Narodna skupština

СТРАНА 130

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

редакцијом, као што би је зар могао да направи само г. Стојан Новаковић. Дакле неће се ништа помоћи и ако буде вшпе ставова. Као што вам рекох, такви се случаји увек ноиављају, да и код најјаснијпх наређења ноједини чиновници ипак нптају за објашњење па тако ћо бити и овде. Ако буде некога, коме је овај члан нејасан, објасни ће му се расписом. Никад не може бити у једном закону све тако јасно одређено, да аисолутно свакоме буде све јасно. За мене је са свим јасан овај члан, јер се у почетву у њему јасно каже, да предмети подложни трошарини по овом закону плаћају трошарину само ако су за потрошњу у земљу оглашени. Жсго тако и другп је став за мене јасан, који се многима од вас на првп поглед нејасан чинп. Међу тпм, он се не може никако криво тумачити. У вези са првим ставом у њему се јасно ово каже: предмети у земљи произведенч, ако у продају и потрошњу у земљу не улазе и т. д. не плаћају трошарину. Никако се овде не може разумети случај о коме је г. Илнџановић говорио, ако увезе неко са стране какав предм,:т нреко ђумрука. Ова одредба за тај случај никако и не вреди, јер са стране увезен предмет већ се тпм самим при увозу потражује за иромет. Дакле апсолутно је искључена могућност о којој је Iоворио г. Илиџановић. Овде је у овоме члану реч само о привредним предметима у самој земљи за личну, домаћу потрошњу, кад се ти иредмети никако и не износе на пијацу у трговину, јер сам појам трошарине и јесте у томе, да се она наплаћује п може наилатити само на нредмете, кад трговином у потрошњу улазе. Дакле кад ко у својој кући сам за своју домаћу потребу неки предмет производи, не плаћа трошарину. Ја мислим да је овај члан довољно јасан. Бар ја се са своје стране могу његовом редакцијом иотпуно да задовољим. Ако мислите да треба бољу редакцију удесити, ја вам опет обраћам пажњу да и најбоља редакција може опет бити по некоме нејасна. (Чује се: врло добро; да се реши). Потпредседник. — Је ли вољна Скупштина да сереши? (Јесте•). Има још да говоре г. г. Вукашин Петровић, Михаило Поповић и Стеван Поповић. Вукашин Петровић. — Сажаљевам што је г. министар народне привреде нашао у нашем објашњењу пптања, о коме се повела реч, да ми са наше стране хоћемо некоме да терамо инат. Далеко је од мене и помисао да у ма којој прилици, кад стојим на земљишту на коме сам, да покрећем неко питање из ината, а најмање имао сам узрока да се иослужпм овом приликом средствима, која не нристоје образованом чо веку и човеку, који на овом месту стоји, на коме сам сада ја. Тај прекор одбпјам од себе, од мојих другова и молим да нам се такав прекор не чинп. Сви ми, који смо говорпли у овој прилици, говорили смо у доброј жељи и намери да се објасни оно што је нејасно. За мене је члан 3 бпо нејасан, а допустићеге ми, да у колико је за мене био нејасан у толико ће бити и за друге, који се законом баве.,Ја ћу, господо, признати да ми је сад јасна ствар од како су господа министри говорпли о овом предмету; али, верујте ми, да не могу поделити њихово мишљење, да је добра стилпзација као што је у закон унесена п да таква може остатп. Држим да ће бити много боље и подесније да се стилпзација у овоме члану узме У оном нравцу како су господа министри говорили. С тога бих био мишљења, да се овај нејасан став замени једним ставом, који ће потпуно бити јасан, и који ће одговарати објашњењу, које су господа мпнпстри дали. То би се, држим, постпгло, ако би се у другом ставу казало овако: Да после речи „ако они у продају и потрошњу у земљи не улазе," да се дода „неће плаћати трошарину, они предмети, који су у земљи произве дени и нису намењени јавној продаји и потрошљи." Ако је то смпсао овога става, како су г. г. министри својпм говорима објаснили, онда би се овим додатком, којн сам предложио казало оно, што треба, и то би било разумљиво за сваког. Дакле, допустите ми да још један пут кажем, ја бих предложио да члан трећи гласи овако: „Предмети подложни грошарини по овом закону плаћају само ако су за потрошњу земље оглашени, а неће се плаћати трошарина: 1) на нредмете, који су у земљи

произведенп а нису намењепи јавној продајп п потрошњи", и даље нлп се извозе и т. д. да осгане, као што је у члапу нанпсано. Ја ћу ионово рећи, да за мене овај члан није био јасан све донде, док нису дали објашњења г. г. министри. За мене је сасвнм све једно, хоћете лн ви као већпна пристати да остане стплизација оваква, као гаго је, или ћете усвојити јаспију и разумљивпју стилизацију. Ми немамо никаквих разлога да из некога пната, илп из задњих намера предлажемо бољу редакцију овога члана, него из просте тежње да закон, који донесемо пспадне што боље. Та тежња покренула је и мене да говорнм ; та иста тежња покрен^ла је и моје другове да се упусте у претресање овога члана, а ината никаквог није могло да буде, јер сам предмет не даје места томе. На завршетку мога говора и опет морам рећп да сажаљевам да се може п замислптп, да ми, стојећи на овом земљишту као народнн носланици, можемо говорити из ипага п о једном оваком предмету, и код предмета од оволике важностп. Михаило Поповић. — Ако се овај други став прочита без везе са првим ставом, онда би могао наступити случај нејасноће, о коме су многа г. г. предговорници говорпли, али ако се ова друга тачка прочита у вези са првом, и онај исти омисао из ирвог става у другп нроведе, онда је п други став са свпмјасан, п он је са свнм јасан ако се почне речима првог става: „предмети подложнп грошарини, п онда наставп речима другог става, ако у нродају и потрошњу у земљн не улазе не нлаћају трошарину. Ну ја бнх у овом случају прпшао оном мишљењу г. Вукашина Петровића, који је у првом говору изнео, оа је казао да је прва тачка толико јасна, да она искључује свако друго тумачење, која се налазп у другом ставу. То мишљење ја бих могао понајнре примитн. И кад се чита први став, који је тако јасан, да скоро није потребпо никакво тумачење, онда други став, који је дошао у намери јачега утврђења оног смисла, што је у првом ставу казано, кварп смисао првог става Ја вас молим да обратпмо пажњу на поједине речи. Други је став дао повода да се члан може нејасно тумачити. Зауставимо се на првим речпма из тог другог става. Други став почиље се речима: „ако они у продају и потрошњу у земљи не улазе." Сад изоставнте оне речи, шгодо1азе: „или се извозе или кроз земљу само пролазе, ила увезени у земљу се само враћају по прописима царинским" и пређите одмах на речи пе плаћају трошарину, онда имате оно, што је главно, п члан је са свнм јасан, не тврдећи да се овај смпсао са свим види пз овога става, који су г. г. мпнистри изнели, у тежњн да закони буду што је могуће јаснијп, јер у колико су закони јаснпји, у толико ћз се лакше уклонити сви могући спорови о разним тумачењима и мишљењима у иоједипнм члановииа, у тој тежњи Ја бпх бно за то, да се баш и код са свим јасног става, ако би се нашао кжав још јаснијп, да се уступи место јаснијем ставу. У тој намери и ја бих бпо за то, кад су и г. г. минпстри изјавиан да немају ништа цротнв јасније допуне, да се овај члан врати одбору, и да он ирема овоме гато је пало п од стране нагае и од стране г. г. министара донесе другу редакцију овога члана. Министар Привреде Раша Милошевић. — Ја мислпм да ће се цело нитање лакше извести ако предложим једну редакцију, и онда не мора пћи у одбор овај члан трећи. Дакле та друга тачка имала би да гласи овако: „ако се онн у земљи не нродају и не троше, или се извозе или провозе кроз земљу не плаћају трошарину." Известилац М. Сретеновић. — За овај члан 3 одбор, који је радио на овом пројекту законском, ннје могао да нађе јаснију и бољу редакцију, него оваку какву г. министар предлаже. Многа господа говорила су да бп требала боља и јаснпја редакција, али п онп не предлажу каква треба да буде. И ову редакцију, коју је г. минпстар прпвреде изнео ја ћу као известилац иримити, да је у одбору прерадпмо у колико се може јасније. Потпредеедник. — Кад известилац ирима предложену измену и тражп да се врати у одбор, онда се овај члан 3 враћа у одбор да се поиравп према предложеној измени. —