Narodna skupština

18 ОАСТАНАК - 24 ЈУНА

СТРАНА 109

Димитрије Ћирковић — Овде је стављена дарина на хмељ 60 дин. од 100 килгр. Мн те биљке немамо у нашој земљи, међутнм она је веома потребиа за наше иидустријалце — ииваре и с тога ја бих бпо зато да се мељ ослободи увозне царине како би наши индустријалци — пивари могли конкурисати са страним произвођачима, јер кад оии пл.ате 60 дпн. од 100 килограма, онда они неће моћи да издрже страну конкуренцију. Ја мислим, дакле, да ми треба да ослободимо хмељ и с тога што се он у нашој земљи не производи и шго се врло тешко негује, јер му је потребпо 6—7 година на да се до плода дође, а наш свет неће толико да чека. Ја бих молио 10 посланнка да ме у овоме предлогу потпомогну, те да се хмељ ослободи од увозне царине. (Помажу га). Милан Милићевић. — Не стоји разлог г. предговорника, јер ми можемо у Србијп производитп хмељ и кад га дакле можемо лроизводити, онда баш и требл оптеретит увоз хмеља, те да се он и у нашој земљи производи, те на тај начив натерати Нише произвођаче да га гаје а не да буду овако лени као до сада. С тога сам ја за то да остане по предлогу. Миниетар Финансија Мих. В. Вујић. — Молим вас, господо, по уговорној тарпфи није ово предвиђено. Сад ко лику би ми тарифу предвидели, толпко би се и паплаћивало, међу тим налазим, да разлог пиварске ипдустрпјп да се хмељ ослободи царине не би био довољан, с тога ја држим да треба оставити увозну царину како је предвиђеио. Михаило Поповић — Земље земљорадничке и сточарске, као што је наша земља, кад се налазе у суседству са индустрисЕом земљом, као што је Аусгрија, неће моћи да се развију до индустриског ступња својим слабим капиталима п радом све донде, докле пм се не помогне и од страие др жаве. Опасност од великог страног капитала. и савршнијег рада толико је велика, да су ту мала и државна срества, да подпгну пндустрију, ако не би још дошао у помоћ п иатриотизам самих потрогпача. Не стоји оно, што г. министар каже, да се овде помаже само пиварска индустрнја, јер ова индустриска грана стоји у вези са земљораднччком граном. Ми сви знамо да се пиво израђује из нашег јечма, а сем тога познато нам је да свако произвођење, у колико је ближе пзлеђу пропзвођача сировине и њихова нрерађивача, у толико испровине имају повољиију цену. Нрема томе, кад мп нодижемо ту грану нроизводље пиварство — и учпнимо да се у нашој земљи јечам више трошн, учпнићемо да пијаце за наш јечам буду веће и ближе произвођачу п тиме смо помогли наше пропзвођаче, ко.ји се баве произвођењем јечма. Јечам бп добио повољнију цену, јер бч отпао трошак на преносиа средства, а то је непосредна корист нашег земљорадника. Мени се чинн, господо, да не би било добро прописнвати нпкакву царину и са овог разлога, што би се могло наћи пута и начина не само да се државна каса не оштети, пего да још удвоји своје приходе, само кад би мп променилн нме том приходу. И заиста има начин, на који се то може да пзвршп и који је тако нрост, да не треба много размишљаги, па да човек дође до убеђења да је он практиччп корисан. Кад већ оптеретимо хмељ са 60 динара ми ћемо учинити то, да наши произвођачи теже конкуришу странцима, који израђују пиво. Нрема ономе, нгго сам мало пре казао, поред пивара ту губи и онај пропзвођач јечма Ако би збиља наше финансије тражиле ту жртву и од наше индустрпје, и од произвођача јечма, онда можемо ту жртву датн, али на овај начин: укинимо царину од 60 дннара што се тражн на хмељ и метнимо то у другу групу и. пр. у трошарину, и тиме би учинили то, да ону суму нрихода, што смо предвм-' делн од царине добијемо од трошарине. А како имамо права по уговору да на оие стране производе, којн се и у нашој земљп нроизводе ударимо онолику исту трошарпну, колико и на наше производе, ми смо тиме нашли пута да оптеретимо и страно ниво, нашта но уговору царином нисмо имали права, и тиме би учинили да се и увећа ириход државни два

пут, што ће нлаћати и они странци, који но уговору нпсу моглн да плаћају у облику царпне. А учипив то, ми бпсмо створили и повољнијц положај нашог индустријалца према страном, у толпко што би и странац на овај начии био оптерећен са 60 динара на хмељ прерађен у ииву. Дакле, према свему овоме што сам казао, ја налазим да напга и привредни и финансијскп интереси траже, да ако се не усвоји нрво, да се усвоји ово друго. За сада ја бих предложио : да се усвоји цредлог г. Ђирковића. Миниетар Финансија Мих. Вујић — Ја сам отои I укратко казао, мислећи, да ћете се и сами сетити, да има једна тачка, у општем наређењу, која даје право Мпностру финансија, да може увозну царину или са свим свинути или олакшати, у интересу наше домаће индуструје, на оне артикле, који се прерађују код нас, дакле, на пзвесне сировине или полу фабрикате, који долазе са стране; дакле стоје отворена врата минпстру, да у ингересу потпомагања наше домаће индустрпје, може увек, кад год нађе за подесно, да ту увозну царину мења, или смањи или са свнм скине. Дакле то овлашћење треба да имате на уму. Питање је само, хоћемо ли да се ставпмо иа то гледиште, да узаконимо у општој царинској тарпфи за сва времена, да је хмељ у онште слободан од сваке царине. Ја не налазим да би то било корисно, да се то узаконн за свагда. Може бити, да ће доћи потреба, да се и наилаћује. Не знам како стоји то, да ли има могућности да се код нас нодигне производња хмеља, али ако нма могућностп, зар не би настунила та нотреба да се каже: та бап: у иптересу нотпомагања производње хмеља, хајде, да заштитимо нашу производњу. Впдите, дакле, како то може да се окрене. Најзад, за државну васу то не би био осетан губитак, и ако би био у нитању интерес ове пиварске индустрпје, ја мислим да неће бити ни једног Министра финаисија, који неће учинити олакшице. Али налазнм, да је корисно да остане ова теориска мера у општој тарифи, према неуговорним земљама због извесних арилика које могу наступити. Узмимо нир. да нас Вугарска иочне мучити, ударајући царину иа наше артикле, па зар ми да будемо везани и да оставимо то слободно. Дакле општа тарифа треба да има једну одређену стоиу, у с /1учају царинског рата, какав може да наступи. С тога гледишха ја мислпм, да ие би било згодно и нодесно, па најзад и полптички да ми узаконимо да не може бпти никакве царине увозне, јер је дата могућност, да се у ннтересу иотпомагања индустрије може скпвутп свака царина. Ја мислим, да би требало да остане оваква једна оншта законска мера за све случајеве, које ие можемо предвидети упаиред, и с тога гледишта ја сам био за тоданије згорег да остане ова тарифа. Лаза Илић — Господо, има још једно гледиште, које ја хоћу са своје стране да напоменем, а које говори у прилог томе, да треба потпомоћи ппварску ипдустрију у земљи, и које ме је руководило да устанем да говорим за предлог Димитрија Ћирковића. 'Го гледиште у овоме је: што, као што вам је познато, услед филоксере, махом су затрвенп виногради у нашој земљи, а сем тога на место вина све више маха предузимају фабрицирана вина и шниритуозна ппћа и ракије. С тога гледишта треба да потпомогнемо пиварску пндустрпју, те да се на место фабрицпраних впна и ракије код нас употребљује пиво. Како дакле са гледишта економног, тако и са гледишта здравственог имамо разлога да потпомогнемо ову пропзводњу. Јер, кад смо дошли до тога, да смо остали без випа, онда, мислим, да треба потномоћп цроизводњу пива као лакшег пића, пре, него што ћемо учинити да се код нас и даље доносе талијанска и солунска вкна н да се све више сцрављају ракије. Из ових разлога требало би да се потпомогне предлог Дим. Ћирковића, те да се тиме учини олакшица ппварској пронзводњи у нас. Димитрије Ђирковић — Ја знам да иостојн једна од редба, да миннстар финансија зарад потномагање индустријскнх нредузећа може допустиги да се на нзвесне предмете царина може спустити па и са свим скинути. Ја верујем господину министру, да би он учинио оно, што је мало пре рекао, али узмимо да може доћи други министар, па да не допусти тЈ