Narodna skupština

18 САСТАНАК — 24 ЈУНА

СТРАНА 115

Тома Бојичић — Ради иекога обавегагења узео сам реч, да кажем о ономе што одбор н г. Ћирковић каже. Ја могу доиекле да се држим оиога, што је одбор казао, алп морам н да се удалии од његовог мншљења. Ево зашто. Кад сам г. Тшрковић изјавл.ује иред Скуиштином и хо1>е да одговара нред судом, ту његова воља замењује и закои ц Устав и онда ја држнм, да требд дозволпти да он нде и иред судом одговара. Арса Прокопијевић — Ја ћу само да одговорнм г. Томи за ону реченнцу, што он каже, кад г. Војин хоће да нде н одговара нред судом, онда његова воља замењује и закон и Устав. Ја се у овоме не слажем с њиме, јер имунитет нослаиички није дат нама носебице за то да га носимо као поједине личносги, него нам је дат као нредставницима народа, да се не можемо за свдку сигницу потрзати на одговор, а нарочито за време скупштинских сесија, као што је то бивало нрошлих година. Према овоме ја држим, да у овом случају воља г. Ћирковпћева не може да заменн закон н Усгав, већ је то ираво Скушнтнне, да она каже хоће ли он ићп или не пред суд, јер г. Ћирковић може по својој вољи отићи суду и суд га затворити и у том случају губп се посланички углед и ако ће се доцније можда окривљени као невин ослободнти затвора. Дакле, не стојн као разлог то, да ако се пооаник изјасни да хоће да иде пред суд да одговара, да му се то по вољи дозволи, већ Скулштина треба да реши, да ли је дело такве нрироде да но истом посланик треба одмах да иде суду. Милутин Гарашанин — Ова расправа отншла је на други нут. У овом нитању, што се породило између г. Арсе Ироконијевића и Томе Бојичнћа, г. Тома Бојпчић је имао апсолутно ираво. Нема те Скуиштине и силе и установе у земљи, која би ме могла разрешити од тога, да не одем суду кад ме је ко год онтужпо суду да сам лоиов, и да не доказујем да је то клевета. Скунштпна има права да нас заклања од самовољног потрзања власти, али где су приватне ствари, где се расправља мој приватан однос са другим човеком, ту Скунштина нема снаге да мп забрани да ја то расправим. Јер иначе то би зиачило да нема суда, а то нпгде у свету нема. Алекса Ратарац — У прошлој сесији скупштинској бивало је више тражења од судова пли поједннпх грађана да се поједнни носланици нздаду суду п да одговарају за своја дела. Ја сам био један пут у том одбору и бно сам у мањини са мојнм мнењем, кад сам тражпо да треба сваки носланик да одговара суду за своја дела, која учинн у јавностп. Онда сам то засгуиао за то, што сам знао да судовн стоје на независном земљншту н што суде онако какви су доказн, м што сам увек желео да послаиик својим радом н понашањем чува свој посланички ноложај. Никад ннсам желео да посланик пзађе нз граница тога свог нрава, па да ностане оно што може да да рђав нример нпжима. Дакле с те стране ја сам застуиао то гледиште, да носланик треба да иде суду, и један пут сам продро с тнм мишљен.ем да један пде суду. Сад ми пзгледа нека нејасност. Нска ми ие замери г. Гарашашш, што пе могу да со пзмприм с п.еговим идејама, кад кажс да то зависи од воље нослаиика, да ли ће ићи суду или не. Кад ја кажем да је моја воља да одем суду, разуме се да ја могу отићи суду, алн суд ће да мн каже: што си дошао н суд неће да ми суди, јер Скупштина треба да дозволи да буде послапик кривац нред судом. Тај однос нзмеђу Скупштине и суда треба да се определи. Питам г. Гарашавипа, да ли суд сме да нусти Војниа 'Кнрковића да одговара тамо. Ја, и ако нисам иравник, велим да суд не сме да га прими. Не може иоља иослаиика да замени вољу цсле Свупштине. Он ћо доћи до ирата судских, али суд не може да га сматра као одгопорног кривца, док Скунштииа не каже да нде да одговара. Дакле ја сам нмао односно те ствари да кажем, да ли треба да се нзда или не. Ово су кривице нз месеца септембра. Ја могу да верујсм да ове личиости, које терете Војина 11ирвовића, изиосе разие грдње. Ја сматрам да јо то ситница. Пре је нмало стварп, гдо су оштећенн општннскп и државни ннте-

реси, и ја ие могу гласатн да се један посланнк да суду да одговара за овакве ситнице. Арсеније Прокопијевић, — Ја ћу само да одговорим г. Гарашанину, да не стојн оио што он каже, да стоји само на вољу ономе, који се тужн, хоће ли пћи суду п<ш не; јер, кад бн то до његове воље стајало, онда не би било у закону оног члана, који каже : да Скунштина решава о носланику, хоће ли се дати под суд нли не, него би сваки ишао нред суд, кад му се нрохте. А кад ми решпмо да не може да иде суду, онда не може 'Кирковићева воља да замени закон већ то је искључиво ствар наша — скушптннска — као што сам ранпје рекао. Милутин Гарашанин. — Господин Алекса Ратарац управио је на мене питање: шта ће радитн суд, кад Скупштнпа једном посланнку каже да не треба да иде том суду. Г. Рагарац вели: он ће доћи до врата, на ће се вратнтн. Све што ће да ради зависи од воље иослаипка. Ако заиста он налази да треба да да сатпсфакцпју за увреду части, ако и туђу част поштују као и своју, он ће расправати ствар на суду. Ја не знаи да ли ће га суд пуститп, али ја знам, да у том случају, ја бих пре положио мандат носланички, него што бих допусгио да не дам сатисфакцију. Односао тога што г. Арса Прокоппјевнћ наиомпње закон, нмам да кажем, да онн, којп су билп у уставотворном одбору, нису мислили овако као што оп мнслп ; они су мислилп да заштпте посланике од нодметања и нотрзања властн, алн нивако нпсу хтели да Скупштпна уђе у расправу приватних односа. У такве расправе Скупштипа не улази. И кад се ово тумачење хоће да узме овако како г. Провопијевић хоће, то значп ограпичење воље носланпка н као човека. Он пристаје да да сатисфакцију пред судом, п ако је љему стало до тога да то учнни, он има нута и начпна, да учинп нлузорннм то скупштинско решење; он ће дати оставву на посланички мандат п отићи пред суд, да расправи питање о части. Дакле, скупштпнско решење не може да ограничи вољу посланика и зато Свушитнна не треба да доносн једнострано решење. Радисав Митровић. — Није ово првина да се оваква питања расправљају пред Свупштином. Оваква питања раснрављана су прошле годпне више пута и ностављено је било као правило, да се за штампарске крпвице нпје ни један посланик давао суду. Једина су два случзја да је Скупштина одобрила издавање посланика суду : један је са Драгишом Станојевпћем, што је био оитужен за велеиздају и другп је случај са Машићем за клевету, иначе у свакој другој прилицп Скупштина је себи поставила за нравило, да се посланици за мале ствари, за мале штамиарске кривпце не потржу на одговор. Овога уобнчајеног правила и одбор се држао, доносећи ово решење. Један од прве четворнце иредговорника изазвао је ову дебату, без које је могло бити после пзјаве г. Кирковнћа и кад се дебата о овоме питању тако развила, хоћу н ја неколико речи да кажем. 0 овоме нитању два су мишљења изнесена. Једио је мишл>ење да је довољио, што је г. Кирковић сам изјавио, да он хоће да иде на суд да одговара н да треба примити извешгај одборскн с том изјавом г. 'Кирвовића. Другн су пав мишљења, да то нпје довољно него да о томе треба да решава Свупштнна и да она Кирвовића изда суду. Ја се нридружујем оном нрвом мишљењу да не треба мењаги пзвештај одборски него :а нрнмпти са пзјавом г. Кирковића. Што се тнче разлога оннх иредговорнива, који су наиалн одбор, војн је расматрао акта о оигужби г. Кирковића, опи су са свим иеоиравданн, јер до сада иије било пи једнога случаја, да једаи носланик злоунотребљује посланички имунитет и чинио намерно вривицс, од војих сс онп плашо и нема места замерати одбору што он и у овој прилпци није донео решење, да се г. Кнрковић да суду. Моје је мшпљење, да треба нримити извештај одборски са нз.јавом г. Кирконића. Стојан Станковић. — Према црошлој практнци, ја сам мислио да ће се извештај одборски примити без икакве дебате. Међу тим новодом овога нптања о онтужби г. 'Кирко-