашла (молим ја ударам гласом на речи „стручна комисија") да је потребно у овом тренутку да се учине издаци, али тренутни издаци за одбрану колере, она би тако урадпла и извештај у томе смислу минпстру поднела, и онда би минпстар изнео такав предлог стручне комисије пред Скупштину. Али ствар не стоји тако. Стручна комисија је аашла да се једна за свагда у Београду, у престоници Србије, у месту где је популацпја најјача, где је саобраћај трговачки пајживљи. и где се заразне болести најјаче распростиру и у коме је опасност не само за престонпцу него за целу Србију, — стручна комиспја је, велим, нашла да ту треба да решпмо начелно то нитање. По мом мишљењу одбор је изашао пз колосека свога задатка, кад је преиначио предлог дотичнога министра п кад он предлаже да се одобри тај кредит али на други цнљ. Ја сматрам да ће дотични мпнпстар, ако дође до тога да му буде потребно, да до тог циља дође, за коју се брине фпнг.псијски одбор, да ће он сам изнетп предлог Скупштини, да му се тај кредит одобри, ми ћемо узети у обзнр разлоге дотпчнога министра и бићемо вољни, а п околношћу принуђенп да му те издатке вотирамо. Међу тпм ја мислпм да ми треба овде да решимо начелно о предлогу министра унутрашњпх дела, а уверења сам да без пкаквог даљег разлагања мп треба његов предлог да усвојимо онако, како је он иредложио. Милутин Гарашанин — Госиодо, молим вас за неколико речи. Предмет, који је сад иред Скупштпном, пзгледа да је ситног реда, а међу тим пма своју озбиљну и велпку важпост. Дозволите мп то да кажем, да је одбор мало олако претрчао иреко овога предмета, а преко тога његовог претрчавања вредно је да се мп сад мало зауставимо и озбиљније поразговоримо. Одбор каже у своме извешгају, да одобрава мпнистру 12 0.000 динара, алп само на сузбијање колере. Од кад се дебата о овоме предмету води, ја једнако тражим да видим, на који се иачпн може сузбнти колера, ако се не да тој влади, томе министру, могућности да створи локале, где може изоловати болеснике заражене колером. Тиме, што ће један лекар доћи на станицу и попрскати нас карболном водом, тиме ми нећемо нн у колико сузбитп колеру. Ако колера не дође — за то имамо да заблагодаримо њој, што није хтела да дође, а не што смо је ми тим мерама сузбили. Прва је мера, коју нзм здрава памет у таквој прнлици препоручује, да заражене одвојимо на сигурно место од оних, којп нису заражени. И кад министар каже : ја тражим суму од 120.000 динара за сузбијање колере, а ако што претекне од тога тражпм да употребим на стварање те зграде, те да до године имамо готову зграду, којом ћемо се бранити од колере, аво се иојави — а вероватно је да ће се појавити онда је то сасвим на свом

месгу. —Ви знате, да су осим колере још две болести: дифтерпја и шарлах стекле право грађанства код нас и та би нам зграда као врло добра одбрана и против тпх болести послужпла. Ја мислим, кад министар тај кредит тражи, да је то најмање, што може да затражи. Рекло се, да има некпх казана, којп су пропали и да се држе на неким станпцама. Г. министар је врло лепо одговорио. Ако има тога онда је то неуредност. Али ако има тих неуредности, не значи да казанп нису нужни; не значи не само да нису нужни него то не значи ви то, да нису нужне зграде за те казане. Па ти казани баш и стоје н пропадају за то, што немају где да се сместе. И кад минпстар тражи, да се подпгпе зграда, он хоће то да постигне, да ти казани не стоје на станпци него на одређеном месту, где ће се добро очувати. Г. Ранко Тајсић казао је: нека дођемо сви на станицу па да видимо, ко лаже а ко не лаже, да лн г. Вукашин или он. Није питање овде о томе, него о томе да решимо ствар иако треба. Врло је лако могућно, а,а је г. Ранко видео казане, геоји су пеисправнп, а г. Вукашин да је видео казане, који су псправнп. То значи да ни један ни други не лаже, него да говори онако, како је својим очима видео. Г. Арса Дреновац напомену, како треба видетн шта су Турци у том правцу створили у Ристовцу. Каже, како су они направили врло добре бараке, па и ми треба на њих да се угледамо. Нисам томе противан, ако је добра ствар треба је примитп, па ма и од Турака била. Али ја не верујем да су Турци све го тако добро створили, као што најбоље бити може, а да то не кошта ништа. Изгледа ми, да ми од министра тражимо, да он ншнта не потроши, а чинимо га одговорним, а неђутим један мизеран кредит 80000 динара нећемо да му одобримо. Ја мислим, кадје једно стручно тело, санитетски савет, нашло да је то потребно за одбрану, не Београда него целе Србпје, од једне опасне болести, да ми којп нисмо стручни, еемамо ништа друго д^ радпмо него да одобримо то ; јер ппаче црестаје више бити одговоран Министар Унутрагањих Дела, ако се колера пусти у Србију, него смо одговорни ми, који нисмо дали све оно, што је он тражио. Гоеподо, ја сам мало ире напоменуо да сем колере има и дифтерпје и шарлаха. Јуче сам чуо да у Београду на гробљу за годину и по дана има 1000 српске деце сахрањене. То што каже господ. Ранко Тајсић за Златибор и планпнске крајеве, неумесно је, јер и она децатамо п ова овде све су то српска деца, која су нама сва подједнако мила. За то ја са чистом савешћу гласам за предлог г. Мин. Унутрашњпх Дела и мислим да све друго што би се учиннло, а нарочито кад би се учипило противно, значи да Скупштина њега ослобађа од одговорности према том послу, а ја ту његову неодговорпост на себе пећу да примим. Арса Дреновац — Ја сам само хтео да одговорпм господину Гарашанину. Тамо у Ристовцу нема знданих здања аего има барака, а овде се хоће да зидају здања. Ако се хоће то, онда нека дође то на решење, а не у место сузбпјања колере, да се зидају здања. Радован Милетић — Ја одбијам пре свега прпговор Одбору финанциском да је имао неку намеру, као што је рекао госп. Веснић, да овде једном предлогу мпнистровом да други шачај и решење пего што је тамо стављено. Одбор је проучио ту ствар врло добро. По пракси, коју г. Веснић пзноси, одбор не би имао ништа друго да ради по једном предлогу, него да га усвоји. Одбијам и то да нпје било стручних људи; напротив имамо у одбору доктора, којинамједао објашњења у сваком погледу, а био је и делегат министров, п он намје дао објашњења о томе, и М1. смо о свему томе доста дуго дебатовали. Алп ствар стојп овако. Ових 120.000 динара ва то одређени веома је мало, ако се појави тај немпли гост у онаквом обиму, као што се је појавио у Русији и Немачкој. Ми не знамо у каквом ће се обиму и јачини појавити и не знамо да ли ће се појавити баш у Београду.