Narodna skupština
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУНШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ
ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА 3 А СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ НОШТАРИНЕ
УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАВДО ПЕТРОВИТ^
БРОЈ 1 3
УТОРАК 29 ЈУНА 1893
ГОДИНА III
17 САСТАНА^ 23 ј у н а 18 9 3 у В е о г р а д у
ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије Кати& СЕКРЕТАР, Станојло ВукчевиБ (ИАСТАВАК) (0 ревизији у осн. шк. Љ. Јоксимовић). Меие пзненађује говор г. Дединда, што он у малопређашњем говору тражн десет посланика да га потпомогну, да се у закоиу о учитељима уиесе уредба, да се учитељи могу премештати само у извесно доба годпие. Он као иравник треба да зна, да је то нарочити предлог за пзиену закона и да се може само усвојпти, кад прописане законске формалности испуни. Али, свакојако држим, кад би баш и такву пзмену закона донели, као што г. Дздинац предлаже они би тако нсто радпли, као што су радпли и за време прошлости, не би заштпћавали ираве и добре учигеље; прави учитељи, прави носиоци просвете они бп бпли гоњени; а на против, они учитељи, воји бп пристали да буду иолитичкп достављачи, да буду жандарми, они би били заклоњени. Ради тих учптел>а, који су бпли заклоњени за време либералне владе, ја бих се сложио са мпшљењем господ. Новаковића, да се нзврпш надзор, па бп се видело, какав су онп жалостан успех постнгли; видело би се, да ти заштићени учитељи нпсу ни завирили у школу, седели су у среској канцеларији и извештавали надлежне, кога треба преместити, кога треба ухапсити. Ја бпх био за мишљењ^ господ. Новаковића, да се ревизија изврши, да се видн, како су и они учитељи, који су били с једног краја Србије на други премештани били бољи од оних учитеља, који су били заклоњени од либералне владе и нису били премештани. Ревизнја би показала, да ти љубимцп —■ учитељи либералне владе, нису ни завирили у школу, него су били нолициски достављачи. Лука Лазаревић — Истина су учигељи заклоњени од онога зла, које се за остале чиновнике зове § 76. Учитељ не може бити лако отпуштен из службе као други чиновник, којн нема десет годииа службе, али и то се дало проиграти н проиграло се зимус. Ви знате да је зимус било доста таквих случајева, да су учитељи били отпуштани; отпуштанп су сталнн учитељи, који су ималп ио десет год^на службе, и ако су свршили школу, положили испит учитељски и ако су стекли сва права као учигељи. која имају по закону о основннм школама.
Зимус су миоги учитељн били одређени за председнике бирачких одСора; они су се морали тој дужиости одазвати, јер би иначе бпли ио изборном закону за недолазак кажњени. Влада, која је хтела да спречи председнике бирачких одбора — и спречила их је, срећом по себе,готово половину нашла је за добро, да те учитеље у очи избора испремешта из једног округа у пети округ како не би били на избору. Учитељи, бојећн се, да не искусе казне нзборног закона, ако не дођу на дужност, налазили су начина, како да доспу до општина, где су бпли одређени за председнике бирачких одбора. Министарство Просвете сматрало је такове учитеље да су напустпли дужносг и отпуштало их из службе, и ако у закону о основним школама стоји да учитељ не може бити отпуштен из службе, изузев само случаја, ако имају тешке кривице и ако да иросветни савет мишљење да треба да буде отпуштен. 774 премештаја за 7 месеци! Ја, да је потрајала лпберална влада 12 месеци, ја не знам да ли би остао који учитељ, који не би био премештен. У ваљевском округу није остало ни десетак учитеља, који иису премештени; сви су испремештани. Премештани су зпмус учитељи на буљук. Депешом се јавља началнику среском, да је у његов срез премештено 10 учитеља. Началство иита министра: у коју је школу који учптељ иремештен. Министар одговара да их срески начелник размести. Позивам се на посланива г. Станчу Виденовића, да потврди ове моје речи. У сред зиме премештани су учитељи с .једног краја Србије на други. Премештани су многи по 3 — 4 и више пута. Ја знам посигурно да међу овим учитељима нема ни једнатрећипа, који су премешгани по правој молби, него премешганп су рецимо по овакоме случају: један учитељ из Београда премештен је у ниротски или врањски округ, он је иошао, незгоде бпога времена, цича, тежак и скуп пут, напослегку шта зна човек да ради у таквој прилицч, скрсти руке и почне мољакатц, на дајте ми неко место ближе. Они су то примпли пре месте га малко ближе. Но и на том месгу тешко му ,је да се задржи, жали се да му није могуће остати и опет добије премештај по молби. То су молбе по невољи. Учптељ је морао да моли по невољп, да има да склони своју децу. Тешко је и најбољим и најнотпупијим законом заштпги учитеља од гоњења, кад они, који пмају власт у шакама, добију прохтева да учитеља гоне. Али ја се надам, де неће никад више наступити оно црно доба какво је било зимус, да се неће понављати оне несреће са учитељпма, као што су се депгавале знмус. Ја држим да ће влада радити на ноправци учитељског ноложаја, да ће у том иогледу још ове године, јесенас, ноднети закон Скупштини и да ће се постарати да се заштпте учитеља од самовољног гоњења. Ја сам подуже време пробавпо у суседној МЈнархији и впдео сам да се тамо учитељи не премештају тако као код