Narodna skupština

СТРАНА 86

предлог важан. Ја бих волео, да се с таквим поуздањем и са таквом страхогом не говори о овому злу. Ко зна какав утицај пмају психички моменти на здравље, тај то не би смео да пзусти. Ја то говорпм као свепиеник од 20 и неколико година, као човек, који је и у миру и у рату имао дужност да теши болнике и еамртнике. Сваки зна, каео је и у последњим тренттцима живота утеха врло нужно, сваки зна како нп лекари ни свештенпци нпкад не изговарају неутешне речи ни најтежнм болницама п кад је тако онда не треба се овако говорити о опасности колере кад ње још нема. На тај начин, мн само чпнимо штету грађанима, ализ а то сви ви, којн желите да спасавате од колере немојте застрашавати људе ни онда кад је буде, а још мање сад кад је нема. Са свега овога ја налазпм, да ћемо учинити дело нравде, аво прпмимо предлог фчнанци.јског одбора. Министар унутр. дела Светозар Милосављевић Нека господа посланици веле да ге не зна где ће се колера појавити, да ли у Београду. Пожаревцу, или другом ком месту, а из тога излазп закључак да не треба ништа ни да радимо, већ да скрштених руку чекамо да колера дође. Ја мислим да би то била велика грешка. Истина је, да ми не можемо поуздано знати где ће се колера појавитп, а.ш у колико се може да сазна највшпе нма изгледа да ће се у Београду најире појавити, и аво се ту одмах не сузбије она ће се врло брзо распрострети но свима крајевима Србије. Сума, која се тражи за сузбијање колере и зидање болнице за заразне болести, тако је малена да не би о њој требало нн говорнтн. Нека госиода посланпци говоре како су у врло рђавом стању дезинфекциони апарати. Ја вас молпм, господо, да одвојите питање о зидању болнице од иитања о аиаратима. Ко је крив за апарате, он ће одговаратн. На иослетку сматрам да ми је дужност да изјавим да је санптетскн савет мишљења, да треба зчдати болницу за за разие болести, а сада ви изволите ретити како хоћете. Ја од тога нећу градпти никакво питање. Ја сам учинио оно, што ми је као мннистру унутрашњих дела била дужност да учиним, а ви ћете носити грех на души, ако наступе штетне последице отуда, што мој предлог нисте усвојилп. Богосав Поповић — Молим вас. Ако би ми сад одобрили кредит да се иодигне овде у Београду та болница, потрошиће се до 100 000 дин. Ина један пут, ако се не појави колера у Београду, него на другом ком месту н. пр. у Пироту, Нишу н т. д. онда тамо неће бити нп бараке. По моме мишљењу одбор је учпнно добро, што је донео решење да се оним новцем подигну бараке на више места, или бар на главним местима, јер може колера да се појави од један пут и тамо и овамо. Но свакојако не вреди овде подизати ту кућу, па да остане кућа празна. Због тога ћу гласати за одборско мишљење. Известилац — Господо посланици, Одбор фпнансијски, у коме је већ по њсговој важности 14 чланова, проучио је врло озбиљно како остале тако и овај иредлог г. Министра унутр. дела и нрема томе ја мислим, у колико се поштована господа предговорници ннслу сложили са мишљењем одборским, нису имали места оним замеркама упућеним на финанскијски одбор. Ннсу пмали места тим пре, што смо, као чланови фпнансиског одбора сложилп се у главним мислима. Свима је нама стало до тога, да учинимо што је више могуће противу колере и да за такав посао ставимо г. министру сва могућа срества за сузбијање колере. Одбор финансијски саветујућп се о оваком питању није нропустио, а да не нозове у своју седнпцу, како г. министра унутр. дела, тако и г. инспектора санптетског оделења. Поред тога ако се господа опомињу онога, што је упућено од стране г. Министра, којим је он мотивпсао овај свој захтев ја држим, да о мишљењу стручне комисије то јест о мишљењу главног санитетско савета, да је одбор финаисијски баш о томе водио рачуна, а да није онако као што су говорила господа противу мишљења финанс. одбора. Ја вас молим да ме саслушате и да видите штатражи главни

санитетски савет, да се сачувамо од евентуалне навале колере. Главни санитетски савет предложио је, да се у више места подигну одвојишта и бараке у свима окружним и по неким среским местима за случај колере, то је прво што тражи са нптетски савет у овоме случају ако бп се колера појавила. Од 120.000 дин. што нам је нреостало од целокупног кр> та, што нам се тражи (пошто је 30.000 дин. већ утрошено на извесне друге потребе и за дезинфикационе апарате), од тих 120.000 дин. имале би да се по мњењу главног санитетског савета подигну одвојишта и бараке. Подизање ових одвојишта иужних болести врло је нужно и ако је извесној господи.може бити ствар нејасна, ипак ми могу веровати да та болест кад се приблпжава једној земљи не приближава се једним јединим аравцем него долази као бујица са свих страна и она се не зауставља само у Београду, ПЈапцу и Смедереву него ће аво дође у своме замашају захватпти већи део наше земље. Стоји то и није непозната ствар као што мисли поштовани предговорник г. Раша Милетић, да има извесних места аоје колера ниаако не посећује и не само да има таких места него има и читавпх држава. Енглеска је та држава, која се у свим прилпкама исказивала противу граничних зашгптних мера за спречавање колере она вели: не стварајге новољне услове за ширење колере, па је нећете ни имати. Могло бп се рећп да се гаквих назора Енглеска држи с тога што је трговачка земља 1Г из чисто шпекулагивних обзира, али факт је да Енглеску ^олера не посеђује. Други је услов за отклањање колере чи^та п здрава вода за што су доказ варопга Хамбург, Алгона п др, Хамбург има нечисту воду а Алтона има чисгу, за то је тамо н било највише случајева колере. Ја сам то хтео да напоменем само с тога што излази, да, кад би се овде направила болница, да би то изгледало као београдски град, који са својим зидинама п бедемима не би дозвољавао да уђе болест у земљу. С тим не можемо сузбијати колеру. Треба и других срестава п многих других погодаба па да мп учинимо оно што се од нас тражи : да се сачувамо и оградпмо од колере а то су стална одвојишта, бараке по нашпм окружним и среским местпма. За тај поеао ова је сума мала, то је једно а друго овај новац имао је да се стави у прпправносг г. Минпстру за случај колере. А ако не би било колере ове год., онда би тек до године подигли за тај новац болницу. Ево нас онет у новембру мес., па онда можемо да решимо да се за тај новац зида <"олница. Ноштована господа предговорнпци кажу да поред колере овде у Београду влада болест дифтерија и да бп та болнпца врло корисно послужила за одбрану од те болести. Ја признајем да је болница врло потребна, али немојте да ми замерите што ћу да вам објасним једну ствар. Како у Скупштини тако и у приватном разговору увек се одвајају два различна мишљења. Једни су за то да се Београд као престоница истакне на висину, да је таво рећи цела земља свим срествима снабде, да нам она служи за понос наш и наше отаџбине а ја бп са моје стране казао да се не води брига довољна и о осталим крајевима отаџбине, јер тамо има не само дифтерије него и шарлаха, великог кашља, тпфуса, богиња п др. болести, које се болести за неко извесно време утуле да опет носле букну као што је врло лепо примегио и разложио Мијајло Стојаковић, ми у тим крајевима немамо ни лекара, ни болнице, ни аиотекара. Ја то говорим о окружннм варошима а о среским нећу ни да спомињем. Немамо за то, гаго спнови српски беже из унутрашњостп и долазе у Београд и ако су свршили медецпнски факултет као државнн питомци, па шта внше има их доста, које су сами срезовп издржавали на страни (Одобравање) Према томе господо, ми би се задовољили у овом случају, да се државни буџет оптерети пзвесном сумом, да снабдемо све р.еће срезове са добрим и спремним лекарима, у којима оскудевају; а може бити да бн било потребе да се ограничп број лекара, који може бити у Београду. Јер они у Београду имају норед лекарске праксе и друге разне дохотке, те пм је већи приход, боља уживања те на тај начин сви наши спремни п бољи лекари долазе ту н бегају из унуграшњосги. Можда би ова инфекциозна болест послужила као тихо пристаниште каком вандидату да дође из унутрашњости у Београд.