Narodna skupština

СТРАНА 148

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Ја вас, с тога, молим да се добро размислимо, и да не можемо овде да заступамо извесаи мали број људи, него смо дужни све да застуиамо иодједнако. Ја сам за то да овај члан остане овако како је иредложио Мика Поиовић и за то ћу гласати. Стојан Станковић — Јуче смо имали само код овог члана говорити о три а сад о четири предлога, и човек не може сад да се реши за који ће да гласа. Кад се све то узме у рачун, шта је онда диљ предлога. Циљ је да се трошарина наплати. Овим се законом ништа не ослобођава потрошач, и ја смем да тврдим да је још сад иочела да се наплаћује трошарина по унутрашњости, знам да је већ скупља кафа и шећер. До душе згодан је предлог г. Мике Ноиовића, али кад су изншли још и предлози Пере Вукићевића, Веселиновића, иа чак тује и одборов предлог, онда просто човек не зна нашта да се реши. И ја мислим да ће најзгодније бити да усвојимо овај члан 16 онако, како смо јуче о њему дебатовалп. (Одобравање). И онда тиме отпадају остали нредлози. Тако је исто и са предлогом одбора, што је предложио 40 дана, тиме потрошачи ништа не добијају, јер су они већ почели да плаћају трошарину. С тога сам ја за овај члан 16, да остане овакав какав је. Анта Радосављевић — Ја сам н јуче био против овог 16 члана, па то сам и данас. Предлог г. Мике Поповића иравиће само пометње у овоме послу, и више ћемо доплатити. него што ћемо отуд имати користи. Ја сам мишљења да останемо нри томе, да кад су људи већ стекли права по закону, да тако и остане. ЈКаже се да ће се они користити, ла нека се користе и то су српски држављани а нису странци. С тога, кад су ти људи добили то право ранијпм законом и платили прописну трошарину, не дирајмо их попова, и ја сам за то да се овај члан избрише са свпм. Јован Шелмић — Господо, по моме дубоком уверењу, ја држим да ствар стојп овако. Кад су трговци унели пзвесну суму шећера и кафе у овдашње место, они су платпли н трошарину по староме. Питам ја сада те трговде, хоће ли они ову трошарину да наилаћују и малоиродавдпма и сељаднма по дени по којој су они платили? Боже сачувај. Онп ће од њих да нанлаћују по новом закону о трошарини. И кад то стојп онда сам ја за овај члан 16 да остане какав је. Стеван Ристић — И ја сам устао да проговорим неколико речи о овоме члану. Ми смо, господо, позванп, да делимо срећу и несрећу народу српском. Овде се чује глас, да су поједпнп трговди оитерећени много, и да ће опп да спосе тај терет. Ја као што видим трошарина је новишена само на кафу и шећер, има још неких предмета, али то је врло мала сума. Кад бих ја знао, да ће тај терет заиста пасти на трговце, ја не бих нрпмио овај члан 16, али кад ја знам да 1.е то да плати српскп народ, ја не могу гласати да се он укиие, већ морам гласати да остане овакав вао што је иредложеи. Ова је трошарина п раније постојала, а сад је само повишеиа. Новак Милошевић — Јуче сам нмао расположења да примим овај члан са додатком г. Мике Поповића. Овде се говори да ће бити пометње прп извођењу његовом. Ту нема никакве пометње. Јер, господо, ако смо нашли да је ираво да плате већу трошарину на предмете, на које су већ једаред илатнли, тако исто је право, да се и оним људима, који су пла тили већу трошарину, да пм се тај впшак вратп натраг. Нема бојазни да ће бнти много оних артикала, ко.ји сад плаћају мању трошурину него што су пре плаћалп. Јер зна се, да су наши трговди знали, кад се закључивао уговор са Аустро Угарском, на које артикле Србпја има права да удара трошлрину, па су тих артпкала највише и довезли. Што ће се сад артпкли, којп су платили трошарииу по старом закону оитеретити са већом трошарином и морати да доплате извесан вишаи, нема ннти од стране наше неправде, нити од стране г. мииистра финаисија. нама је г. минисгар финансија казао , да закони у том сма трењу имају повратне силе.

С друге стране ми имамо права да ту меру унесемо,јер вп знате да је закон о трошарини још 1891 год. донесен и усвојену стопу на шећер и кафу, ниемо могли наплаћивати, што нам је сметао стари уговор са Аустро-Угарском. Докле ово није учињено изгледа, то да нису могли знати. И ирема томе закону о трошарини нјши трговдн су знали, на које ће се артнкле новиситп трошарнна. И кад су они то знали, онн су те артпкле увезли у великој количини нзвесно у намери да се користе, ако се на те аргикле не примени нов закон о трошаринн. Разуме се т/ је онај ризик трговачки да добију или да изгубе. Но на то ми не треба ништа да се обзиремо. Ако ми налазнло да је право да трговци доплате впшак тро шарнна на увезене есиапе, на које је повишена трошарина, ако ми налазимо да је у иитересу државном да ту меру, која се чл. 16 предлаже, усвојнмо, мп и треба да је усвојимо, и не треба да се бунимо предлогом г. Мике Поиовнћа. Према наведеннм рлзлозима ја саи мпшљења да се чл. 16 усвоји са допуном г. Мике Поновића. Тако је исто физполошка истина, да заиста то, нгго изгледа сељачком сталежу излишна ствар, то је једна велика нотреба за варошки сталеж. Што не ударите трошарину на месо ? Извесно за то, што се месо једе п у селима. Што не ударпте трогаарпну на млпво ? За то што га сви једете. За варошки сталеж који се бави мирипм животом ппринач је велика потреба као год што Је за сељачки сталеж иасуљ. Ја резервишем себи право, да односно овога говорим на другом читан.у, али сад онет понова кажем, ако се хоће да учпни дело нравде, онда држава нема нрава, да да новратну силу овом закону, с тога што не наплаћује трошарину од потрошача него антпдиппра и наплаћује много ранпје од онога чпји је тај еспаи. Драгомир Рајовић —На првом месту хоћу да кажем да је дужност државе, да је дужност Народног Представнигатва, да ујемчи право сваког појединда наспрам свију ц насирам државе. Овим што се данас предлаже гази се тај принцип. Овде су изнесени неки разлози, да с тога, пгго има само извесан број српских грађана, који ће повући извесну гатету, да с тога они могу да је повуку. Не, госнодо, држава је дужна да штпги ингересе свакога иојединца. Ако су у нитању интересп једнот јединог грађанина, и за његове иитересе мора да се држава брине и преко тих интереса не може да се нређе. То што је унесен великн еспап у земљу, то је доказ да су ту великп другатвени интересп ангажовани, а кад кажем друштвени, разумем и државни посредством појединаца, који су у томе иослу радилп. Према томе, дакле, тај разлог, што ће тај терет да падне на појединце, ненраведан је п не може имати ннкакве вредностп. Г. Мика Поповпћ део свој јучерашњи говор основао је на једној предпоставци. Он је казао, трошарнну ће плаћати погрогаачи и ирема томе и ако буде вишка у плаћању трогаарине неће од тога нигата штетовати трговци колоннјалпсте. Није тако, госнодо. По закону је друкчије. То што је он казао не стоји. Плаћаће колонијалисте ту повигаену трогаарину; њихов је еспан, у њиховии је рукама и онн ће тај есиан тек доцније да продају. Пнтање је ту, господо, о опасностн, о штеги, које може да буде. Мислите ли ви, господо, да кад један човек купи есиаи но извесној цени, на тај еснаи иадне у цеин, зар он ту не рескнра, да ће пмати штете ? Па узмите случај даље да еспап може да изгори па да тога гроспсту трговда може да други покраде или да може да банкротпра онај деталиста, коме је еспап нредао, па да не може еспап да наплатп. Дакле не стојп то да ће трошарину платити потрошач. Есиап још једнако је на колонијалистима н он још стоји на њиховом ризнку. Према таком сгању ствари не стоје они разлози да трогаарпну плаћају одмах потрошачи, потрошачи ће је може битп доцпије платпти. али пре но штоје они плате то све стоји на терегу колонијалиста. Тако псто не стоји нн онај разлог г. минпстра фннансија гато је он казао, д 1 ће великопродавци моћи да продају еспан јефгнније и да бн се као тпме чинила нека неправда малопродавцима. Ствар, госнодо, не стоји тако. Малонродавци не