Narodna skupština

15 САСТАНАК — 19 ЈУНА

СТРАНА 87

Поштовани посланик г. Вукашин Пегровић, кад је, показујући значај и важност болнице напоменуо, како ће ова болница моћи да служп нао зачетак будућем медецинском факултету, као човек од фпнансијске спреме, као човек који познаје са воликом се сумом може једна таква зграда да подигне, он је врло добро казао, да је 80.000 динара једна врло мала сума, да то није ништа наспрам оне суме, која би била потребна, па да се подигне болнпца, која би доцније могла послужити за клинику, а нарочито, да би се могао развпти медецински факултет. Према томе не можемо очекиватп од те болнице да нам послужп за будућу клинику, а нарочито за медецински факултет имамо још доста да причекамо. Ја мислим, ако све узмете на ум оно, што је одбор финансијски преддожио, он ствар на ово своди : да се ова сума од 120.000 дпнара утроши на случај, ако би нас колера посетила, а у случају ако нас не посети, да та сума осгане, да министар доцније као што су неки пзносили може поднетм предлог за то иодизање болннце, али само иека има на уму, да обухватп шире границе наше отаџбине, п онда ћемо моћи о томе предмету да размпслимо, како са здравствене тако и са техничке стране и онда би могли да донесемо о тбме одлуку, вако сам напоменуо. Ја сам својим говором, као члан финанциског одбора као известилац изнео, како мпслим о томе, и држим да онако исто, као што су поштована господа посланици, којп су говорили и за и против овог предлога одборског руковођени чистим побудама и нас је у одбору руководила тежња, да учинимо све што знамо и можемо против овакве једне опште несрећне болестп. Ја држим да никако нисмо заслужили прекор, да с тога нримамо одговорност. Ми нисмо дошли овде за то да један другог окривљујемо и да један с другога саидамо одговорност, него смо дошли да по својој најбољој вољи и знању радимо за оишге добро. Према томе ја са своје стране молим Скупштину, да усвоји овакво решење одборско са уверењем, да како одбор тако п Народна Скупштнна неће се огрешити насцрам народног здравља, него да ћемо допрпнети бољитку његовом у онолико, колико можемо. Председник — Претрес је свршен. Пристунићедо гласању. Пре него што приступимо гласању да се споразумемо о постављању питања. Два су предлога, један је министра унутрашњих дела, а други измењен предлог финан. одбора. Ја ћу сгавпти овакво питање : Ко је за то да се усвоји цредлог министра унуграшњих дела тај нека изволи седети, а ко је за предлог финапсијског одбора тај нека устане. ( ВеЛина устаје). — Већина је устала, према томе у начелу је примљен предлог финасијског одбора, а пошто је извештај одборскп састављен свега из једнога става, онда је на тај начин примљен целокупан извештај одборов на ирвом чптању. Другн претрес овога предлога ставнће се на дневни ред после пет дана. Дневни је ред исцрпљен; за сада нећу седницу да заказујем, пошто немамо ниједан нов предмет израђен, а кад ће битп друга седница објавићу. Скупштинска седница је закључена. (седница је трајала до 12'/ 2 часова по подне).

16 САСТАНАЗ^ 22 јуна 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАЛИ НАЈПРЕ ПРЕДСЕДНИК, Никола П. Паши& А ЗА ТИМ ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије Кати& СЕКРЕТАР, Милош Маркови^ Почетав у 9Ч 2 часова нре подне. Присутна су била сва госнода миннстри, осим министра вошог. Председник — Скупштинска је седница отворена. Изволте чути протокол 15 састанка. Секретар Љуба Јоксимовић прочпта. Председник — Усваја ли Скупштина прочитани протокол? ( Усваја), Изволте чути молбе и жалбе упућене Скупштини. Секретар Лука Лазаревић чита: Коста Вогдановић, чиновиик царинарнице београдске; Раде Крајновић, порезник среза ражањског; Сретен Раковић, начелнпк среза златиборског; Милић ГолубошЉ, вршилац дужностп царпника на Вргакој Ч/уки; Јанко Гладовић, учитељ у нензији из Комирпћа: и Латинка Н. Илићка, учитељица из Ужпца — моле да им се извесне године урачунају у године указне службе: Ружица, жена Милисава Полимчевића, из Вуара; Јеротије Николић из Мачковца; и Анђа, удова пок. Вула Јоловића, из Ужица — моле за државну помоћ; Михаило Новаковић, учитељ у пензији из Веограда; и Крста Петровић, управник државне ергеле у пензији из Веограда — моле за повећање пензпје; Станија, удова пок Петра Цветковића, из Васиља, моли за пивалидску потпору; Трајило Савић, трговац из Петровца, моли да се што пре расправи његова стецишна маса; Грађани из Шапца моле да се трговцима са пићем и сељацима не забрањује продаја пића на бурад од 10 ока па на више; Милован Парезановић, трговац пз Крагујевца, моли за исплату рачуна продатог сена крагујевачком гарнизону; Сељани из Буара моле за исплату реквизицпје ; Сељани из Миливе моле да пм се смањи пореза према поновном премеру земљишта; Сељани из Будожеље и сељани из Рудоваца моле да не плаћају порезу на извесно земљиште; Сељани из Бранегаца моле да се одвоје- од опгатине чајетинске и образују засебну опгатину; Суд општине врањанске моли да се село Богојевић не одваја од општине латвичке; Суд опгатине бањске (у срезу пчињском, округу врањском) моли да се посетиоцнма бања даје подвоз железницом у пола цене; Марко Ћирић, благајник у пензији из Ниша, моли да се ослободи осуде Главне Контроле и да му се извесна сума наплаћена натраг врати; Анђелко Марјановић из Висибабе моли да се његовом сину скрати рок службе у војсци и да се ослободи личне порезе;